Funkcija gradonačelnika Beograda – između sumnjivih i pravih doktora nauka

Obradoviću se u trci za gradonačenika priključio još jedan neupitan doktor nauka – profesor Šumarskog fakulteta i prorektor Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić, kandidat koalicije Dveri i Zavetnika.

Njima bi, kako se spekuliše, „na crtu“ mogao da stane i treći doktor nauka Aleksandar Šapić, čija doktorska disertacija jeste osporena, ali do danas nije završen postupak koji je trebalo da utvrdi da li je Šapić plagirao doktorat ili ne.

Na čelu glavnog grada imali smo i doktora Sinišu Malog, za koga je univerzitetski Odbor za profesionalnu etiku utvrdio da se neakademski ponašao pri izradi doktorske disertacije, iako on preko suda pokušava da se dokopa diplome dr nauka Beogradskog univerziteta.

Kako smo došli do toga da nam pravi doktori nauka kao učesnici političkog života budu ekskluzivitet u moru onih sa sumnjivim diplomama, gde prednjače funkcioneri Srpske napredne stranke? I šta to govori gde smo kao društvo došli?

– Ja mislim da ste vi odgovorili na pitanje koje postavljate: gde smo mi kao društvo ako se ovome radujemo. Paralelo s tim dešava se da na Sajmu knjiga mnogo učenika osnovne škole čeka da im Vojislav Šešelj, ratni zločinac, kvazinaučnik i kvazipisac potpisuje knjige. Imamo i osnivanje muzeja Draži Mihailoviću. Tu smo mi kao društvo stigli. To nam je doneo raspad Jugoslavije, to nam je donelo 140 hiljada mrtvih, to nam je donela činjenica da smo postali četnička zemlja, jer mi na neki način rehabilitujemo i zločin i iskrivljujemo istoriju. Tako da mi nismo ozdravili, ovo je jedan od pokušaja da se izborimo za drugačije, normalnije, civilizovanije društvo, i kolega Obradović će imati moju podršku – kaže akademik Dušan Teodorović i dodaje da o Ratku Ristiću neće ništa loše reći, ali da ne podržava desničarsku politiku.

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da smo kao društvo „duboko zabrazdili ako smo došli u situaciju da se radujemo nečemu što je normalno i ako je normalno postalo incident“.

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i akademik Vladica Cvetković smatra da je reakcija dela javnosti emotivna zbog svih dešavanja sa plagiranim doktoratima.

– Ne bih rekao da se sada nešto epohalno događa u smislu da se vraćamo na pravi put. Imamo kandidate, kao što smo ih imali i ranije, koji nisu ništa ni bolji, ni lošiji – ističe Cvetković.

On podseća da je u prošlosti bilo doktora nauka na čelu vlade.

– Stvar je u tome što je zbog pomenutih slučajeva počelo da se sumnja u sve naše doktorate i sam pojam doktora nauka je malo izgubio na vrednosti jer su ga oni relativizovali. Ali oni su pokušali da steknu doktorat kad su već bili političari, dok s druge strane imamo primer ljudi koji su, kao i Obradović i Ristić, postali doktori nauka zbog poriva za bavljenje naukom i akademskom karijerom, a onda su sticajem okolnosti bili povezani sa politikom. Kada prvo uđete u politiku, pa zatim želite da doktorirate nekom prečicom, to retko kad može da bude uspešno. Nije nemoguće, ali retko kad može da bude uspešno, jer su doktorati ozbiljne stvari, tome morate mnogo da se posvetite i ostavite sve drugo po strani – kaže Cvetković.

On dodaje da ne treba sumnjati ni u šta unapred, ali da je za doktorate ne samo Malog i Šapića, nego i Jorgovanke Tabaković i Nebojše Stefanovića, karakteristično to što su svi rađeni po sličnom mehanizmu da se bez muke stigne do diplome.

– S tim da sam ja uvek sklon da krivim našu akademsku zajednicu jer je ona to dozvolila i vrlo slabo rešava te slučajeve. Beogradski univerzitet slučaj Siniše Malog rešava toliko sporo kao da je osnovan prekjuče, a sve je trebalo da bude gotovo za dva, tri meseca. I najgore od svega, Siniši Malom nije palo na pamet samom da to uradi nego su ga na to naveli profesori Beogradskog univerziteta. Oni se ipak prvo dogovore sa našim profesorima, onima koji su validni doktori nauka i koji imaju akademsku karijeru. Međutim, zbog naše snishodljivosti prema političarima često dođe do dogovora tipa „dođi kod mene, doktoriraćeš lagano, bez problema“, a posle se ispostavi da to i nije baš tako. Jer na Beogradskom univerzitetu, koliko god da je loš, ima puno ljudi od integriteta i ne može baš sve da prođe – kaže Cvetković.

Profesor Ratko Ristić ističe da mu je drago što Univerzitet u Beogradu ima dva kandidata za gradonačenika glavnog grada.

– Znam profesora Obradovića, izvanredan profesionalac, o njemu mislim sve najbolje i drago mi je što UB sasvim spontano ima dva kandidata u nečemu što je naša politička stvarnost. Ja sam kandidat koalicije Dveri i Zavetnika kao nestranačka ličnost i na tome ću insistirati, nikada neću biti član nijedne stranke. Imao sam pitanja otkud ja sad u polici. Za mene lično je ovo borba za opstanak, jer sam se kao neko ko se u jednom segmentu javnog života bavio pokušajima da imamo uređenu državu i da se zaštiti javni interes, suočio s tim da država jako slabo funkcioniše. Moj angažman je pokušaj da se neke stvari u društvu urede. Smatram da su imperativ uređenje države i poštovanja zakona i to jeste borba za opstanak – ističe Ristić.

Upitan u kojoj su meri su dva bivša gradonačelnika Beograda sa upitnim doktoratima obesmisli zvanje doktora nauka, Ristić podseća da je na Univerzitetu u Beogradu u toku postupak protiv Siniše Malog.

– Ustavni sud je poništio procedure koje je doneo Univerzitet u Beogradu, ali to ne menja suštinu da je Mali uhvaćen u prepisvanju i to je srž izveštaja Odbora za profesionalnu etiku. On će verovatno privremeno uspeti da uspori taj proces, ali verujem da će UB preduzeti ono što mora radi zaštite i sopstvenog digniteta i predstave sistema koji nam je svima potreban, da će upodobiti svoje pravilnike sa primedbama koje je dao Ustavni sud, što ne menja suštinu. A suština je da je Mali uhvaćen u prepisivanju. Aleksandar Šapić je bio vrhunski vateropolista, to je zakucano u kolektivnom sećanju i hvala mu na tome, ali se nisam bavio njim kao naučnikom i istraživačem tako da mi njegov doktorat nije poznat – ističe Ristić.