Foto: Pixabay/naeimasgary Mnogi ne znaju da se Gandi oženio sa 13 godina i da je imao četiri sina pre nego što se zakleo na celibat. Kako je i sam rekao tokom suđenja 1922. godine „nenasilje je prva stavka moje vere i ujedno svrha svega u šta verujem”.
Nastavnici na njegovom londonskom pravnom fakultetu neprestano su se žalili na njegov loš rukopis.
Mnoge druge manje poznate činjenice o Gandiju zaboravljene su u svetlu njegovih velikih dostignuća.
Mahatma Gandi, poznat u celoj Indiji kao „otac nacije”, bio je moćan glas mira tokom veoma promenljivog vremena u istoriji Indije.
Njegovi poznati štrajkovi glađu i poruka nenasilja pomogli su ujedinjenju zemlje.
Gandijeve akcije izazvale su svetsku pažnju i na kraju dovele do nezavisnosti Indije od Britanaca 15. avgusta 1947. godine i uspona zemlje do svetske supersile u Južnoj Aziji.
Život Mahatme Gandija inspirisao je mnoge svetske lidere, među njima Martina Lutera Kinga mlađeg. Često se citiraju njegove mudrosti i učenja.
Mnogi se Gandija sećaju po čuvenim štrajkovima glađu, ali ima još mnogo toga u priči.
Mohandas Karamčand Gandi rođen je 2. oktobra 1869. godine. Počasni naziv Mahatma, ili „Velika duša”, dobio je 1914. godine.
Bio je poreklom iz imućne porodice. Gandi je radio na prehrani miliona siromašnih Indijaca, govorivši: „Ti i ja nemamo pravo ni na šta što zaista imamo dok se ova tri miliona ne obuku i ne nahrane”.
Danas se dan njegovog rođenja obeležava kao Međunarodni dan nenasilja.
Gandija u Indiji često nazivaju „Bapu”, izraz nežnosti koji znači „otac”. Borio se za mnogo više od nezavisnosti.
Vodio je „borbe” po pitanju građanskih prava za žene, ukidanja kastinskog sistema i za pošten odnos prema svim ljudima bez obzira na veru. Zanimljivo je da su mu i majka i otac poticali iz različitih verskih tradicija.
Gandi je zahtevao pravedan tretman za najniže kaste u Indiji. Pretrpeo je nekoliko postova da podrži stvar. Nedodirljive je nazvao harijanima, što znači „deca Božja”.
Gandi je pet godina jeo voće, orašaste plodove i semenke, ali se nakon zdravstvenih problema vratio na strogo vegetarijanstvo.
Tvrdio je da bi svaka osoba trebalo da pronađe svoju ishranu koja mu najviše odgovara.
Gandi je proveo decenije eksperimentišući sa hranom, beležeći rezultate i prilagođavajući svoj izbor prehrane.
Napisao je knjigu pod nazivom „Moralna osnova vegetarijanstva”.
Rano se zarekao da će izbegavati mlečne proizvode, međutim, nakon što je zdravlje počelo da mu se pogoršava, popustio je i počeo da pije kozje mleko.
Ponekad je putovao sa svojom kozom kako bi osigurao da uvek ima sveže mleko, ali i kako ne bi morao da pije kravlje ili bivolje mleko.
Britanska vlada u nekoliko momenata nije dozvoljavala da u javnost izađu zvanične fotografije Gandija dok je postio, iz straha da će dodatno podstaći napore za nezavisnost.
Gandi nije želeo uspostavljenu vladu u Indiji.
Smatrao je da ako svi usvoje nenasilje i dobar moralni kodeks, mogu biti samoupravni.
Jedan od najotvorenijih političkih kritičara Mahatme Gandija bio je Vinston Čerčil.
Dopisivao se sa Tolstojem, ali i sa Hitlerom.
Gandi je napisao dva pisma Adolfu Hitleru, obraćajući mu se sa „Dragi prijatelju” moleći ga da zaustavi rat.
Kako su se napetosti razvijale u Evropi nakon što je Nemačka okupirala Čehoslovačku, Gandi je napisao jasnu molbu Hitleru.
Međutim, pisma nikada nisu stigla do Hitlera zbog intervencije britanske vlade.
Mesec dana kasnije, Nemačka je napala Poljsku. Gandi je poslao drugo pismo, objašnjavajući svoj pristup britanskom imperijalizmu.
Preko dogovorenog braka, Gandi se venčao u 13. godini.
Njegova supruga Kastruba Gandi bila je godinu dana starija. Gandi je prvo dete dobio kada je imao 16 godina.
To dete je umrlo nekoliko dana kasnije, ali je par dobio četiri sina pre nego što se Gandi zakleo na celibat.
Iako je bio poznat po nenasilju i umešanosti u indijski pokret za nezavisnost, Gandi je zapravo regrutovao Indijce da se bore za Veliku Britaniju tokom Prvog svetskog rata.
Protivio se mešanju Indije u Drugi svetski rat.
Gandijeva supruga umrla je 1944. godine dok je bila zatvorena u palati Aga Khan. Njen dan smrti (22. februara) u Indiji se slavi kao Majčin dan.
Gandi je bio u zatvoru u vreme njene smrti. Pušten je iz zatvora samo zato što je oboleo od malarije, a britanski zvaničnici su se plašili pobune u slučaju njegove smrti u zatvorskim odajama.
Pohađao je pravni fakultet u Londonu i bio je poznat po lošem rukopisu.
Po povratku u Indiju odbacuje i pravničku profesiju i zapadnjački sistem vrednosti, te počinje da se ponaša asketski, skromno, što je ostala trajna slika ovog čoveka u očima celog sveta.
Živeo je 21 godinu u Južnoj Africi. I tamo je bio zatvaran mnogo puta. Njegov aktivizam započeo je upravo u Južnoj Africi.
Tokom 1893. godine bio je u Natalu, a tamo se susreo sa rasizmom belih Južnoafrikanaca.
Gandi posebno govori o uklanjanju iz prve klase u vozu kao o svom najranijem iskustvu u Južnoj Africi.
Uprkos tome što je imao kartu za prvu klasu, izbačen je iz voza. Od te tačke nadalje, Gandi je odlučio da se usprotivi nepravednom postupanju prema Indijcima.
Osuđivao je gandizam i nije želeo da stvori sledbenike slične kultu. Takođe je priznao da nije imao „ništa novo da nauči svet”.
„Istina i nenasilje stari su koliko i brda.”
Ubijen je 1948. godine, ubrzo nakon postizanja nezavisnosti, dok je Indija još bila zahvaćena krvoprolićem zbog novih previranja između verskih grupa.
Gandija je hinduista ubio 30. januara 1948. godine, pucajući u njega tri puta iz neposredne blizine.
Sahrani je prisustvovalo više od dva miliona ljudi. Natpis na njegovom spomen-obeležju u Nu Delhiju glasi „O Bože”, što su navodno bile njegove poslednje reči.
Urna u kojoj se nekada nalazio pepeo Mahatme Gandija nalazi se danas u svetilištu u Los Anđelesu u Kaliforniji.
„Verujem u pravednost naše borbe i čistotu našeg oružja”, rekao je u svom govoru uoči „Marša soli” 11. marta 1930. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
