Gajić: Emocije imaju prioritet nad činjenicama

Gajić je, u okviru serijala Press Extra, podsetio da su vesti pre 20 ili 30 godina bile posao tradicionalnih medija, ali da danas, zbog razvoja interneta i društvenih mreža, nema „čuvara informacija koji dobro ili loše rade svoj posao“.

Ako pojam lažnih vesti vezujemo za propagandu i produkciju nekih sadržaja koji nemaju veze sa realnošću, onda to nije novi fenomen i mi smo ovde proteklih decenija i ko zna koliko unazad to mogli da vidimo, rekao je Gajić.

Prema njegovoj oceni, tada je to bilo vezano za takozvane tradicionalne medije, novine i televizije koje nisu profesionalno radile svoj posao.

Ono što je novo i što se vidi i u Srbiji i u zemljama Evrope, naglasio je Gajić, jeste pojava drugih kanala distribucije vesti, interneta i društvenih mreža.

Posebno kada govirmo o EU, vlada određena osetljivost uoči izbora za Evropski parlament, za koje mnogi strahuju da će prvi put zabeležiti visok procenat evroskeptičnih stranaka, predvideo je Gajić.

On je taj strah ilustrovao primerom referenduma u Velikoj Britaniji oko Bregzita ili izbora za predsednika SAD.

Tu se videlo da se na različite sofisticirane načine može manipulisati ljudima, rekao je Gajić i upozorio na pad poverenja u novinarstvo.

Prema njegovoj oceni, novinarstvo je sada, iz različitih razloga, manje na ceni nego što je bilo ranije.

Gajić napominje da je migrantska kriza jedna od najosetljivih tema u EU i konstatuje da je u vezi sa tim najlakše kreirati lažne situacije.

Ne samo lažne infomacije, već prosto neku paralelnu realnost, lažne političke krize. Evropa se sada, tri godine posle stvarne migrantske krize, nalazi u političkoj krizi koja je u vezi sa migrantima, predočio je Gajić.

On ističe da su društvene mreže kanal koji se veoma vešto koristi i da predstavljaju nepregledno i neistraženo polje za manipulacije.

Ko zna kakva će nas iznenađenja sačekati posle nekih novih izbora, rekao je Gajić i ukazao na priče o pravim fabrikama lažnih vesti koje se instaliraju da bi se podsticale emocije.

Emocije imaju prioritet nad činjenicama. Brojni političari su shvatili da je jako korisno podsticati najrazličitije emocije i stvarati atmosferu u kojoj mediji nisu bitni, da novinarstvo nije bitno, da činjenice nisu bitne, naglasio je Gajić.

On je nedavno razgovarao sa predstavnicima Evropske federacije novinara, čiji je stav da se medijskom pismenošću treba boriti protiv lažnih vesti.

Ne treba se baviti kontrapropagandom, već pomoći ljudima da sami prave razliku, a to je teško. Bojim se da to znači očekivati od ljudi malo previše, smatra Gajić.

Generalno, dodao je on, stav struke je da je novinarstvo odgovor na lažne vesti, ali pravo novinarstvo.

Prema njegovom stavu, problem je što je pravo novinarstvo roba koje nema u velikim količinama i možda je zapravo u krizi.

Upitan o predlozima da se formiraju državne komisije za „borbu protiv lažnih vesti“, koji su se pojavili u Francuskoj, ali i Srbiji, Gajić je odgovorio da te komisije vrlo lako mogu da postanu neka vrsta kontrapropagande, tipa propagandom na propagandu.

On je rekao da se u EU, kao posledica političke odluke zemalja članica, pojavila radna grupa sa zadatkom da se bavi lažnim vestima za koje se veruje da dolaze iz Rusije.

Ta radna grupa nema za zadatak da sprovodi neku kontrapropagadnu protiv Rusije, a u korist EU, već da razokriva lažne vesti, objasnio je Gajić.

Mnogo zavisi od toga kako se to radi, ocenio je on i dodao da bi neke državne komisije vrlo lako mogle i same da postanu proizvođači lažnih vesti, u zavisnosti od toga ko ih vodi i sa kakvim motivima.

Gajić navodi da je moguće da je i on bio žrtva lažnih vesti, ali da to još nije primetio.

Možda ću otkriti da sam nečim bio zaveden, ne znam. Mislim da, kao novinari, imamo neke izgrađene reflekse i načine čitanja informacija. Neko ko se dugo godina bavi tim poslom na prvi pogled može da otkrije nešto što je kredibilno ili je već u startu sumnjivo, napomenuo je Gajić.

On misli da se ne može očekivati od građana, običnih konzumenata vesti, da imaju iste reflekse.

S druge strane, ima smisla baviti se nekom bazičnom edukacijom, jer su ti pokušaji manipulacija često vrlo očigledni, zaključio je Gajić.