Gajić: Skretanje pažnje sa kriminalnih grupa u Krušiku

On se osvrnuo na tekst koji je juče objavljen u Kuriru, u kojem je glavna teza da je Obradović objavio dokumenta o sumnjivim poslovima Krušika kako bi pomogao privatnoj firmi „CPR Impeks“, gde je zaposlena njegova majka Miljana Obradović, „u borbi sa glavnim konkurentom – GIM-om“. Miljana Obradović od 2017. godine radi u „CPR Impeks“, a njen sin je sumnjivu dokumentaciju iz Krušika počeo da sakuplja čak tri godine ranije. Kurir je u tekstu prekršio zakon objavivši privatna dokumenta, zbog čega je Gajić predložio porodici Obradović da podnesu tužbu protiv ovog tabloida.

– Objavili su njenu fotografiju iz PIO fonda. To niko ne bi smeo da da, zbog čega ćemo pokrenuti postupak i protiv NN lica iz PIO fonda – ističe Gajić.

Aleksandar Obradović je ukazao da su povlašćene cene oružja iz Krušika važile samo za privilegovanu grupu kupaca, a tu su firma GIM, firma Slobodana Tešića, firma iz UAE koja ima predstavništvo u Srbiji i još jedna beogradska firma. Vladimir Gajić kaže za Danas da hajku protiv Aleksandra trenutno vode ne samo kompletan državni vrh, već i prodavci oružja. Tome u prilog, dodaje, ide i činjenica da se Kurir bavio navodnim kriminalnim aktivnostima Petra Crnogorca, vlasnika „CPR Impeks“.

– Petra odlično znam jer sam učestvovao i u njegovoj odbrani. Kada je došla ova vlast, jedna od prvih stvari koje su uradili je hapšenje Crnogorca i još nekoliko lica, zbog kupovine i prodaje tenkova koji su bili stari preko 40 godina. Postupak je protiv njih vođen nekoliko godina, jedno vreme su proveli u pritvoru bez ikakvog razloga, i na kraju je tužilaštvo obustavilo postupak – ukazuje Gajić.

Prema njegovim rečima, to je rađeno da bi se oslobodio prostor za Slobodana Tešića i da bi se njegova konkurencija u poslu diskvalifikovala. On dodaje da je Obradovićev veliki protivnik, pored ministra Nebojše Stefanovića, upravo Tešić koji je ocenjen u obaveštajnim službama stranih zemalja kao neprijatelj mira.

– Tako je kvalifikovan. Inače je član i finansijer SNS-a, naglašava Gajić, ističući da je Tešić veći beneficijar nezakonitog rada Krušika nego GIM.

– To se može videti i iz pokušaja Krušika da direktno izveze i proda oružje u Jermeniju, gde je ugovoren posao od 43 miliona dolara. Krušik nije dobio odobrenje, već kasnije Tešić. Umesto da Krušik zaradi novac bez posrednika, zaradila ga je Tešićeva firma. U tom konkretnom slučaju odobrenje nije dalo Ministarstvo spoljnih poslova – ukazuje Gajić.