Odavno je poznato, to nije nikakva tajna ni u Leskovcu, da je jug Srbije zaboravljeno ostrvo, a da su neke sredine, uključujući i centar Okruga, izgubile nekadašnji sjaj. Tome su, pored niza objektivnih okolnosti, u mnogome kumovali i oni koji su zaduženi da donose odluke o troženju budžetskih sredstava.
Za narednu godinu, u tome je izgleda Leskovac izuzetak u Srbiji, budžet bi trebalo da bude veći nego ove za gotovo 500 miliona dinara, jer Gradska skupština očekuje da se u budžetsku kasu slije 2,3 milijarde!
Rasprava o sredstvima koja plaćaju poreski obveznici pokazala je da u Leskovcu nije svuda tako poražavajuće stanje. Izneti su, na primer, podaci da su pojedini direktori javnih komunalnih preduzeća kupili skupa kola, koja, ako je verovati opoziciji, često koriste njihove supruge.
Arčenje državne kase bez valjanih razloga višedecenijski je manir u Leskovcu. Za sada niko zbog toga nije snosio veće posledice. Jedino su se čule kritike, ali se sve uglavnom na tome završavalo. U vremenu koje se najavljuje kao krizno, sudeći po nadanjima skupštinske većine, opštinska kasa će biti puna bar onoliko koliko je dovoljno da se namire najvažnije potrebe i da činovnici u lokalnoj samoupravi i zaposleni u javnim preduzećima primaju, uz višemesečno zakašnjenje, svoje zarade!
Odbornici opozicije smatraju da je nepristojno i skrivati zarade opštinskih funkcionera, načelnika i direktora javnih preduzeća. U poslednje vreme se i o tome govori javno. Tako je, na primer, obelodanjeno da je zarada prvog čoveka grada, dr Gorana Cvetanovića, stotinu hiljada dinara, koliko bi zarađivao i u ordinaciji. Članovi Gradskog veća i načelnici opštinskih uprava imaju od do 70.000 dinara, kolike su zarade i u dobrostojećim javnim preduzećima.
U JKP Komunalac, koje je decenijama na tapetu, jer je Leskovac stekao imidžnajprljavijeg srpskog grada, direktorska zarada je oko 60.000 dinara, a prosečna plata, koja kasni tri meseca, iznosi oko 17.200 dinara. Slična primanja imaju i rukovodioci u JKP Dom, Pijaca, Toplana i u Vodovodu. U tim preduzećima zarade zaposlenih, među kojima je najmanje svaki treći višak, kreću se između 17.000 i 22.000 dinara.
Mnogo skromnije zarade su u kulturnim institucijama. Stručnjaci sa fakultetskom diplomom dobijaju na kraju meseca od 30.000 do 40.000 dinara, a direktorske zarade su neznatno veće. Zarade opštinskih funkcionera, direktora, načelnika i drugih stručnjaka koje se dele iz opštinske kase nisu, dakle, previsoke, ali mnogi su željni „neprivlačnih rukovodećiih mesta“ jer donose brojne, nevidljive privilegije i brojna putovanja i van granica zemlje.
Nerealno planiranje
Budžet Leskovca za 2009. godinu iznosu 2,3 milijarde dinara, gotovo 500 miliona više nego u godini koja je na izmaku, odlučeno je na sednici Gradske skupštine.
Tako drastično povećanje budžeta odbornici opozicije, a pre svih iz Demokratske stranke, oštro su kritikovali uz ocenu da je rečo nerealnom planiranju. Izneli su niz konkretnih primera neracionalnog trošenja para i predlagali da se mnogo više sredstava uloži za socijalna davanja i poljoprivredu, što nije prihvaćeno. U ovom trenutku, lokalna samouprava samo od tzv. velikih dužnika potražuje 600 miliona duga, što bi u mnogome podmirilo obaveze i popunilo kasu koja je u minusu za milijardu dinara!
Ni minimalca nema redovno
Da među leskovčakim komunalnim preduzećima stanje nije dobro, najbolje pokazuje primer Parking servisa. Ovde je poslednja zarada isplaćena za septembar prošle godine. Kako su svi zaposleni tužili firmu, račun je u blokadi i neizvesno je kada će minimalac biti podeljen. Potpuno su podeljena mišljenja o razlozima nepovoljnog stranja u toj firmi. Gradska skupština donela je odluku da se formira posebna radna grupa koja treba da predloži „formulu spasa“ za Parking servis ili da on ode u likvidaciju!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
