Gde će smeće

Tada je, na ovom sastanku zaključeno da se ne može i ne sme napuštati regionalni pristup rešavanju problema otpada za opštine Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica, a formiranjem radne grupe ovaj problem će biti stavljen u fokus nadležnog ministarstva. Predstavnici prijepoljske opštine, predsednik i zamenik Emir Hašimbegović i Dobro Lazarević, upoznali su prisutne da je urađen projekat sanacije i zatvaranja deponije Stanjevine i predložili su lokaciju Bela stana za novu privremenu jer je ona tretirana i kod određivanja regionalne deponije i rangirana je kao druga najpovoljnija, odmah iza Banjice.

Sporazum i studija iz 2003.

Međuopštinski sporazum potpisan je još 2003. godine, kada je urađena i studija izbora lokacije Banjica, koja je najbliža prijepoljskoj opštini (12 kilometara), dok je 16 kilometara udaljena od Priboja i 18 od Nove Varoši na čijoj je teritoriji. Dve godine kasnije urađen je Glavni projekat, a godinu dana kasnije Studija procene uticaja. Te 2006. godine izdata je i građevinska dozvola, koja je još na snazi, a izgradnja je počela 2007. godine. Urađena je prva faza. Samo godinu dana kasnije radovi su stali. „Identifikovani“ su nedostaci u tehničkoj dokumentaciji i procenjeno je da treba izmeniti Glavni projekat.

Usledilo je zatišje, a onda je 2011. godine dobijena saglasnost na Regionalni plan upravljanja otpadom. Novembra 2013. godine završena je izmena Glavnog projekta zahvaljujući sredstvima „Progresa“. Na osnovu glavnog projekta vrednost investicije je 776 miliona dinara. Do sada su izvedeni radovi u vrednosti do 76 miliona dinara, a sredstva su obezbeđena iz fonda NIP-a, i iz Fonda za zaštitu životne sredine, a reč je samo o zemljanim radovima. Četiri opštine su do sada izdvojile 15 miliona za izradu projektne dokumentacije i rešavanje imovinskih odnosa.

Jasno je da Vlada Srbije, odnosno nadležna ministarstva moraju naći donacije kako bi se zaokružila investicija vredna više od tri miliona evra. Da li su ove četiri opštine među prioritetnim regijama kad je reč o rešavanju pitanja otpada u Srbiji u skladu sa zahtevima Evropske unije?! Na sastanku u Beogradu početkom aprila ove godine istaknuti su predlozi za dalju saradnju sa opštinama kako bi se nastavili radovi jer je to postao problem zbog ne realizovanih aktivnosti.

Odlaganje smeća u Stanjevini do kraja godine

Međutim, zaključeno je i da se mora naći rešenje za prijepoljsku opštinu kako bi se dala saglasnost za privremenu lokaciju gde bi se deponovalo smeće jer Stanjevine više nemaju kapacitet i na ovom smetlištu moguća je deponija samo do kraja godine. Iako je ustanovljeno da je potrebno „hitno“ delovati jer saglasnosti i za privremenu deponiju u opštinama daje nadležno ministarstvo, prošla su dva meseca od sastanka, a „radna grupa“ nije stigla da obiđe prijepoljske „rupe“, odnosno mesta gde bi se moglo odlagati smeće do daljnjeg.

Kako je na junskoj sednici Skupštine opštine istakao zamenik predsednika opštine Dobro Lazarević, mnoge opštine u Srbiji nisu ni blizu onoga što su uradile prijepoljska, pribojska, novovaroška i pridružena sjenička opština. Koncept se ne može napustiti, ali pošto je reč o ogromnim sredstvima zahteva se bolja organizovanost i veća edukacija. Lazarević je podsetio da su Stanjevine bile zatvorena kao privremena deponija i da je, posle mnogo problema i uloženih sredstava za određivanje lokacije i izradu projekta, smeće odlagano u Đurašićima, ali je to prekinuto, pa je jedno vreme Prijepolje deponovalo smeće u Priboj, ali je 1999. nakon oštećenja mosta bombardovanjem, lokacija u Stanjevinama „prinudno“ i „privremeno“ ponovo aktivirana. Od tada je prošlo 16 godina.

