Gde je bila najstarija naseobina starog sveta?

Do nedavno se mislilo da ova počast pripada samo Egiptu i Mesopotamiji, ali su poslednja istraživanja pokazala da ima još starijih naseobina u Indiji, Iranu i Siriji, piše list Pravda pre 80 godina.

Grad sa svojom organizacijom makar u primitivnim začecima, pojavljuje se otprilike 4.000 godina pre Hrista.

Do sada se smatralo da je naslelje Tepe Gavra koje su američki arheolozi otkrili u Mesopotamiji najstarije na svetu.

Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da se na severu Indije nalaze mnogo starija gradska naselja.

Još starija naselja pronađena su u Iranu, a kako tvrde arheolozi Tompson i Ročis, ona su starija od 6.000 godina, piše Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U izdanju za 29. avgust 1939. godine list Vreme piše o otkrići grobnog mesta najpoznatijeg violiniste sveta Paganinija.

Nakon što je preminuo u Nici 27. maja 1840. godine, crkvene vlasti nisu dozvolile da bude sahranjen na hrišćanskom groblju, jer Paganini nije verovao u boga, a za života je često umeo da zbija šale na račun vere.

Tako je često i u javnosti govorio da je on u vezi sa samim đavolom i da se bavi mađioničarstvom.

Nakon što je preminuo sa Stradivariusovom violinom u rukama, prvobitno je sahranjen na imanju jednog obožavaoca.

Kako se sahrana održala u najvećoj tajnosti, nadgrobni spomenik mu nije podignut, a malobrojni koji su ovom činu prisustvovali čuvali su tajnu o tome gde se nalazi njegov grob.

Nekoliko godina kasnije, Paganinijev vanbračni sin Cirion uspeo je da dobije dozvolu od Vatikana i prebaci očeve posmrtne ostatke u Italiju, ali je grobno mesto ponovo čuvano u tajnosti.

Francuski pisac Morasan verovao je da njegovi ostaci počivaju na jednom ostrvu blizu Kana, jer je, kako je tvrdio, tu priču čuo od kaluđera koji je navodno prisustvovao Paganinijevoj sahrani.

Nedavno je na ostrvu Fereol, koje pripada grupi Lerinskih ostrva, zaista pronađen grob koji u potpunosti odgovara Morasanovom opisu.

Naredne godine, kada će se navršiti 100 godina od Paganinijevog rođenja, biće oktriven i spomenik ovog velikom umetniku, prenosi Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.