Gde je Srbija na svetskoj mapi radijacione onkologije?

Ono u čemu se svi stručnjaci koji se sa ovom zlokobnom bolešću suočavaju na prvoj liniji fronta slažu, je da je vreme najvažniji resurs i saveznik u ovoj borbi. Ukoliko se otkrije na vreme, rak je izlečiv. Dakle, preventivni pregledi su ono što svakog građanina može izopštiti iz crne statistike o raku. Ipak, u Srbiji se vreme, taj najveći saveznik, pretvara u najljućeg protivnika – jer se neretko dešava da se pacijenti kasno obrate lekaru. Kako procedura zahteva ponekad i višemesečni proces dijagnostike, brojne preglede, konzilijume, laboratorije, upute i komisije – gubi se dragoceno vreme za izlečenje. Primera radi, po podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, rak dojke se tek u 28,4% slučajeva otkrije u ranoj fazi.

Ono što je rak postavilo na crnu listu zdravlja, a to je njegov neverovatno brzi razvitak u poslednjih sto godina, doprinelo je da se i na istraživanjima u borbi protiv njega ubrzano radi. Samo u poslednjih nekoliko godina, bili smo svedoci mnogobrojnih napredaka u samom razumevanju patogeneze kancera, što je dovelo do globalnog razvitka novih terapijskih mogućnosti.

A kakva je situacija u Srbiji?

Iako crne brojke u našoj zemlji mogu obeshrabriti, situacija ide nabolje. Nedavna poseta Insititutu za onkologiju i radiologiju Srbije od strane delegacije iz Francuske, a sve u cilju analize stanja Instituta u vezi sa za planiranom izgradnjom „Onkologije 2“, ostavila je ohrabrujuće podatke. Naime, u odnosu na brojke u Francuskoj, Srbija ne zaostaje mnogo, kako se ranije mislilo. Podatak da se kod njih u proseku čeka 29 dana od postavljanja dijagnoze do operacije dojke, govori tome u prilog, jer se za istu operaciju kod nas čeka do 30 dana. Inače, IORS je ustanova u kojoj se trenutno leči najviše onkoloških pacijenata iz Beograda i Srbije.

Boljitku je svakako doprinelo i nedavno renoviranje prostorija Instituta, koje je znatno podiglo kvalitet uslova za lečenje onkoloških pacijenata. Samo u dnevnoj bolnici IORS-a stotine pacijenata dnevno dobija neophodnu pomoć, dok između 300 i 400 pacijenata prima hemioterapiju svakog dana. U krugu Instituta nalaze se i najsavremeniji aparati za zračenje, pa se svakoga dana ozrači skoro 400 pacijenata. Pored toga, svakodnevno se uradi desetak operacija. Važno je imati u vidu da se većina onkoloških pacijenata u današnje vreme leče sa dve do tri vrste terapije od kojih je radioterapija samo jedna, pa se na Institutu zračenje organizuje u tri smene. To svakom pacijentu daje ravnopravnu šansu u borbi protiv ove opake bolesti.

Inovacija u službi zdravlja u Beogradu

Od skoro, domaći pacijenti IORS-a mogu računati i na osam novih radioterapijskih aparata, dok je laboratorija za medicinska istraživanja na Institutu renovirana, čime je znatno olakšan rad zdravstvenih radnika, kao i brža i kvalitetnija izrada i distribucija laboratorijskih rezultata pacijentima.

Zahvaljujući digitalnom PCR aparatu QuantStudio AbsoluteQ, Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije omogućen je dalji razvoj i efikasniji rad Laboratorije za molekularnu genetiku u skladu sa principima precizne medicine. Na ovaj način, građanima je dostupna najnovija tehnologija u domenu medicinske dijagnostike, kao i mogućnost da se strategija lečenja prilagodi potrebama i karakteristikama svakog pojedinačnog pacijenta. U pitanju je jedini aparat ove vrste u zemlji, a njegova glavna svrha je preciznija detekcija mutacija, kao i pravovremeni početak ciljane terapije što je ključno za uspeh lečenja onkoloških pacijenata, prevashodno onih koji boluju od karcinoma pluća, najčešćeg karcinoma, kako u svetu, tako i kod nas. Pored pluća, aparat služi i za dijagnozu karcinoma dojke, karcinoma gastrointestinalnog trakta i drugih malignih bolesti. Njegova prednost se ogleda u dijagnostici koja je zamenila invazivne metode, te je zahvaljujući njemu, sada moguće iz krvi dobiti veoma precizne analize, neophodne za savremeni vid lečenja u vidu molekularne ciljane terapije kojom se danas leči oko 15 odsto pacijenata u Srbiji.

Izuzetna osetljivost aparata za testiranje genetskih mutacija, čak 50 puta preciznija od standardnog PCR aparata, pruža mogućnost pacijentima da dobiju terapiju koja je namenjena upravo alteraciji koju oni poseduju. Personalizovana medicina je, inače, u fokusu svih svetskih istraživanja jer obezbeđuje da se svakom pacijentu odredi optimalna vrsta terapije, leka i doze baš za vrstu raka i stadijum u kojem se nalazi.

