Romsko naselje u Nišu Foto: romaworld.rsSubota, 10. decembar 2022.
Subota, dan koji započinjem šetnjom u ranim jutarnjim satima u društvu svog psa obilazeći i birajući jednu od pet buregdžinica u svom kvartu na Trgu Kralja Aleksandra u Nišu.
Izabrati adekvatan burek u Nišu je izazov. Nigde na svetu nema takve ponude. Razmišljam o bureku i Desetom decembru, Međunarodnom danu ljudskih prava. Pozvan sam na dva skupa gde traba da kažem nešto „pametno“. Ne želim da se i ove godine bavimo ispraznim svečarenjem, nečega što nije svečanost.
Svi oni koji ovog 10. decembra obeležavaju Dan ljudskih prava to čine duboko uznemireni trenutnim stanjem stvari. Premijerka Srbije najavljuje ulazak naših snaga bezbednosti na Kosovo. Rusija nastavlja da vodi svoj agresorski rat protiv Ukrajine, ciljajući na civile, ostavljajući ljude bez grejanja i struje. Moralna i intelektualna infrastruktura Srbije se uništava, predsednik SANU najavio ostavku, novinari i branitelji ljudskih prava su ugroženi.
Mi, Romi provlačimo se nekako kroz latentni i skoro legalni evropske fašizam i svet koji je odavno poludeo! Širom Evrope, Romi, pripadnici manjina i verskih grupa – uključujući jevrejske, muslimanske i hrišćanske zajednice – suočavaju se sa pojačanim pretnjama i fizičkim napadima.
Zaoštreni javni narativ i slom u kontroli društvenih medija doveli su anti-Rome, anti-Semite, negatore holokausta i islamofobe u mejnstrim sa katastrofalnim posledicama. Stižu mi informacije o napadima na Rome u Grčkoj i Slovačkoj. Grčki policajac je pucao u glavu šesnaestogodišnjem dečaku, Romu. U Slovačkoj „Dedamraz“ nije dao paketiće romskoj deci. Presede mi burek!
Plašim se! Verujem u komšiku Mikicu, pobratima Bubeta i redovnu subotnju kafu. Ne znam o čemu i šta da danas govorim na ova dva skupa. Mislim se… Pravo – pa i ovaj dan je najzgodnija izmišljotina koju su impotentni političari i međunarodne institucije pronašli protiv pravde! Dvadeset godina je prošlo od usvajanja Zakona o manjinama i 13 godina od donošenja Zakona o sprečavanju diskriminacije. Kako da objasnim da „jednakost“ u Zakonu i životu nije isto.
Kako objasniti da samo 0,001 odsto Roma radi u državnim institucijama, a par stotina visokoobrazovanih mladih Roma čeka na Birou. Da je država ta koja najčešće ne poštuje sopstveni Ustav, jer je „društvo jednakih šansi“ zapravo samo fraza. Da ne poštuje Zakon o državnim službenicima, koji kaže da se mora voditi računa o ravnomernoj nacionalnoj zastupljenosti manjina u državnim organima i institucijama. Šta da kažem za stotinak starih romskih naselja koja su nelegalizovana a postoje od početka 20. veka, nasuprot „otkupljenim“ društvenim stanovima koje romski radnici nikad nisu dobili?
No… preživesmo i ovaj Dan ljudskih prava.
Nedelja, 11. decembar
Kiša od jutros. Jutarnja šetnja (u 6) sa mojom Lunom svedena je „hitnu intervenciju“. Niška autohtona rasa psa. Mešanac patuljaste pudle i patuljastog šnaucera. Mi, Nišlije dali smo im ime „Niška šnudla“. Prepametan pas. Ima 14 punih godina i „hitne intervencije“ se sastoje u češćim izlascima napolje. Ona je „prostata generacija“ isto kao i ja.
Idem na nišku buvlju pijacu. Tamo se može naći sve. Od igle do lokomotive. Bukvalno, lokomotive! U blizini pijace nalazi se i ostatak pogona Mašinske industrije Niš – fabrike lokomotiva. U kojoj su se remontovale sve lokomotive bivše Jugoslavije. Ima par zaboravljenih i zapuštenih parnih lokomotiva. Zapušteno je sve u tom kvartu grada, koji se svao „Crni put“.
