Fudbalski sam sazreo u Engleskoj

Iz svakog šprinta, driblinga, asistencije i udarca na gol ovog veziste Mančester junajteda u prijateljskom meču sa Južnoafričkom Republikom videlo se da dvostruki strelac u pobedi nad organizatorom sledećeg Mondijala puca od želje da povrati mesto stalnog člana „orlova“.

– Nije mi bilo svejedno kada sam vraćen iz seniorske u mladu reprezentaciju. Ma koliko mi je bilo lepo sa mojim vršnjacima i drago što sam s njima učestvovao na Evropskom prvenstvu, žudeo sam za A timom. Ta odluka mi je bila malo čudna, ali i razumljiva, jer me nije bilo u prvoj postavi Mančestera. Ipak, nisam se predavao niti očajavao. Dobro ste primetili, u Pretoriju sam stigao s velikom željom da sve na delu uverim da mi je mesto među najboljima. Koliko sam srećan zbog pobede Srbije, koja je još jednom potvrdila ozbiljnost, kvalitet i ambicioznost ove ekipe, toliko mi je drago što sam pokazao da sam napredovao u igri. Ne zadovoljavam se ovim golovima, nisam u zabludi da sam jednom utakmicom obezbedio svoj povratak, ali smatram da sam na ispravnom putu – priča za Danas bivši Partizanov fudbaler, od ove zime igrač evropskog vicešampiona.

Mislite li da ste posle asistencija i gola prvenca na pripremnoj azijskoj turneji „crvenih đavola“ bliži startnoj postavi, iako niste bili akter nedavnog Superkupa sa Čelsijem.

– Kristijano Ronaldo mogao je da bude i najgori na terenu, ali njegovo mesto startera nikada nije dolazilo u pitanje. Dosta smo izgubili njegovim odlaskom u Real Madrid, ipak je on najbolji igrač na svetu, ali time se otvorio prostor za neke druge fudbalere. I ja spadam među njih. Valensija, Nani i Park jesu, možda, trenutno, u maloj prednosti u konkurenciji za krilne pozicije, ali ima sasvim dovoljno takmičenja i utakmica da bismo svi dobili šansu. Ja svoju čekam kao zapeta puška. Mada još uvek igram u grču kada nosim Mančesterov dres, mislim da bi mi jedna partija kao ova u Pretoriji bila dovoljna da se skroz oslobodim i pokažem sve zbog čega sam doveden.

Primetan je napredak u vašoj igri. Koliko ste zaista bolji nego kada ste napuštali srpski fudbal?

– Naš i engleski fudbal su kao nebo i zemlja. I pre dolaska na Ostrvo znao sam da moram mnogo vremena i znoja potrošiti da bih stigao do vrha, ali tek ovde sam shvatio šta me sve čeka na tom putu. Vidim, osećam i dobijam od drugih potvrde da mi se polako isplaćuju individualni treninzi pre i posle zajedničkog rada sa velikim fudbalerima, od kojih sam inače mnogo naučio o odnosu prema fudbalu i njegovim tajnama. Fizički sam ojačao i pojednostavio igru, promenio stil. Sada više tražim prostor, brže se oslobađam lopte i idem ka golu. Fudbalski sam sazreo u Engleskoj.

Razmišljate li o odlasku na pozajmicu ako ne dobijete šansu u novoj sezoni? Da li vam je u klubu pominjana takva opcija?

– Ni klub ni ja ne računamo prvih šest meseci. U startu mi je rečeno da je to vreme predviđeno za adaptaciju na klub, ekipu, englesku ligu i fudbal. Praktično tek sada počinjem pravu borbu za svoj status, uveren da ću imati zapaženiju minutažu i ulogu. Ako se to, ipak, ne desi sam ću pokrenuti pitanje pozajmice, jer godinu dana igranja bilo bi previše. Ali, to mi je krajnja, najgora opcija. Ne razmišljam sada o njoj – uporan je popularni Bambi.

Ferguson sve čuje

Očekujete li da vesti o ovoj vašoj dobroj partiji stignu i do Aleksa Fergusona?

– Moj trener sve čuje, vidi, sazna i zna. Ne sumnjam da ga je već neko obavestio o mojoj igri za reprezentaciju. Meč sa Južnoafrikancima znači mi puno i na klupskom planu. Dobio sam impuls više za još žešći rad u Mančesteru, gde je neviđena borba za svako mesto i svaki minut u timu.