Vojvodina kao centar za onkologiju

Pored Beograda, kao tradicionalnog zdravstvenog centra, Vojvodina i dalje grabi krupnim koracima ka svetskim trendovima u dijagnostici i tretiranju raka. Naime, u toku je izgradnja objekta Kamenica 3, koji će objadiniti na jednom mestu preventivu, kurativu i hirurške procedure, kao i zračne terapije za onkološke pacijente koji će tako dobiti najsavremeniju i najefikasniju zdravstvenu negu.
Izgradnja PET centra, bunkera za X nož i nove dnevne bolnice za davanje hemioterapije olakšaće umnogome lečenje pacijanata ali, i rad zdravstvenih radnika. Dosadašnji PET skener nabavljen je 2009. godine, tako da je savremeni PET centar izuzetno značajan korak u daljem razvoju zdravstva Srbije, koje će uskoro raspolagati prostornim kapacitetima i opremom koji će zadovoljiti potrebe u narednim decenijama.

Poduhvat Kamenica 3 ostvaren je zahvaljujući Nacionalnom programu “Srbija protiv raka”, čiji je cilj unapređenje kapaciteta zdravstvenih ustanova koje se bave lečenjem malignih bolesti, a koji se fokusira i na uvođenje naprednih dijagnostičkih uređaja (kao što su magnetna rezonanca, CT skeneri, PET skeneri) i aparata za sprovođenje zračne terapije.

Takođe u Vojvodini, tokom prošle godine uspešno je prvi put primenjena brahiterapija dojke na Institutu za onkologiju Vojvodine. Ova vrsta tretmana smatra se velikim pomakom u oblasti radijacione onkologije, pre svega u vidu maksimalne poštede okoline regije koja se zrači, čime se može bolje očuvati funkcija okolnih zdravih organa koji minimalno trpe neželjene efekte zračenja. Prva brahiterapija izvedena je u saradnji sa prof. dr Čabom Polgar, jednim od pionira iz ove oblasti i stručnjakom na svetskom nivou, sa Onkološkog instituta u Budimpešti, koji je jedan od prvih centara u kojima je započeta primena brahiterapije dojke, standardna procedura koja se koristi u brojnim najrazvijenijim radioterapijskim centrima širom sveta. Iako zahteva posebnu opremu i obučen kadar, Srbija je ispunila sve te kompleksne uslove, što nastoji da uvek radi kada je u pitanju edukacija lekara i nabavka poslednjih dostignuća tehnologije u lečenju najrazličitijih bolesti. Napor domaćih lekara da prate svetske trendove, informišu se i razmenjuju iskustva sa kolegama iz mnogo razvijenijih zemalja, svedoči o kontinuiranom ulaganju u razvoj radioterapijskih metoda, kao i ostalih zdravstvenih metoda.

Niš na tragu svetskih trendova u zračnoj terapiji

Radioterapijski centar Univerzitetskog kliničkog centra Niš (UKC Niš) takođe je važan centar za zračnu terapiju onkoloških pacijenata, zahvaljujući posedovanju čak 4 linearna akceleratora.

Na akceleratorima „Varian“ moguće je zračenje najsavremenijim tehnikama do 50 pacijenata dnevno, što znači da ukupno njih oko 200 dnevno, dobija terapiju koja omogućava zaštitu zdravog tkiva u okolini samog tumora, dok samom tumoru daje maksimalnu terapijsku dozu. Uz ove savremene aparate, doze mogu ići i od 70 do 80 greja, što je izuzetno značajno ne samo za preživaljavanje, već i za izlečenje pacijenata.

Pomaci u domaćoj zdravstvenoj nezi onkoloških pacijenata

Na nedavno održanom Trećem Onkološkom forumu, pod nazivom „Požuri, molim te“ u organizaciji Foruma Pacijenata Srbije, a uz podršku Udruženja medikalnih onkologa Srbije, najavljene su mnoge novine u dijagnostici i terapiji lečenja onkoloških pacijenata.  Jedna od tih pozitivnih promena, potvrđena od strane RFZO, najavljuje novu listu lekova koji idu na teret zdravstvenog osiguranja. Imajući u vidu podatak da je u periodu od 2007. do 2015 stavljen 21 lek na listu, a od 2017. do 2023. čak 81, stvari se menjaju nabolje. Do iduće godine pacijenti mogu očekivati još osam prioritetnih lekova na listi RFZO.

Takođe, na forumu je otkriveno da će od sledeće godine pacijenti kojima je potrebno presađivanje koštane srži, tu intervenciju moći da dobiju i u Srbiji, što do sada nije bio slučaj, već su pacijenti bili primorani da takvu vrstu intervencije potraže u inostranstvu.
Sve u svemu, situacija po pitanju onkoloških pacijenata beleži osetne promene. Da se na pacijente misli u okviru svih mogućnosti dostupnih u Srbiji, pokazuje i poslednja u nizu inicijativa podrške, u vidu besplatne aplikacije ONKO, koja obuhvata sve informacije potrebne za prve korake od sumnje na maligno oboljenje, analize, odlazak na konzilijum, odluke o lečenju, psihološke podrške, savete za okruženje i porodicu obolelih.

Ipak, ono što mnoge zdravstvene stručnjake zabrinjava je nedovoljan odziv građana na skrininge i ostale preventivne preglede. Jer, na kraju, ma koliko bili moderni uređaji i uslovi za lečenje, uvek je bolje sprečiti, nego lečiti. Pogotovo kada je u pitanju bolest podla poput raka!