Ime kvarta je dobijeno po bačenoj, iskorišćenoj šljaci iz parnih lokomotiva kojom su posipani sokaci i ulice tog dela Niša. Put inače vodi ka romskom naselju „Stočni trg“. Jednom od najstarijih delova grada. Kvart u kome je živeo najveći broj ex-yu bokserskih šampiona. Zapuštenost kao sudbina ovog kvarta, koji se nalazi na 600 metara od strogog centra grada je sasvim izvesna. Svi raniji, a i sadašnji plan budžeta grada Niša za 2023, onemogućavaju razvoj ovog dela grada.
Ekser nije zakucan u poslednjih 30 godina. Verovatno zato što za urbani razvoj ovog dela grada „nema para“. Ili možda zato što u tom kvartu živi oko 4.000 Roma. Pravih i retkih Nišlija! Na pijaci ništa nisam kupio. Prošetao sam pored lepih praznih kuća Roma koji su napustili Niš i Srbiju.
Ali, nije sve kišno i prazno. Bio sam na tradicionalnom susretu nedeljom uveče. Poseta porodici doktora Živkovića. Niškog neurologa i narodnog lekara. On je najbolji dijagnostičar za fudbal. Dvadeset i više godina, svake nedelje, u vreme TV emisije „Utisak nedelje“ sakupljamo se uz gurmanluke naših žena. Manje više gledamo emisiju ali više jedemo i dijagnosticiramo društvene i niške pojave. Doktoru Mići naporan dan. Zagoreo mu kazan kod pečenja rakije. Rakiju „će napravimo“ ali nezavistan REM, teško!
Ponedeljak, 12. decembar
Dan mi započinje porukom čoveka kojem je izgorela kuća u opštini Osećina. Traži bilo kakvu pomoć. Bolestan je i čuva unuka. Nemoćan je. Opština ga upućuje na „romske organizacije koje imaju para“. Ispred kancelarije YUROM centra dvoje ljudi čeka. Tako je svakog dana ovih 25 godina. Sa nemačkim GIZ-om, Helpom i Ligom Roma radimo na projektu pomaganja povratnicima iz zemalja EU.
Readmisantima i siromašnim ljudima juga Srbije pomažemo oko sanacije kuća i samozapošljavanja, davanjem mašina i opreme. Ta direktna, neposredna pomoć siromašnim ljudima, nešto je najkorisnije što radimo. LJudi su zadovoljni. I mi sa njima. Danke Dojčland!
Utorak, 13. decembar
Šesnaestogodišnji Rom, momčić romske nacionalnosti, Kostas Fragulis, preminuo je u Solunu od povreda. Jedan iz grupe policajaca tokom potere pucao je u glavu Kostasu. Momak nije platio 30 evra goriva. Taj slučaj je jedan od desetak u Grčkoj u poslednjih desetak godina. Romi iz Grčke su se organizovali i protestovali protiv policijskog nasilja koje traje duže vremena. U Grčkoj postoji fašistička grupacija „Zlatna zora“. Imaju naravno političke ambicije i evo posledice tolerisanja fašizma u Evropi. Nije u pitanju prekomerna upotreba sile. U pitanju je politički program. Strašno!
Sreda, 14. decembar
Kiša pada dva dana, bez prestanka. Pišem tekst upozorenja romskim NVO o potrebi povećanja pažnje od požara u romskim naseljima i mogućim bujičnim poplavama u njima. Mi, Romi, pravimo kućice pored reka i, kasnije nastala naselja su nam vrlo gusto naseljena. Svake godine ima žrtava od požara i materijalne štete. Pre desetak godina stradalo je dvanaestoro dece od požara. Gde je tanko, tu se kida!
Četvrtak, 15. decembar
Prisustvujem i slušam odlične paneliste na konferenciji u Beogradu, u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju. Tema je vezana za ekonomska, socijalna i radnička prava. Dostojanstven rad!? Moderator konferencije je LJubica Gojgić, koja svojim pitanjima daje novu dimenziju svakom problemu i društvenoj pojavi. Ona inspiriše!
Govorio sam o Romima u sivoj zoni rada, onih 60-tak hiljada koji su sami našli rešenje za svoje probleme. Oni rade ali nisu zapošljeni! Na poljima Srbije, gradilištima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu… Bez ikakve radno-pravne zaštite, bez osiguranja, bez penzije, bez društvene pažnje. Ali, dostojanstveno! Kao da teraju inat životu i državi bez poretka. Jedan od učesnika reče da oko 100.000 starijih građana Srbije živi bez ikakvih prihoda. Taman za jedan pun stadion.
