Gde je Srbija nakon 11 meseci rata u Ukrajini?

Novinar Boris Varga je ocenio da je za režim u Srbiji rat u Ukrajini „svojevrsna klackalica“ i prilika da se smanji pritisak na prioritetni problem rešavanja statusa Kosova i ocenio da je Vučićev režim koristi taj rat kako bi se pitanje Kosova što više odložilo.

On je rekao da je odnos prema ratu u Ukrajini „civilizacijski izbor“ u kome se vidi „poraz Srbije“, jer je prisutno „buđenje revanšizma dvedesetih i buđenje regionalnog ekspanionizma prema Crnoj Gori i Republici Srpskoj“, zbog čega je neopohodno suočavanje sa prošlošću.

Novinarka Aleksandra Godfroa ocenila je da se sistem u Rusiji pretvorio u nešto „od čega ne može da se diše“ i ukazala da su promene Ustava u Rusiji 2020. godine domaće, rusko zakonodavstvo, stavile iznad međunarodnih propisa, zbog čega ruski zvaničnici vole da kažu da ne krše međunarodne zakone.

Ona je istakla da je ono što se dogodilo agresijom Rusije na Ukrajinu tektonska promena u svetu i poretku koji se stvara pred našim očima i ocenila da vlasti u Srbiji nisu shvatile taj trenutak i da su dva dana čekale da osudu invazije jedne zemlje na drugu „ušuškaju u citiranje praznih zakona i međunarodnih propisa“.

Godfroa je kazala da se Srbija tolerisanjem ne samo ruskog narativa nego i ruske propagande u svojim medijima potpuno „zazidala“ u ćošak iz koga više ne može da izađe.

Ona je ocenila da potreba da Srbija vidi u Rusiji brata i da se nekritički stavi na njenu stranu verovatno potiče od potrebe „jednog objektivno malog naroda da se veže za nešto što percipira kao nešto veliko i snažno“.

Prema njenom mišljenju, ta „iracionalna dimenzija“ se lakše prihvata, prijemčivija je i duže ostaje – „oni nas vole zato što smo mi braća, i to možda mi podrazumevamo zbog želje da se vežemo za nešto veliko i snažno, jer smo onda i mi snažni“.

Novinar Tomislav Marković rekao je da je priča o bratstvu Srbije sa Rusijom „vrlo sumnjive prirode“ i da je proizvod propagande.

On je ocenio da Rusija nije bitna sama po sebi i ukazao da će, ukoliko se Rusija demokratizuje i postane drugačija država, ljudi koji danas pričaju o srpsko-ruskom bratstvu to više neće raditi, već će tražiti „drugog brata, kao što su Kinezi ili Severna Koreja“.

Marković je istakao da je takvim ljudima Rusija zapravo neophodna kao „brana od zapadnog sveta“ i od „našeg konačnog pomirenja sa činjenicom da se geografski nalazimo u Evropi“.

On je ocenio da se ispostavilo da je „najveća ambicija velikih Srba da postanu mali Rusi“.

Dodao je da se sve vreme forsira priča o Srbima kao o slobodarskom narodu koji se nikome ne pokorava, a da se onda, „čim se pojavi prva diktatura eventualno zainteresovana da joj se služi, u ovom slučaju ruska, ispostavi da su naši patrioti zapravo vazali“.