Libijski lider Muamer el Gadafi mora da se povuče s vlasti, ali možda neće morati da napusti zemlju, izjavio je šef britanske diplomatije Vilijam Hejg. On je podsetio da je Britanija prethodno htela da Gadafi ode iz Libije, ali je naglasio da je to „pitanje za Libijce“. Hejg je govorio u Londonu zajedno sa francuskim kolegom Alenom Žipeom o aktuelnom konfliktu u Libiji. On je rekao da su zemlje „potpuno ujedinjene“ u njihovom pristupu konfliktu u toj afričkoj državi, nakon tvrdnji da su Francuzi izgubili strpljenje jer vojni uspeh stalno izostaje.
Ove izjave Hejga ukazuju na promenu stava Velike Britanije koja je prethodno insistirala na tome da Gadafi napusti Libiju. Prema rečima dopisnika Bi-Bi-Sija, do takvog zaokreta je došlo usred nagoveštaja da rukovodstvo libijske opozicije više ne odbacuje ideju da Gadafi i njegova porodica mogu da ostanu na libijskom tlu ukoliko se on povuče s vlasti i pristane na izvesne uslove kao deo političkog sporazuma za okončanje rata. „Šta se dešava s Gadafijem je na kraju pitanje za Libijce“, kazao je Hejg, „Kako je Alen Žipe rekao, apsolutno je jasno da štagod da se desi, Gadafi mora da ode s vlasti. Čim napusti državno kormilo, više nikada ne sme da bude u mogućnosti da ugrozi živote libijskih civila i destabilizuje Libiju. Međutim, njegov odlazak iz Libije bio bi najbolji način da se pokaže libijskom narodu da više ne mora da živi u strahu od Gadafija. Ali, kao što sam rekao, o tom pitanju treba da odluče Libijci.“
Žipe je podržao komentare šefa britanske diplomatije i rekao da saveznici „odlično sarađuju“ u Libiji. „Smatramo da moramo da nastavimo da vršimo jak pritisak na libijski režim istim metodama. Da pre četiri meseca nismo intervenisali, u Bengaziju bi bio izvršen masakr i smatram da možemo da budemo ponosni što smo doneli tu hrabru odluku.“
U međuvremenu, Ujedinjene nacije su saopštile da je deo Libije koji je pod kontrolom vlade Gadafija pogođen nestašicama goriva, hrane i novca uprkos prividu normalnosti. U juče objavljenom dokumentu se navodi da je misija UN utvrdila manjak goriva, rast cena hrane, narušen zdravstveni sistem i nedostatak gotovog novca kao neke od problema koji pogađaju vladu u Tripoliju, izvestila je Beta. „Iako je misija zapazila aspekte normalnosti u Tripoliju, njeni članovi su identifikovali ranjiva mesta u pogledu kojih je ljudima potrebna hitna humanitarna pomoć“, rekao je Lorens Hart, koordinator za humanitarna pitanja misije koja je završena u nedelju. Pobuna protiv Gadafijeve dugotrajne vlasti, koja je izbila sredinom februara, prerasla je u građanski rat i otprilike polovina državne teritorije više nije pod kontrolom Vlade u Tripoliju. UN su uvele sankcije Gadafijevom režimu, pa mu je otežano da uvozi naftu i druge potrepštine, a najmanje 30 zemlja sveta priznalo je pobunjenike kao legitimne predstavnike Libije.
Svetska organizacija je saopštila da je zdravstveni sistem zemlje narušen, ne samo usled oružanih sukoba, već i zato što je Libiju napustilo hiljade zdravstvenih radnika koje su taj sistem održavale vitalnim. Ispred benzinskih pumpi su veliki redovi, iako je uvedeno racionisano snabdevanje gorivom, a u izveštaju se navode tvrdnje libijskih stručnjaka da bi zalihe mogle biti iscrpljene za oko dve sedmice.
Benzin i drugi proizvodi od nafte trenutno se uvoze ili se švercuju iz Tunisa i Alžira. Deo Libije pod kontrolom Gadafijeve vlade takođe ima rafinerije nafte koje su u pogonu, ali koje nemaju kapacitet da zadovolje dnevne potrebe za gorivom. Banke su uvele ograničenja na količine gotovog novca koje mogu da se podignu, nakon što su mnogi Libijci na početku krize povukle svoju ušteđevinu s računa. Iako NATO bombarduje Gadafijeve trupe, linija fronta između zaraćenih strana se veoma malo pomera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
