Gajić: Građani slabo podržavaju vrednosti EU

Ovo je jedan je od glavnih zaključaka najnovijeg istraživanja Udruženja građana „Srbija protiv smrtne kazne“, koji je uradio Ipsos Strategic Marketing.

Ovo udruženje, koje je zalaže se ukidanje smrtne kazne u celom svetu, svakog 10. oktobra objavljuje istraživanje šta građani Srbije misle o ponovnom uvođenju ovakve vrste kazne. Prema podacima iz prošlogodišnjeg istraživanja, 56 odsto građana bilo je za smrtnu kaznu.

Advokat Vladimir Gajić smatra da podatak od 58 odsto onih koji podržavaju smrtnu kaznu, pokazuje da je među građanima Srbije „slaba podrška vrednostima Evropske unije“.

Gajić za Danas kaže da je očekivao da još više građana podržava ovakvu vrstu kazne, s obzirom na to da „većina u sebi nosi autoritarne oblike i smatra da je smrtna kazna način da se kazni nečije ponašanje“.

– Do vraćanja smrtne kazne u Krivični zakonik sigurno neće doći. Politička elita je sa tim raskrstila, a ponovno uvođenje smrtne kazne bio bi direktan razlog da ne možemo u EU, ukazuje Gajić za naš list.

Među građanima koji podržavaju smrtnu kaznu, nešto je više onih koji je u potpunosti podržavaju (32 odsto). S druge strane, među onima koji su protiv smrtne kazne ima nešto više onih sa umerenim stavom (14 odsto) nego onih koji su odlučno protiv ovakve mere (10 odsto). Zanimljivo je da kada su u pitanju demografske karakteristike, građani Vojvodine češće su odlučno za smrtnu kaznu (41 odsto), dok su visokoobrazovani građani češće protiv nje (15 odsto).

Vladica Ilić iz Udruženja građana „Srbija protiv smrtne kazne“ smatra da su način izveštavanja u medijima, ali i političari koji oblikuju društvo, glavni razlozi zbog kojih većina građana u Srbiji podržava smrtnu kaznu. Kako ukazuje za naš list, prosečan građanin u Srbiji misli da što više treba kažnjavati kako bi se smanjio kriminalitet.

Smrtna kazna je iz Krivičnog zakonika izbrisana 26. februara 2002. godine. Prema bazi podataka Udruženja građana „Srbija protiv smrtne kazne“ više od 7.000 lica je osuđeno na smrt u Srbiji i Jugoslaviji od 1804. do 2002. godine. Poslednja je izvršena 1992. u Somboru.

SNS glasači za smrtnu kaznu

Građani koji su glasali za SNS na poslednjim parlamentarnim izborima 2016. (39 odsto), odnosno oni koji planiraju da glasaju za njih u budućnosti (39 odsto), kao i oni koji planiraju da glasaju za SRS (55 odsto), češće su odlučno za smrtnu kaznu, pokazalo je istraživanje. S druge strane, oni koji su glasali za DS češće su protiv smrtne kazne (51 odsto). Daleko veci i deo građana zalaže se za doživotni zatvor – gotovo četiri od pet građana je za meru doživotnog zatvora (78 odsto).