Gavrilović: Srbija je država zarobljena korupcijom

Gavrilović je agenciji Beta kazao da se godišnjica borbe protiv korupcije na nacionalnom nivou dočekuje padom te borbe.

Naveo je da Srbija ove godine ne obeležava 20 godina od osnivanja prvog antikorupcijskog tela, Saveta za borbu protiv korupcije, ali ni 10 godina od kada je BIRODI inicirao, a država preuzela i stavila u Akcioni planu za Poglavlje 23, mera 2.2.10.31. čime su lokalne samoprave u obavezi da imaju lokalne antikorupcijske planove i tela, a što je bila preporuka GRECO-a iz 2004. godine.

„U narednom krugu evaluacije upravo će borba protiv korupcije na lokalu biti u fokusu GRECO-a, što znači nove probleme za državu Srbiju koja ne želi ispruženu ruku BIRODI-a samo zato što nas vladajuća partija na čelu s predsednikom ne vidi kao organizaciju koja radi za javni interes već kao političkog protivnika režima”, ocenio je Gavrilović.

Naveo je da na listi „Transparency International“ Srbija sa 38 poena zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste, jer se nalazi na 94. mestu od 180 zemalja, s pet poena manje od globalne prosečne ocene (43).

Prema „Transparency Interational“, dodao je, nakon skoro dekade stagnacije od 2008.  do 2018. godine, usledilo je vreme pada borbe protiv korupcije.

„Ako smo za period do 2012. mogli da kažemo da je to bio period simulacije i marginalizacije borbe protiv korupcije oličene s jedne strane u Potemkinovskom osnivanju institucija i usvajanju zakona, ali i margijalizaciji rada Saveta za borbu protiv korupcije, od 2012. godine imamo fazu zloupotrebe Savetovog nasleđa, a zatim urušavanja antikorupcijskih institucija“, rekao je direkotor BIRODI.

Po njegovim rečima, zloupotreba Savetovog nasleđa oličenog u 24 slučaja spornih privatizacija, opisanih u isto toliko izveštaja, je počela i trajala u periodu dolaska nove vlasti.

„Izveštaji Saveta i njihova od EU zatražena provera je iskorišćena za jačanje legitimiteta nove vlasti. Rezultat toga je nanogica Dragana Đurića za slučaj Veterinarskog zavoda“, rekao je Gavrilović.

Na pitanje Bete šta podrazumeva pod urušavanjem antikorupcijskih institucija, Gavrilović je naveo primer imenovanja funkcionera SNS-a za direktora Agencije za borbu protiv korupcije.

„Taj direktor je i sam bio donator vladajuće stranke. Osim toga, kada je u pitanju Savet, po prvi put se dešava da Vlada Srbije imenuje dva člana, umesto da prihvati i diskutuje o predlozima Saveta. I tu se ne staje, kandidati za članove Saveta se odbacuju, jer nisu na liniji vlasti. Pa da li bi Verica Barać bila član Saveta i mnogi drugi članovi da se biralo po principu političke lojalnosti“, naglasio je Gavrilović.

Upitan da li se i kako borba protiv korupcije odvija na lokalu, Gavrilović je kazao da prema podacima Agencije za sprečavanje korupcije od 145 jedinica lokalne samouprave koje su obavezne da usvoje plan i naprave telo, samo 107 je usvojilo planove, a 35 nije.

„Lideri opstukcije su Beograd kao glavni grad i Niš, u kojem je sve nastalo pod imenom Lokalni antikorupcijski forum i čiji je deo bila aktuelna gradonačenika Dragana Sotirovska kao dopisnica RTS koja je ukazivala svojim izveštajima na korupciju“, rekao je on.

Gavrilović zaključuje da dve decenije borbe protiv korupcije Srbija dočekuje u zoni država zarobljenih korupcijom, gde se preuzete obaveze ne poštuju i antikorupcijska tela urušavaju.

„Očito da to neko vidi u Briselu i već dve godine ne otvara poglavlja. Biće dobro ako se zaustavljanje otvaranja poglavlja zaustavi na dve ili tri godine, jer nove informacije govore, da dok mi ne budemo stvarno hteli da se borimo protiv korupcije neće biti pridruživanja Srbije Evropskoj uniji“, istakao je izvršni direktor BIRODI Zoran Gavrilović.