Gazdarica sa greškom

To je bilo mnogo pre i Prvog i Drugog svetskog rata a pogotovo pre aktuelne balkanske politike nemačke kancelarke Angele Merkel. Duh oporuke prenosi se s kolena na koleno više od dva veka.

Pošto se pred našim očima s mukom rađa multipolarni svet, tema današnje dominacije jedne države na ograničenom prostoru lakša je za razmatranje u kafanskim nego ozbiljnim razgovorima. Zato su neki sagovornici Danasa, uz izvinjenje da ne poseduju dovoljno argumenata koji bi opravdali njihove naučne titule, odbili da se izjašnjavaju o javno sve češće ponavljanim tvrdnjama i optužbama da se u granicama Evropske unije, još pod vojnim i političkim patronatom SAD i uz sve ozbiljnije globalne pretenzije Kine, rađa, obnavlja ili već postoji nemačka dominacija.

Ove su optužbe naročito eskalirale po naslovnim stranama anglosaksonskih tabloida, kad je nedavno Velika Britanija odbila da bude potpisnica EU-ugovora o uvođenju nadnacionalne kontrole budžetskih politika i prakse država-članica brinući i za svoju suverenost i težinu svoga glasa u Briselu. Njujork tajms je pomagao beležeći da je „to proces , koji je prema mnogim posmatračima naročito populističke britanske štampe, već daleko odmakao. Nemačka dominacija u evrozoni sa gospođom Merkel kao nezvaničnim, ali nespornim vođom Evrope u stvari je već na delu“. Britanski tabloidi su otvoreno elaborirali temu četvrtog rajha, naslove je kitila dilema „kolaps ili dominacija“, a uključili su se i na sve strane toliko popularni internet-forumi, pa i nemački. Na jednome od njih dva su učesnika razmenila ovakve opaske. Sa adrese „Gospodin Gacke kaže“: „Zašto mi prisiljavamo ove države da budu lude poput nas? Jedni žive da bi radili, oni na jugu rade da bi živeli. Zašto bi morali isto da žive? Pruska sila i grčka opuštenost sa mentalitetom juga neće nikad pod istu kapu, nikad se neće harmonizovati. Zato, pustimo svaku državu da živi prema svom mentalitetu – ali, molim, na svoj račun“. Sa adrese „Glupak Gacke kaže“ stiže odgovor: „Da Nemačkoj nisu nametnuta dva rata ili da je Hitler pobedio, Evropa bi bila drugačije mesto nego što je danas: bez kriminala, bez finansijskih mahinacija, bez samoproizvedenih kriza, bez ratova bilo gde, sa nemačkim pivom u Rusiji, sa nemačkim redom u Grčkoj, nemačkom jasnoćom i čestitošću svuda, umesto trikova i prevara kao sada – svuda. Budimo ponosni što smo Nemci. Amin!“

Budući da je Nemačka prozvana i to dva puta – prvi put da kao najveća evropska ekonomija nešto preduzme povodom evropske dužničke krize, a drugi put kad je to nešto i preduzela – oglasili su se i ozbiljni nemački mediji. Pa je Drugi program nemačke televizije (ZDF) zaključio: „Ono što je za Nemce diktat razuma, to se u Evropi doživljava kao pokušaj stavljanja pod starateljstvo. Pitanje nije treba li Nemačka da vodi, nego samo koliko daleko u tome treba da ide“. A povodom odbijanja Nemačke da se saglasi sa solidarnim evropskim garancijama za dugove evrodržava u nevolji, Gezine Švan u Frankfurter algemajne cajtungu između ostalog piše: „Kako unutra tako i spolja, Angela Merkel se oslanja na snagu i kontrolu, a premalo na poverenje što bi morao da bude temelj demokratskog uređenja… Ko se stavi u položaj naših suseda, oseti, da su oni siti nemačkog pridikovanja. Neki verovatno čekaju da i sama Nemačka dospe u bezizlazno stanje. Ko će tada trljati ruke, nije teško pretpostaviti“.

