Gde je nestao spomenik Đinđiću

Idejno rešenje za spomenik ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću predstavljeno je 2017. godine. Privremeno postavljanje na Studentskom trgu najavljeno je za 2018. Međutim, ušli smo u 2019. godinu – za dva dana je godišnjica od ubistva, a spomenik još nije postavljen.
Na pitanje kad će, RTS nije dobio odgovor od Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica. Međutim, u Gradskoj upravi kažu da će se to dogoditi za dve godine, odnosno 2021.

„Mi sada završavamo Trg republike, završili smo proces javnog privatnog partnerstva za garažu na Studentskom trgu koja podrazumeva izgradnju tog platoa na samom Studentskom trgu. Samo postavljanje spomenika će sačekati da se završi uređenje platoa, iz razloga što bi bilo neumesno da sada postavimo spomenik pa da ga, ne znam, posle šest meseci ili godinu dana sklanjamo da bismo preuredili Studentski trg“, rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

„Gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja“ – ova misao Zorana Đinđića bila je ideja vodilja za spomenik čiji su koautori vajar Mrđan Bajić i književnica Biljana Srbljanović.

NJihov rad je osvojio prvu nagradu od 40 prijavljenih na međunarodnom konkursu. Međutim, izazvao je polemiku među građanima.

„Ja kao neko ko je bio saradnik Zorana Đinđića ne mogu da zamislim njegov spomenik kao klasičan spomenik, kao što je recimo spomenik caru Nikolaju ili tako nekome. On je bio moderan, on je naprosto pokušavao Srbiju da priključi svetu i mislim da je ta instalacija koju su predložili Mrđan Bajić i Biljana Srbljanović zaista na pravi način oslikava njegov život“, kaže Vesić.

Dodaje da ima ljudi koji ga verovatno nisu videli u životu, pa misle da bi spomenik Đinđiću trebalo da izgleda isto kao drugi spomenici.

„Ja verujem da je ovo dobro rešenje, a na kraju krajeva tu odluku je donela komisija koja je za to stručna“, kaže Vesić.

Istoričar Dejan Ristić smatra da spomenik treba da jasno asocira na ličnost kojoj se podiže.

„Ukoliko se podiže pojedincu, istaknutom pojedincu kao što je slučaj sa ubijenim premijerom Zoranom Đinđićem, dakle taj spomenik pre svega treba da asocira jasno na tu ličnost, treba da šalje jednu jasnu poruku i treba da kod posmatrača, posetioca, kod prolaznika izaziva onaj osećaj, odnosno onu reakciju koja je i cilj podizanja bilo kakvog spomenika, a to je poštovanje, nezaborav, pijetet, zavisi od ličnosti kojoj se podiže spomenik. Ukoliko to nije rezultat tog spomenika, onda imamo ozbiljan problem“, navodi Ristić.

Poziciju budućeg spomenika, u blizini zgrade gde je Đinđić živeo i fakulteta na kojem je studirao, odredio je austrijski arhitekta Boris Podreka, autor idejnog rešenja Studentskog trga, koji će sa Vasinom ulicom i Trgom republike biti pretvoren u pešačku zonu.

Spomenik ubijenom premijeru biće postavljen naspram obeležja NJegošu.