U međuvremenu, prijepoljska opština je ulagala i u sanaciju privremene pribojske deponije, uložena su sredstva za Banjicu ali je sve rezultiralo – ozbiljnim problemom jer više prostora na smetlištu na ulasku u grad nema. Ekološka bomba, neprihvatljivo ruglo, izvor zaraze i pretnja vodotokovima, Stanjevine, stavljene su u fokus koji sada „bode“ oči i odgovornim u državi. Činjenice da je Prijepolje, na granici države, sa lošom saobraćajnom perspektivom, svakako bi trebalo da uozbilje sve najodgovornije predstavnike lokalne vlasti, ali i građane kako bi se što pre rešio problem, inače će se dugo „dimiti“ smeće sa povremenih, privremenih i divljih deponija oko grada.

Inače, na području Srbije planirano je formiranje 26 regionalnih centara za upravljanje otpadom, a sva postojeća smetlišta, kako bi se otpad odlagao na deponije koje su u skladu sa zahtevima direktive Evropske unije, moraju biti zatvorena do 2028. godine.

Prijepolje pre svega toga mora negde smeće. I to mora da se reši koliko – odmah!

Osnovano i preduzeće

Kako je zakon nalagao, pre dve godine osnovano je i preduzeće Regionalna sanitarna deponija „Banjica“, a samo prošle godine, u rad ovog preduzeća četiri opštine su uložile skoro milion dinara. Ipak, to nije dalo nikakav pomak u nastavku radova na izgradnji Regionalne deponije. Prijepolje više ne može da čeka. Godine će proći pre nego ovakav objekat bude zaista i izgrađen, pre nego što počne ozbiljna reciklaža, odvajanje smeća, odnosno savremena ekološka priči koja bi bila na tragu strogih evropskih propisa kad je reč o zaštiti životne sredine i odlaganju otpada.

Radnici privremeno obustavili štrajk

Tutin – Radnici JKP „Gradac“ u Tutinu početkom nedelje su privremeno obustavili su štrajk i zajedno sa privatnim firmama počeli da odvoze smeće sa gradske teritorije. Predsednica sindikata štrajkača Zineta Kočan rekla je radiju Sto plus da će ponovo stupiti u štrajk kada vanredna situacija, koja je u Tutinu proglašena zbog nagomilanog smeća, bude ukinuta.

– Štrajk će biti nastavljen u trenutku ukidanja vanredne situacije, a trajaće sve do ispunjenja naših uslova. Zahtevamo da opština poništi odluku o angažovanju privatnih firmi za obavljanje komunalnih delatnosti, dodala je Kočanin. Ona je istakla da je učešće JKP „Gradac“ u čišćenju Tutina tokom vanredne situacije ograničeno, jer preduzeće raspolaže oskudnom mehanizacijom koja je uglavnom dotrajala i većim delom neispravna.

Salih Hot, zamenik predsednika opštine Tutin izjavio je da trenutno čiste javne površine, ali da se iz užeg centra grada smeće odvozi i iz dvorišta domaćinstava, a da je na tim poslovima angažovano desetak kamiona. „Za sada nema problema u čišćenju grada i odvoženju smeća. Međutim, ne mogu precizirati kada ćemo ukinuti vanrednu situaciju. Štabu za vanredne situacije javilo se i nekoliko volontera“, rekao je Hot. Vanredna situacija u Tutinu uvedena je u subotu zbog nagomilanog smeća u gradu.

Povodom uvođenja vanredne situacije u Tutinu zbog štrajka radnika čistoće, oglasile su se i ovdašnje opozicione stranke. Tutinski odbor Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka navodi da je ovaj potez tutinskih vlasti „ odraz nemoći, vjerujemo i nedostatka volje da rade posao koji im je kako-tako povjeren na prošlim izborima“. Ovo je zapravo jasna poruka da vlast u Tutinu koja se samoproklamovala kupujući glasove sirotinje, nema potrebu da se konačno „miješa u svoj posao“ i da radi u interesu građana. Zabrinuti smo što vlast valjda računa da su kupovinom glasova stekli i pravo da rade šta im je volja. Neodgovornost vlasti u Tutinu i njihov pokušaj da unište JKP Gradac, a time i ugrožavanje egzistencije radnika su za nas u BDZ neprihvatljivi“, saopštila je BDZ.

– Povodom neodgovorne, pravno neutemeljene i političke odluke o uvođenju vanredne situacije u opštini Tutin, smatram da lokalna vlast na čelu sa Šemsudinom Kučevićem nastavlja da srlja iz problema u problem i da donošenjem ovakve odluke dokazuje da je potpuno izgubila kompas, poigravajući se tako sa zdravljem i životima nedužnih građana tutinske opštine, izjavio je predsednik Bošnjačke narodne stranke i narodni poslanik Mujo Muković. U Tutinu, od uvođenja višestranačja, suvereno vlada SDA Sulejmana Ugljanina. S. D.