Gajtandžijeva: Vučić, zapravo, potvrdio da je oružje krijumčareno

To kaže za Danas bugarska istraživačka novinarka Dilijana Gajtandžijeva, koja je na portalu Armsvoč objavila tekst pod naslovom „Srpsko oružje prodavano Ukrajini: dokazi o prokrijumčarenim granatama korišćenim protiv Donbasa“.

Gajtandžijeva je na istom sajtu ranije pisala o umešanosti oca ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, Branka Stefanovića, u prodaju naoružanja i hapšenju uzbunjivača iz valjevske fabrike Krušik.

Vučić je komentarišući tvrdnje o nelegalnoj trgovini oružjem sa Ukrajinom izjavio:

„Ovde u tekstu obaveštajne kanalizacije piše da je to isporučivano preko Ujedinjenih Emirata koje su potpisale sporazum sa Porošenkom, što je isto njihovo legitimno pravo. Zatim je Dragan Đilas rekao da je prodaja oružja išla preko Emirata. On uvek polazi od sebe, zna kakav je lopov i šta je sve radio“. Predsednik Srbije takođe tvrdi da je „bila jedna čudna kompanija, lot baš ovih mina koje su na slici je deo serije koje su prodate firmi Tehnoremont Petra Crnogorca, gde je mama od ovog Obradovića radila i prodala ih kompaniji poljskoj kompaniji Natan i to preko Kipra“.

– Ukrajina nigde tu nije pomenuta. Srbija to nikada ne bi dozvolila. Oni imaju zajedničku firmu sa licem Damljanović, koji ima veze sa regionalnom obaveštajnom službom. Vidite kako je svet mali i kako se svaka laž otkrije, istakao je Vučić.

Gajtandžijeva za naš list ističe da je „Srbija odobrila izvoz preko Kipra do Poljske, ali se oružje pojavilo na frontu u Donbasu, a ja nisam rekla ko je tačno izvozio ovaj lot oružja jer to ne znam, kao što ne znam ni ko je Đilas“.

– Pravno pojašnjenje glasi: poljska kompanija je krajnji korisnik, ona je u obavezi da ima pisanu saglasnost Srbije za reizvoz u Ukrajinu, što se, tvrdi Vučić nije dogodilo, dakle, reč je o krijumčarenju oružja.

Komentarišući saznanja portala Armsvoč, Dragan Topalović, predsednik Odbora za bezbednost Pokreta slobodnih građana, ukazuje za Danas da „ovo nije prvi put da se srpsko naoružanje pojavljuje u ratnim zonama“. Kako podseća, „prvo neprijatno iskustvo je iz 2002, kada je naše oružje nelegalno prodavano Iraku, a potom 2003, kada je, uprkos kršenju sankcija UN, naše oružje prodavano Liberiji“.

– Celu ovu priču dodatno opterećuje to što su u poslovima prodaje domaćeg naoružanja učestvovale firme poznatog trgovca oružjem Slobodana Tešića, kao i firma GIM koju je predstavljao Branko Stefanović, otac ministra unutrašnjih poslova. Nakon poslednjih otkrića nameću se mnoga pitanja. Naš Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, u članu 14, vrlo jasno definiše uslove za izdavanje dozvole za izvoz, kao i šta treba da sadrži originalna potvrda krajnjeg korisnika. PSG je mišljenja da je poslednjim otkrićima poljuljan međunarodni kredibilitet i ugrožen reputacioni ugled države. Industrijskom kompleksu je naneta finansijska šteta, ističe naš sagovornik.

Topalović smatra da je „sve ovo urađeno na dvostruku štetu države da bi se vrlo mala grupa ljudi, na vlasti ili bliska vlasti, obogatila, a reputaciona šteta za državu je neizmerna“.

– Zahvaljujući uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću saznali smo mnoge tajne vezane za prodaju domaćeg naoružanja i vojne opreme. Saznali smo za klasičan oblik korupcije i trgovine uticajem oca ministra unutrašnjih poslova i ministra unutrašnjih poslova. Saznali smo da je državna firma SDPR zadužena za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom istisnuta iz poslova zarad privatnih kompanija koje su povezane sa nosiocima vlasti. I na kraju saznali smo da je rukovodstvo kompanije Krušik omogućilo privatnim kompanijama privilegovane cene koje su na štetu Krušika. Ovo je evidentan dokaz da institucije ne rade svoj posao, da ne primenjuju postojeće zakone i da se celokupan državni sistem ne ponaša odgovorno, poručuje sagovornik Danasa.

Konstantin Samofalov, predsednik Odbora za odbranu Socijaldemokratske stranke kaže za Danas da je „sraman pokušaj manipulacije to što Vučić svaki put kada komentariše bilo šta u vezi sa ovom aferom pominje majku uzbunjivača Aleksandra Obradovića“. On smatra da Vučić time pokušava da skrene pažnju sa umešanosti oca Nebojše Stefanovića, ili da u najmanju ruku, „to implicitno poistovećuje“.

– Međutim, Obradović nije na javnoj funkciji i njegovi eventualni lični motivi nisu relevantni za javnost, a u slučaju oca ministra unutrašnjih poslova se radi o potencijalno krivičnom delu zloupotrebe službenog položaja, konstatuje Samofalov.

Prema mišljenju sagovornika Danasa, potrebno je pokrenuti istragu povodom tvrdnji Armsvoča, a i svega drugog što je izneto na tu temu, „a ne da se svaka afera završava tako da nam Vučić govori šta je istina, a šta ne“.

Šutanovac: Srbija pod „ofanzivom“ sa Istoka

Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane Srbije i aktuelni predsednik Saveta za strateške politike, komentariše za Danas da nakon što je u javnost isplivala najveća špijunska afera u ovoj deceniji, Arms voč, „koji je očigledno pod uticajem Moskve“, piše o srpskim granatama koje su se našle u posedu Ukrajine, „zemlje koja nije pod sankcijama i za koju ne postoji ni jedna prepreka da kupuje naoružanje iz celog sveta“. „Afera Ukrajina“ nije ništa drugo nego skretanje teme sa činjenice da je sada svima postalo jasno da Srbija trpi ofanzivna dejstva od strane braće sa Istoka, čiji cilj se ne poklapa sa zvaničnom politikom Srbije“, smatra Šutanovac.