Gadafi – meta ili kolateralna šteta

Mada je libijska vlada proglasila prekid vatre, ima navoda da Gadafijeve pristalice u Mistrati dovode civile iz obližnjih gradova da bi ih koristile kao ljudski štit tokom vazdušnih napada koalicionih snaga. Svetske agencije takođe su javile da je najmlađi sin libijskog vođe Kamis preminuo u bolnici od opekotina koje je dobio kada je pobunjenički avion pao na vojnu bazu Bab el Azizija.

U raketnim napadima u noći između nedelje i ponedeljka uništena je zgrada koja je deo rezidencijalnog kompleksa Gadafijevih u Tripoliju, a prema rečima jednog zvaničnika međunarodne koalicije, tu se nalazila „komanda i kontrola“ Vladinih snaga. Francusko ministarstvo odbrane istaklo je juče da je cilj intervencije primena rezolucije UN u kojoj se ne pominje uklanjanje Gadafija.

– Cilj koalicije jeste sprovođenje rezolucije, odnosno zaštita stanovnika – rekao je radiju Evropa 1 portparol francuskog ministarstva Loran Teser. Sličan stav izrazili su predstavnici američke vojske.

S druge strane, britanski šef diplomatije Vilijam Hejg ostavio je otvorenom mogućnost da Gadafi bude meta, ali je odbio da „spekuliše“ o ciljevima koalicije, navodeći da to zavisi od okolnosti, izvestila je Beta. I britanski ministar odbrane Lajam Foks pomenuo je takav scenario, dodajući da će u tom slučaju „biti potrebno uzeti u obzir civilne žrtve do kojih bi moglo da dođe“.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je na jučerašnjem samitu Unije u Briselu odbacila tvrdnje da postoje neslaganja u međunarodnoj koaliciji koja je podržala vojne operacije u Libiji i navela da je šef Arapske lige pogrešno citiran oko kritika operacija. Svetski mediji preneli su da je generalni sekretar Arapske lige Amr Musa kazao novinarima u Kairu da se ono što se desilo razlikuje od zone zabrane leta.

– Hteli smo zaštitu, a ne još bombardovanja civila – rekao je Musa.

Evropska unija pooštrila je sankcije Libiji i povećala sa 27 na 38 broj pripadnika Gadafijevog režima kojima je zamrzla imovinu i zabranila izdavanje viza, a na crnu listu je dodala još devet preduzeća, banaka, investicionih kompanija i državnih entiteta tako da ih je sada ukupno 15.

Generalni sekretar Saveta za saradnju u Persijskom zalivu Abdul Rahman bin Hamad al Atija rekao je da Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati ostaju deo koalicije koja dejstvuje u Libiji, ali i da je jedini njen cilj zaštita civila.

– Ono što se sad dešava nije intervencija. To je zaštita civila od krvoprolića – izjavio je Al Atija. Ipak, on nije objasnio kakvu ulogu imaju Katar i UAE u Libiji i da li su njihovi avioni do sada učestvovali u operacijama.

Dušan Simeonović, ambasador u penziji i član Foruma za međunarodne odnose, ocenjuje za Danas da izjave zapadnih zvaničnika predstavljaju političko-taktički gest.

– Logično je da svetski lideri naglašavaju da je cilj međunarodne intervencije zaštita civila jer bi drukčija retorika mogla da predstavlja nagoveštaj mešanja u unutrašnje stvari Libije. Ipak, svi oni, počev od američkog predsednika Baraka Obame poručuju da je Gadafi izgubio legitimitet – smatra naš sagovornik.

Prema Simeonovićevom mišljenju, tvrdnje libijskog lidera o „dugom ratu“ predstavljaju samo prazne priče.