Dakle, pitanje je: postoji li stvarno nemačka dominacija u Evropi, u čemu se ogleda i u kojim oblastima se manifestuje? U traženju odgovora krećemo od lakših oblasti ka težim.

SPORT: Nemačka dominacija u sportu ne postoji, Nemci odavno ne dominiraju ni popularnim sportovima kao što su tenis i fudbal, kaže za Danas Zoran Avramović, urednik „Zvezdine revije“. „U sportu postoji prokletstvo rezultata, a Nemci odavno nisu osvojili ništa, ni Dejvis kup u tenisu, niti bilo šta u fudbalu – ni ligu šampiona, ni evropsko ni svetsko prvenstvo. Fudbalom u Evropi dominiraju engleski i španski klubovi, koji su osvojili sve živo“, kaže Avramović. On ipak kaže da je Bundes liga, „ima 7-8 godina, a posle poznatih skandala sa klađenjima i nameštanjima utakmica, napravila dobar novi koncept koji je mnogima uzor naročito u ekonomskom smislu“, pa iako nema rezultata Bundes liga fascinira dobrom prodajom ulaznica, a po prihodima od TV-prava bori se za drugo mesto sa španskom ligom.

„Nemci su ipak Nemci i fantastično se nameću“, kaže Avramović.

JEZIK: Kao i ostali i Nemci su svesni koliki je primat engleskog jezika, kaže za Danas dr Olivera Durbaba, vanredni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. Na glavnom sajtu Geteovog instituta, državne institucije zadužene za promociju nemačke kulture i jezika, stoji da u EU nijedan jezik nije većem broju ljudi maternji jezik nego što je to nemački. Ali se odmah zatim priznaje da je nemački jezik izgubio međunarodni značaj, pa sad svoju šansu vidi u standardu EU : maternji jezik i dva strana. Dakle svesni unapred izgubljene bitke sa engleskim jezikom, Nemci, kaže dr Durbaba, svoj jezik promovišu samo ciljno „tamo gde ima izgleda da se primi ili gde je već izražena, iz nekih drugih razloga nejezičke prirode, potreba za korišćenjem nemačkog jezika“. Zanimljivo je da, prema saznanjima Danasove sagovornice, Nemci gase Gete institute u zemljama zapadne Evrope: „Zato što se, primera radi, u Francuskoj sve manje uči nemački jezik što je vrlo interesantno pogotovo u kontekstu ove današnje saradnje između Nemačke i Francuske na nekim drugim poljima. Nemački se sve manje uči i u Velikoj Britaniji i tamo dolazi do gašenja Gete instituta, smanjivanja aktivnosti. S druge strane, nešto jačaju Gete instituti na istoku Evrope, u zemljama bivšeg istočnog bloka koje su tradicionalno, a i u novostvorenim okolnostima okrenute nemačkom tržištu“.

Mada Filološki fakultet ne raspolaže baš sasvim preciznim podacima, prema broju učenika nemački jezik je u Srbiji tokom poslednjih 7-8 godina drugi strani jezik , što ranije nije bio slučaj. „Negde do kraja 90-ih godina nemački je nešto kaskao za francuskim jezikom, pa i za ruskim“, kaže profesorka Durbaba i napominje da je do ove promene došlo iako su nemačke aktivnosti na promociji nemačkog jezika u Srbiji „relativno ograničenog obima, nisu mnogo intenzivne, ili nisu intenzivnije od aktivnosti Francuskog kulturnog centra ili od aktivnosti koje je u poslednje vreme kod nas imao Institut Servantes na promociji španskog jezika, koji je zaista doživeo uspeh“. Broj studenata koji upisuju studije nemačkog jezika na Beogradskom univerzitetu godinama je isti i „nikad interesovanje za nemački jezik nije tako veliko kao za španski i italijanski, to su veoma popularni jezici“. Filološki fakultet je nedavno napravio veliki upitnik među aktuelnim i diplomiranim studentima i profesorima u nameri da otkrije koji su preovlađujući motivi za učenje jezika koji su odabrali. Rezultat za nemački jezik ispao je tako specifično nemački: „Dok se španski jezik upisuje zato što se voli, nemački jezik se upisuje iz utilitarnih razloga: mogućnost nalaženja posla u struci ključni je motiv naših studenata. LJubav prema jeziku retko kad kao motiv imaju studenti germanistike“, kaže profesorka Durbaba. Ona napominje da ovaj motiv dobija i svoje zadovoljenje:profesori nemačkog jezika nisu suficitarna struka, naprotiv, a i najveći broj firmi i predstavništava u Srbiji su austrijske firme i predstavništva koji traže ljude sa znanjem nemačkog.

