Gde je i šta radi Oliver Dulić, nekadašnji ministar životne sredine?

Dulić je postao zgodan za takve propagandne poduhvate jer je bio jedan od prvih koji je stradao nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast u naletu proklamovanog obračuna sa kriminalom i korupcijom.

Protiv Dulića je pokrenut postupak 2012. godine zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj u vezi sa izdavanjem dozvole firmi „Nuba invest“ za postavljanje optičkih kablova na trasama državnih puteva.

Optužnicom je pored Dulića bio obuhvaćen i njegov zamenik Nebojša Janjić, kao i direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak, i oni su bili osumnjičeni da su omogućili preduzeću “Nuba invest” da pribavi korist od oko 2,75 miliona dinara.

Posle više dorada i dopuna, koje su trajale tri godine, Apelacioni sud je potvrdio optužnicu 2015. godine, kada je i počelo suđenje pred Specijalnim sudom. Dve godine kasnije Dulić je proglašen krivim, ali je 2018. Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu i naložio da se suđenje ponovi pred Specijalnim sudom. U ponovljenom postupku 2021. godine Specijalni sud u Beogradu oslobodio je Dulića, kao i druge optužene Janjića i Drobnjaka.

– Ja sam, najzad, posle devet godina i dva meseca dobio svoju pravdu. Želim je svima na svetu, pogotovo ovima danas u budućnosti, napisao je Dulić na Tviteru.

Pored izveštavanja o sudskom postupku, Dulić se u medijima, od kada nije deo vlasti, mahom pojavljuje kao oličenje korumpiranosti “onih pre nas”.

Među ovakvim tabloidnim pričama posebno je zanimljiva ona iz 2020. godine kada je Dulić sa stotinama drugih kolega potpisao peticiju za smenu članova Kriznog štaba. Pošto nisu imali nijedan drugi način da diskredituju ovu peticiju, tabloidi su, podstaknuti izjavama predstavnika vlasti, izdvojili Dulića kao potpisnika, gurajući tezu da je ceo zahtev politički motivisan i da iza njega stoje ljudi sumnjivih biografija.

Tako se pokazalo da je Dulić lice u “posebnom riziku” – ne samo da ne sme javno da iznosi svoje stavove, jer postoji opasnost da će osvanuti u tabloidima pod naslovom “nekad krao, a sad ovo priča”, nego ne sme ni da podrži javne akcije, pošto će se tabloidna logika preliti na sve koji se nađu pored njega, makar samo i potpisom.

Za razliku od perioda nakon 2012, kada o Duliću uglavnom izveštavaju tabloidi, dok je bio deo vlasti o Dulić su pisali istraživački mediji ukazujući na moguće zloupotrebe tadašnjeg ministra.

Portal Pištaljka tako je objavio više tekstova u kojima pokazuje kako je tadašnje Dulićevo preduzeće za računare redovno obezbeđivalo usluge i robu za državne organe i institucije ostvarivši na ovaj način promet od 24 miliona dinara u periodu od 2008. do 2010.

Isti portal pisao je i da je Dulićeva firma bila angažovana na sanaciji deponije u Subotici i da je tom prilikom dobila skoro 17 miliona dinara.

I projekat “Očistimo Srbiju”, koji je postao Dulićev zaštitni znak, nije prošao bez postavljanja pitanja. Kolacija za nadzor javnih finansija objavila da je sajt za ovaj projekat višetruko preplaćen – oni su tvrdili čak 25 puta.

Nijedna od ovih afera nije imala svoj pravni epilog niti su se nadležni organi njima bavili.

Od kada nije deo vlasti bivši ministar je doktorirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Zaposlen je na Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju, KC Vojvodine. Radi i kao asistent sa doktoratom na Katedri za hirurgiju, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i sarađuje sa više privatnih klinika.

Oliver Dulić rođen je 1975. godine u Beogradu. Kako se navodi u biografiji koju je preneo portal Istinomer, osnovnu školu, muzičku i srednju medicinsku školu završio je u Subotici a diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Bio je jedan od vođa Studentskog protesta 1996/97. Posle petooktobarskih promena bio je poslanik u Skupštini Srbije i Skupštini SCG. Tokom 2007. izabran je za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i bio je najmlađi predsednik parlamenta u istoriji ove institucije. Od jula 2008. godine nalazio se na mestu ministra životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Srbije.

Posle izbora održanih 2012. godine Dulić je izabran za narodnog poslanika, ali je već novembra iste godine, na komentar novog predsednika DS-a Dragana Đilasa da nekadašnji ministri ne bi trebalo da budu poslanici, vratio svoj mandat.

Od kada nije deo vlasti Oliver Dulić u javnom prostoru po svojoj volji aktivan je uglavnom na Tviteru. Mada više deli tuđe objave nego što piše svoje, verovatno svestan kako bi lako mogle da završe u tabloidima.