Gazdarica obmanula radnike

Agencija za privatizaciju raskinula je kupoprodajni ugovor sa Zoricom Gajić iz Beograda o kupovini leskovačkog „Leteksa“ jer nije ispunila ugovorne obaveze. Agencija je, inače, Gajevićevoj, koja je prva kupila jedno propalo leskovačko teksitilno preduzeće, dala nekoliko rokova da ispuni ugovor kojim je predviđeno pokretanje proizvodnje, obezbeđenje minimalnih uslova rada i redovnija isplata zarada.
U „Leteksu“ se među radnicima odavno govorilo da će doći do raskida ugovora, a to su zaposleni i tražili na višednevnim obustavama rada ispred fabričkih kapija, jer im je ulaz u krug kolektiva bio onemogućavan, a tražili su samo da rade i da budu plaćeni!

Protest

U vreme nedavne posete Borisa Tadića Leskovcu, odnosno fabrici „Inkol“, manji broj radnika „Leteksa“ negodovao je ispred fabrike, jer su smatrali da je država zaboravila njihov kolektiv. Neveštom rukom su ispisali na paprima i kartonskim kutijama: „Ne tražimo milost, hoćemo da radimo“.

„Leteks“, nekada ponos grada na Veternici, privatizovan je 30. novembra 2006. godine za 40 miliona dinara, što se smatralo vrlo niskom cenom, ali je namera bila da se, ipak, oživi ova fabrika u kojoj je pre dvadesetak godina radilo više od 2.500 radnika, a dva meseca posle privatizacije bilo je u krugu fabrike oko 200 radnika.

Zabrana izbora

Tekstilna industrija „Leteks“ našla se u centru medijske pažnje u vreme prošlogodišnjih izbora, jer obezbeđenje nije dozvolilo glasanje na izbornom mestu u fabrici uz obrazloženje da je to naredila vlasnica Zorica Gajić. Iako u krugu „Leteksa“, odnosno na biračkom mestu br. 5. nije bilo nikakvih incidenata, o svemu je blagovremeno bila obaveštena policija, koja je sačinila zapisnik o ovom događaju, ali je glasanje bilo odloženo sat i po i obavljeno u susednoj fabrici „Inkol“.

Od osnivanja, daleke 1884. godine, Tekstilna industrija „Leteks“, koja se diči da izrađuje „najubav štof na cel svet“, što je i reklamni slogan koji se nalazi u krugu fabrike, beležila je velike uspehe, ali i neverovatne padove, pa su kolektivu pre nekoliko godina predviđali totalni sunovrat.
– Leteks je privatizovan 30. novembra 2006. godine. I nadalje se bavimo istom delatnošću, ali i konfekcijom, pa je tako zatvoren ciklus proizvodnje, što je, ocenjujemo, prednost za naš kolektiv, koji ima dugu tradiciju i najpoznatija je tekstilna fabrika – rekao je nedavno za naš list Stanimir Petrović, generalni direktor Leteksa.
On je dodao da je najvažniji zadatak kolektiva njegova modernizacija. Uskoro će iz Italije, koja je poznata kao lider u proizvodnji tekstilnih mašina, biće dopremljena moderna oprema. Cilj je takođe da 80 odsto proizvodnje bude plasirano na inostrano tržište, a vrednost ovogodišnjeg učinka bi trebalo da bude 17 miliona evra!
– Plan je da proizvodemo 500 .000metara tkanina, a za narednu godinu, posle dopremanja novih mašina – trebalo bi da proizvodemo milion metara tkanine. U najboljim godinama „Leteksa“ izvoz je dostizao 12 miliona dolara, a naš strateški zadatak je da ostvarimo i bolje rezultate! – pojasnio je Petrović.
Plate u „Leteksu“, tvrdi Petrović, kasne četiri meseca, a svi zaposleni, bez obzira na kvalifikacije i radno mesto, primaju zagarantovanu zaradu, koja, uz topli obrok i prevoz, iznosi oko 14.000 dinara.
U kolektivu je pre privatizacije sačinjen poseban sporazum o izmirenju dugovanja. Većina radnika je to prihvatila, ali je oko 200 zaposlenih povelo sudski spor, a vrednost njihovog zahteva je oko pet miliona dinara. Svim radnicima Leteksa, kaže Petrović, povezan je radni staž zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i po tome su jedna od retkih tekstilnih firmi u zemlji.
U Regionalnoj privrednoj komori u Leskovcu, saopšteno je nedavno da je na području Jablaničkog i Pčinjskog okruga od početka promene svojinskih odnosa u Srbiji, privatizovano osam preduzeća u tekstilnoj grani, a promena kapitala se očekuje u još dvadeset firmi, a u prvih devet meseci lane ostvaren je izvoz od 22,4 miliona i uvoz od 29,5 miliona dolara.