VOJSKA: Vojno, Nemačka nije moćna, po vojnoj komponenti Nemačka je u četvrtom ili petom planu, kaže za danas vojni analitičar Miroslav Lazanski. „ Znači ona je daleko ispod vojne sile SAD, jer Amerikanci su za sve ostale u NATO svemirska vojna sila. Drugo, Nemačka je vojno slabija i od Velike Britanije i od Francuske, jer nema nuklearnu komponentu. A brojčano i u konvencionalnom naoružanju jača od Nemačke je i Turska. Prema tome, vojno Nemačka ne spada u prve četiri sile NATO. Globalno gledajući, njena snaga izvire samo iz njene ekonomije – ništa drugo, kaže Lazanski.

Što se naoružanja tiče, Nemci mnogo ulažu u modernizaciju svoje armije i nema šta ne proizvode, imaju vrlo kvalitetno naoružanje. Nemački tenk „leopard“ je najprodavaniji tenk na svetu, a prema nekim anketama i najbolji tenk na svetu. Nemci imaju vrlo kvalitetno naoružanje, jako puno naoružanja izvoze, već su po prodaji naoružanja stali u rang prve četiri zemlje u svetu. Međutim, podvlači naš sagovornik, Nemaci nemaju ono što ti daje status regionalne i svetske sile – nemaju nuklearno oružje.

– Ozbiljno su redukovali brojčano stanje vojske na oko 200.000. A da su kvalitetna armija – jesu. Ja sam dvaput bio gost Bundesvera, i mogu reći da je to možda i najbolja armija u Evropi, ne računajući Ruse. Ta organizacija, taj kvalitet, ta obučenost – to je nešto – kaže Lazanski, ali zaključuje da vojna komponenta nije ono što Nemce preporučuje kao super silu u Evropi.

I NAJZAD, EKONOMIJA: Koji god kriterijum da upotrebite, najveća EU-kompanija je britansko-holandska (Royal Dutch Shell), a najveća banka britanska (HSBC Holdings), ipak najveća evropska ekonomija je nemačka. U pogledu veličine i snage nemačke ekonomije nema spora.

„Ono u čemu je najizraženija dominacija Nemačke je njena spoljna konkurentnost . I od ove priče o propasti evra, od toga konkretno najveće koristi u Evropi ima upravo Nemačka jer je sposobna da u datom trenutku potencira svoj izvoz“, kaže za Danas ekonomista Miroslav Zdravković. On objašnjava da „onog trenutka kad oslabi evro, tog trenutka raste cenovna konkurentnost nemačke robe, pa Nemačka može da se pohvali da dok idu vesti o propasti evra, istovremeno idu vesti da su mesečni podaci o nemačkoj industrijskoj proizvodnji i trgovini povoljniji nego što se očekivalo“. Zdravković čak očekuje da će na kraju ove godine Nemačka povratiti 2009. godine izgubljeno mesto svetskog lidera u izvozu. „Nemačka je 2008. godine bila vodeći svetski izvoznik, a 2009. godine joj je to vodeće mesto preotela Kina, da bi Nemačku 2010. godine i sa drugog na treće mesto potisnule SAD. Ali sada u 2011. godini, Kina i Nemačka su u mrtvoj trci i verovatno će na kraju godine Nemačka opet biti lider. Znači ona svoju spoljnu konkurentnost štiti, brani i stabilno drži svoj udeo u svetskom izvozu od 8 do 9 odsto.“

