Gabrijel Felc: Dirigent na pikniku

Sezona je zvanično završena 16. juna, ali je ovaj hepening na mestu gde bi, kako je obećao novi predsednik i dojučerašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić, do 2020. trebalo da se izgradi nova zgrada Filharmonije, prema rečima njenog direktora Ivana Tasovca, i pre prve domaće klasične „svirke“ pod vedrim nebom, Beograd pretvorio u „najvažniju destinaciju kulture“ i to samo dva dana pošto je prestonica bila „politički epicentar regiona“ na predsednikovoj inauguraciji.

Sve u svemu, Felc je dirigovao istorijskim koncertom klasične muzike u ovdašnjim razmerama za koji je repertoar birala sama publika, iako ga je u završnici – finalu Pete Betovenove simfonije zamenio svetski dirigentski as Zubin Mehta.

Gabriel Felc (1971) potiče iz muzičke porodice, rodio se i školovao u Istočnom Berlinu. Tvrdi da „neke stvari u njegovim sećanjima i umu snažno povezuju Istočni Berlin osamdesetih sa Beogradom“. Najpre je svirao klavir, potom klarinet, a u 13. godini odlučio je da će biti dirigent. Posle studija dirigovanja i klavira na berlinskoj Muzičkoj akademiji „Hans Ajzler“ postao je asistent Gerda Albrehta u Hamburškoj državnoj operi. Radio je sa svim vodećim nemačkim orkestrima, gradeći paralelno i uspešnu međunarodnu karijeru i bogat repertoar. Za novog šefa-dirigenta Beogradske filharmonije, sa kojom je prvi put nastupao 2009, izabran je prošle godine, neposredno pre povratka Ivana Tasovca sa mesta srpskog ministra kulture na dužnost direktora Filharmonije. Prvi koncert na novoj dužnosti imao je 3. februara, a već početkom aprila zajedno s Tasovcem prodao je prve komplete za narednu 2017/2018. sezonu po nazivom „Pet elemenata“, kad je najavio da će se i u Beogradu držati „male lične tradicije“ da novu sezonu uvek počne Betovenovom „Pastoralom“ i Štrausovom „Alpskom simfonijom“, što će biti slučaj i 29. septembra. NJegovi prioriteti u radu sa beogradskim filharmoničarima su: jačanje međunarodne reputacije orkestra, širenje repertoarskog dijapazona – posebno na barok, rani klasicizam i savremena dela. Zanima ga stvaralaštvo srpskih kompozitora, kao i obrazovanje srpskih dirigenata. Užurbano uči srpski jezik i priča da Srbe upoznaje i uz pomoć romana Mome Kapora.