– Ne očekujem da će vazdušni napadi međunarodnih snaga dugo trajati jer će u roku od nedelju dana verovatno biti bombardovani svi strateški ciljevi – ističe sagovornik Danasa. Ipak, on ne isključuje mogućnost da će Gadafi sprovesti u delo planove o podeli oružja stanovništvu

– Podela pušaka ne bi predstavljala udarac za međunarodnu koaliciju ali bi Gadafi na taj način inscenirao građanski rat. Ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da bi naoružani ljudi bili plaćenici iz okoline Sirta, Gadafijevog rodnog grada, a ne građani Tripolija – ističe Simeonović.

Sagovornik Danasa, takođe, smatra da se Gadafi „odavno distancirao od Arapske lige, zbog čega kritike njenih zvaničnika na račun međunarodne koalicije koja je pokrenula vazdušne napade na Libiju ne treba doživeti kao podršku režimu u Tripoliju.

– Arapska liga je i pre početka vojne akcije međunarodnih snaga znala da stradanje civila ne može biti izbegnuto, ali osetila je potrebu da izrazi solidarnost s građanima Libije, što je u skladu s mentalitetom Arapa koji sve narode u regionu doživljavaju kao deo jedne iste nacije. S druge strane, Gadafi više nema prijatelja u arapskom svetu – tvrdi Dušan Simeonović.

Darko Tanasković, islamolog, ocenjuje za Danas da je reagovanje Arapske lige razumljivo i opravdano. Kao argument za takav stav navodi da je više nego jasno da je vojna intervencija u Libiji izašla van okvira onoga što bi se, čak i krajnje fleksibilno, moglo podrazumevati pod stvaranjem i obezbeđivanjem zone zabranjenog leta.

– Zar tenkovi i kompleksi Gadafijeve rezidencije lete? Lete li ubijeni libijski civili? Dakle, Arapska liga je u pravu. Drugo je pitanje da li je i sasvim iskrena, odnosno da li je bila iskrena kad je zatražila uvođenje zone zabranjenog leta i time dala značajan adut onima koji su i bez toga zahteva bili odlučili da krenu u ratnu avanturu ili je iskreno zabrinuta i ogorčena sada. Zar su arapski lideri, posle iskustva iz poslednjih dveju decenija, zaista toliko naivni da pretpostave kako će se vojna dejstva nad Libijom ograničiti na minimum potreban za uspostavljanje i održavanje zone zabranjenog leta i navodnu zaštitu civila? Teško je u to poverovati. Pre bi se reklo da je posredi cinična politička igra i taktiziranje koje arapskim zemljama dugoročno neće doneti ništa dobro, bez obzira na neke moguće trenutne posredne učinke – naglašava Tanasković.

Okidač za islamski terorizam

Darko Tanasković upozorava da bi vazdušni napadi na Libiju mogli da predstavljaju okidač za islamski terorizam.

– Okidač je povučen već poodavno i prst sa njega zapravo nikad i nije skinut. Opšta je ocena svih obaveštenih i objektivnih analitičara, i to ne samo muslimanskih, da su američko-britanska agresija na Irak i rušenje Sadama Huseina, koji je bio sve samo ne islamski fundamentalista, ona prekretna tačka od koje antizapadno, a naročito antiameričko raspoloženje postaje možda i jedini zajednički imenitelj u javnosti islamskog sveta. Ovaj novi nasrtaj na jednu arapsku i muslimansku zemlju samo će pojačati taj animozitet i dodatno natopiti psihološki, društveni i politički humus iz koga se rađa islamistički terorizam. A i sam Gadafi je na meti Al Kaide! Opet zanimljivo objektivno sadejstvovanje onih koji bi po logici stvari morali biti najljući neprijatelji – zapadnih država i islamskih ekstremista. Prva simbolička poruka raspoloženja među muslimanima upravo je stigla iz Kaira, gde je na trgu Tahrir napadnut generalni sekretar UN Ban Ki Mun – ističe sagovornik Danasa.