Nemačka svoj spoljnotrgovinski suficit od koga ne odustaje zasniva na permanentnom deficitu perifernih evropskih zemalja, kaže Zdravković, i umesto što uteruje budžetsku disciplinu tim državama, Nemačka bi ekonomskom oporavku Evrope najviše doprinela ubrzanjem uvoza iz tih zemalja, smatra on.

Žak Atali, bivši šef Evropske banke za obnovu i razvoj, poziva se na švajcarska istraživanja kad tvrdi da bi od propasti evra najviše štete imala Nemačka – samo u prvoj godini po toj propasti izgubila bi 20 do 25 odsto svog BDPa, a Zdravković se poziva na najnoviji Svetski ekonomski pregled za Evropu Međunarodnog monetarnog fonda kad tvrdi da je „Nemačka ubedljivo imala najveće koristi od integracije istočne Evrope u zajedničko evropsko tržište“.

I Nemci imaju svoje srceparajuće računice, ali Atali tvrdi da je Nemačka „postala prvi izvoznik poljoprivredno-prehrambenih proizvoda zahvaljujući regrutovanju zaposlenih iz istočne Evrope za platu iz njihove matične države, što Francuska i neće i ne može da čini“.

U Italiji je i državna televizija RAI prenela dramatičnu izjavu jednog tamošnjeg ekonomiste da za Italiju ostati u zoni evra znači postati nemački rob, citira Zdravković, ali umesto podrške ovoj izjavi ili njenog osporavanja on samo kaže da će sledeća godina biti godina velike patnje za Italiju. „Znači da će se Italiji propisivati takve mere, da ja ne znam kakve će to posledice imati. Preozbiljno i preosetljivo pitanje postaje šta će se događati sledeće godine“.

Jovan Ćirilov: Srećom, nisu velesila u pop kulturi

„Američka kulturna dominacija bila je, više nego danas, mnogo jača negde 60-ih godina sa novom levicom koja je najviše dala novog u SAD, recimo teatru-livingovci, Šekner, Open teatar, sve ono što se tih godina viđalo na prvim Bitefima. Sa pojavom postmodernizma („svega dozvoljenog po stilu i temi“) desio se kulturni policentrizam. Gde god je bilo darova i energije rađali su se novi pravci. To je i period izuzetnih uspeha nemačkog pozorišta koji i danas traje. Naravno, da je uspeh nemačkog pozorišta delovao na mnoge sredine, pa i na našu. Tu nije bilo prinude, te nemamo da se plašimo dominacije, već za prave umetnike inspiracija i duh vremena.

Što se tiče nemačke politike i ekonomske dominacije, tu ima razloga da se Evropa i mi plašimo te tendencije. Ton nekih nemačkih političara, iako nije politički isti, katkada mi, u nekim slučajevima, liči na glas onih Nemaca koji su nas nezvanično posetili između 1941. i 1945, a kojih se kao dete sećam. Protiv te dominacije sam i dušom i srcem iako je ona danas u ime demokratskih principa.

Prodor vrhunske kulture, neke nove tendencije u neku manju sredinu, recimo našu, mnogo je sporiji i složeniji nego prodor popularne kulture, pa i šunda, u kojoj je dominantniji faktor pomodnosti i komercijalnosti. Šteta je veća, ukoliko je ta moda u svetu nekog trenutka na niskim granama. U toj oblasti Nemci nisu neka velesila. Sreća za njih.“