Ali, Gadafijeva žeđ za titulama titulom „Predsednika Afrike“ nije bila zadovoljena.
Dušan Simeonović: Kraj kralja kraljeva (11)
Dušan Simeonović je ambasador u penziji i član Foruma za međunarodne odnose. Profesionalni diplomata 40 godina, bio je dva puta ambasador u Libiji i jedanput u Egiptu. Diplomirao je na Katedri za orijentalnu filologiju Beogradskog univerziteta. U ovom ekskluzivnom feljtonu piše o kontroverznoj ličnosti Muamera Gadafija, Libiji, ali i o odnosima ove neobične zemlje sa svetom i južnoslovenskim prostorima.
Svojoj već obimnoj kolekciji (lepotan, ovo iz mladalačkih dana, zatim: vođa revolucije, brat lider, mislilac, filozof, genije, stvaralac Treće univerzalne teorije, predsednik Afrike i duge) dodaje najbizarniju: „Kralj kraljeva“! On, koji je oborio kralja i kraljevinu!
Za promociju ove titule bira veliku skup u Sirtu, na koji dovodi nekoliko afričkih „kraljeva“, koji mu ovu titulu „u ime Afrike“ uručuju (nikada se nije saznalo iz kojih država ovi cirkuski odeveni ljudi dolaze).
****
Ovoj „ceremoniji“ lično sam prisustvovao. Pored Gadafija, sa zlatnim krunama na glavi, ogromnim zlatnim lancima i đinđuvama, kraljevskim žezlima sa zlatnim glavama životinja na vrhu, odeveni u kože lavova i leoparda, ovi „afrički kraljevi“ ličili su na glumce najjeftinijih američkih avanturističkih filmova. Uz najveću pompu, oni su Gadafiju stavili zlatnu krunu na glavu!
Posle najčudnijeg „performansa“ koji sam doživeo u karijeri, na povratku ka aerodromu, obreo sam se, sa drugim učesnicima, u autobusu sa svim prisutnim „kraljevima“. Očigledno, njihova uloga bila je okončana. Gonjen znatiželjom, približio sam se jednom od njih. U velikoj gužvi, stojeći tik uz njega, diskretno sam dodirnuo veliki medaljon koji je visio o krupnom „zlatnom“ lancu na njegovim grudima. Od zlata, težio bi bar pola kila. To je bilo lako parče drveta premazano zlatnom bojom. Nije bilo teško da na njegovoj glavi prepoznam krunu od pleha nevešto premazanu istom bojom!
Dugo sam posle toga razmišljao o ovoj zemlji i Gadafijevoj vladavini kojoj ova smešno-tužna predstava daje tako karakterističan simbol. Teži li ovaj čovek da svoju decenijsku, grubu, plehanu vlast premaže jeftinim zlatnim prahom i tako ostane zabeležen u njenoj istoriji?
****
Dugačka je Gadafijeva „teroristička lista“ kojom su ga zapadne zemlje „zaduživale“ decenijama: podržavao je organizaciju Abu Nidala, kada je i „aplaudirao“ terorističkom napadu na izraelske sportiste na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. pomagao irsku IRA, baskijsku ETA, italijanske Crvene brigade, venecuelanskog teroristu Karlosa (alias Šakala“), sandiniste u Nikaragvi, Idi Amina u intervenciji u Tanzaniji, razne gerilske grupe po Africi, Latinskoj Americi, čak Filipinima, mnogim njihovim liderima pružao azil u Libiji.
Gadafi je, dalje, optužen za eksplozije na rimskom i bečkom aerodromu, kidnapovanje krstarećeg broda „Akile Lauro“, što se nastavlja eksplozijom u berlinskoj diskoteci „La Belle“ 1986. godine, kada je ranjeno 250 ljudi, među njima pedeset Amerikanaca. Dva lica su poginula. Nazivajući ga „besnim psom Bliskog istoka“, Ronald Regan zatvara američku ambasadu u Libiji i naređuje bombardovanje Tripolija i Bengazija. U glavnom gradu je pogođena Gadafijeva rezidencija, u kojoj se tada nije nalazio. Među žrtvama je bila i njegova usvojena ćerka Hana.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