Medvedev kritikovao Putina

Moskva – Ruski predsednik Dmitrij Medvedev ocenio je juče kao neprihvatljivo termin „krstaški“, koji je upotrebio premijer Vladimir Putin opisujući vojnu intervenciju u Libiji. To je prvi put da se Medvedev i Putin otvoreno ne slažu, godinu dana pre predsedničkih izbora u Rusiji. „Neprihvatljivo je da se koriste termini koji su prodrmali civilizacije“, rekao je Medvedev a prenele ruske agencije. Beta

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka

Opasnost od novog Iraka

– U Libiji je moguć dugotrajan rat, prvi koji vodi Barak Obama, dobitnik Nobelove nagrade za mir. Ne verujem da je Amerika spremna za novi Irak, ali aktuelna situacija dobija dimenzije onoga što se dešavalo u Iraku. Takav razvoj imao bi nesagledive posledice i po susede Libije – rekao je za Danas Predrag Simić, profesor FPN u Beogradu i bivši ambasador SCG u Francuskoj.

Intervencija međunarodne koalicije u Libiji je, ukazuje Simić, akcija sa mnogo nedoumica. Kao njen cilj ispostavlja se promena režima, što možda ide dotle da Muamer Gadafi bude fizički uklonjen. To podseća na Bušov lov na Sadama Huseina, ali suštinski zbunjujuće pitanje je koja je alternativa Gadafiju, navodi Simić. Saif al-Islam, prema njegovim rečima, možda je pametniji od svog oca, u ulozi je osobe koja smiruje situaciju posle pukovnikovih zapaljivih istupa, dok opozicioni pokret, kao potencijalna nova vlast, izgleda bledunjavo:

– Čitava operacija deluje neozbiljno. Pored ostalog i zbog toga što Evropa 10 odsto nafte koju uvozi, uzgred najkvalitetnije, dobavlja upravo iz Libije. Na konstataciju da se rat u Libiji tumači kao Obamin, ali i kao rat Nikole Sarkozija, Simić podseća na profil „Amerikanca u Parizu“ koji predsednika Francuske prati od vremena kada je došao na vlast, a koji je gradio poučen lošim iskustvom Žaka Širaka što se suprotstavio američkoj intervenciji u Iraku 2003.

– Sarkozi je dosledan svojoj proameričkoj liniji jer smatra da Francuska bez podrške Amerike gubi svoje mesto u svetu – naveo je Simić.

Zbunjuje, s druge strane, odnos Sarkozija i Gadafija – Karla Bruni Sarkozi, podseća sagovornik Danasa, učestvovala je u oslobađanju bugarskih medicinskih sestara koje su u Libiji bile optužene da su zarazile bebe virusom side, posle čega je došlo do naglog otopljavanja francusko-libijskih odnosa.

– Gadafi, do tada najveći đavo za Zapad, u Parizu je bio primljen sa najvećim počastima. Sarkozi je bio sponzor njegovog povratka na međunarodnu scenu – kazao je Simić, u to vreme ambasador SCG u Francuskoj.

Uprkos naznakama da je cilj bombardovanja Libije rušenje režima, Simić ne isključuje ni mogućnost obrta, odnosno neke vrste kompromisa sa vladom u Tripoliju, upravo zbog istorijata odnosa Sarkozija i Gadafija.

Držanje Rusije i Kine, smatra Simić, u skladu je sa njihovim odnosima sa Zapadom. Uzdržale su se u Savetu bezbednosti UN, koji je dao zeleno svetlo intervenciji, ali posle stradanja civila izrazile su žaljenje.

– Postavlja se pitanje zašto Kina i Rusija nisu uložile veto. Uzdržanošću su pokazale da nisu spremne da zaštite nekoga ko je to očekivao. Držanje Rusije relativizuje njenu ulogu na međunarodnoj sceni i dovodi je u neprilike kada je reč o njenim odnosima sa arapskim svetom – rekao je Simić. M. Mitrović