Fuentesov Ahil

A glavni junak je niko drugi do čuveni Karlos Pisaro Leongomes, kolumbijski gerilski vođa levičarskog Pokreta 19. april (M-19 / Movimiento 19 de Abril), koga je, pošto je napustio pokret i ušao u trku za predsednika Republike, ubio plaćenik.

Fuentesov roman objavljen je četiri godine posle piščeve smrti, a za štampu ga je, uz pogovor, priredio Hulio Ortega. Pred našim čitaocima se našao ovih dana zahvaljujući izdavačkoj kući Tanesi iz Beograda i Daliboru Soldatiću, koji je delo preveo sa španskog. Ahil ili gerilac i ubica ima jedva 140 stranica, ali u knjizi se odmah prepoznaje majstorska ruka pisca koji, iako jedan od najboljih sa španskog govornog područja, nikada nije dobio Nobelovu nagradu. Roman počinje scenom u avionu u kojem se nalazi Pisaro sa telohraniteljima: njegov savršeni profil podseća na grčke antičke junake, a u očima palog sveca već se naslućuje smrt koja će uslediti samo par trenutaka kasnije, kada će mu ubica hladnokrvno pucati u vrat i glavu koje pancir nije mogao da zaštiti. Ubistvo se ponavlja i u poslednjoj sceni knjige, dok se između odvija Pisarova biografija, od detinjstva do poslednjeg dana života.

Služeći se dokumentima koje je godinama skupljao, Fuentes je istinitu hroniku prožeo fikcijom i ispisao tragičnu priču u kojoj gerilci imaju imena Homerovih junaka. Time je simbolično ojačana nit koja od antike do danas sugeriše večni sukob ideala i brutalne stvarnosti, realnosti koja ukida svaki pokušaj da se pobede tlačenje i prevare. Govoriti o istoriji znači govoriti o nasilju, kaže Fuentes u ovom sjajnom romanu u kojem se našlo mesta i za kratke esejističke pasaže i rasprave o vlasti, o političkoj teoriji i revolucionarnoj praksi, o umetnosti i kulturi, o religiji, Bogu i slobodi. I, najzad, o nesrećnoj sudbini latinoameričkih zemalja manje ili više razapetih između sna o demokratiji i principu pravednosti (koji je najbliži utopiji) i jave, gde se nad Latinskom Amerikom nadvijaju vojna dominacija SAD, narko-karteli i surove bitke za prevlast u državnom vrhu. A iznad svega, o moralnoj dilemi onih koji se, kao Fuentesov junak Karlos Pisaro, iz ideala bore za pravdu: ako revolucija znači početi ispočetka, da li taj početak može biti nevin pošto se rađa iz ubijanja protivnika? Od Homera do Fuentesa, odgovora nema.