Autor je predsednik Lige Roma i direktor YUROM centra
ŽURNALI: Osman Balić
Kaj si sano gothe phagavelpe
Savato, 10-to decembri 2022-to breš.
Savato si djes savo teljarav gaja kaj phirav pe detharin khetane mure džućelesa, alosarav jekh katar pandž marketura pala burgera ande morro marketo po Trgo Kralj Aleksandar ando Nišo. Te alosares lačho bureko ando Niš si but phare. Naj ande sasti luma gaći marketura burekosa deso ande kava foro.
Gindiv po bureko thaj pala 10-to decembri, Maškarthemutnio djes pala manušikane xakaja. Akhardino sem pe duj kidipa kaj trubuv te phenav vareso „godjaver’. Ni kamav vi akava breš te kerev baro djes kana naj vrama pala goda.
Savorre save pe kava 10-to decembri keren kava djes goda ćeren kerke ilesa situacijasa andi sasti luma. Srbijaki premijerka phenel kaj amare soldatura ka den po Kosovo. E Rusija maj dur kerel piro agresorsko maripe e Ukrainasa,maren e civiluren, muken len bi tatimasko thaj energijako.
Moralno thaj intelektualno infrastruktura e Srbijaki perel tele, prezidento pala SANU ramosarda lil godolese kaj ni kamel maj but te avel pe goda than, žurnalistura thaj e manuša save brakhin manušikane xakaja si dukhadine. Amen e Rroma džas varesar maškar latentno thaj legalno Europako fašizmo thaj i lumja savi dekumaj diljali! Ande sasti Europa e Rroma, minioritetura thaj religijske grupe sar jevrejura, muslimaja thaj kristijanura mujarenpe fizičke atakurenca pe lende.
Oštro publikano narativo thaj phagavipe kotrolako socijalne medijengo ande e anti-. Rromen, anti – Semituren, godolen save phenen kaj naj sasa holokaust thaj e islamofoburen ando mejnstrim but bilačhe konsekvencurenca. Aven mande informacije pala atakura pe Rroma ande Grecija thaj Slovakija. Grecijako policajco marda andar thuvalo ando šorro dešušov brešeske čhavrese savo si Rrom. Ande Slovakija o „Dedamrazo“ ni kamla te del paketići rromane čhavorrenge.Na mangav te xav maj but o bureko!
Si man dar! Paćav numaj ande perutni Micika, perutno thaj phral Bube thaj ande sajekutni savatoski kafava. Ni džanav so ađes te vaćarav pe kala duj ćidimata.Gindivma… kava đes si but lačho xoxavipe save kerde impotentne političara thaj maškarthemutne institucije kontra xakaj thaj čačipe! Biš breša nakhle sar si kerdino zakono pala minoritetura thaj 13 breša katar keripe Zakonosko pala brakhipe e diskriminacijako. Sar te sikavav e manušen kaj egalutnipe ando zakono thaj ando čačo trajo naj jekh-sar-aver.
Sar te phenav e manušenge kaj numaj 0,001 procentura Rromengo kerel bući ande themeske institucije pal minimum duj šela Rroma save agorisarde univerzitetura adžukaren po birovo. Sar te phenav kaj i raštra ni lel sama pe lako šerutno lil (Ustav) godolese kaj si „amalipe egalutne šansengo“ numaj fraza. Kaj ni respektuilpe Zakono pala raštrake butjarn, savo phenel kaj musaj te lelpe sama po egalutnipe kana delpe than butjarne manušenge ande raštrake institucije. So te phenav pala šel purane rromane komunitetura save naj legalizujime pal dživdinen katar starto 20-tone šelbrešengo kontra „kindine“ rromane khera save rromane butjarne manuša na astarde? No, nakhlo vi akava Djes pala manušikane xakaja.
Kurko, 11-to decembri
Bršnd del katar detharin. Detharinasko phiripe (ande 6) morre Lunasa si akana numaj „sigutni intervencija“. Autohtono džukllikani rasa andar o Niš. Xamime džućel katar pudla thaj šnauceri. Amen e manuša andar o Niš dijam anav „Niško šnudla“. But godjaver džuklo, si les 14 breša thaj „sigutne intervencije“ si kana butivar džas avri. O džućel si prostata generacija sar vi me.
Džav pe Niško buvljo pijaca. Gothe šaj arakhelpe sa-Katar suv dži kaj lokomotiva.Bukvalno, lokomotiva! Paša e pijaca si vi kotor pogonosko katar Mašinsko industrija Niš-fabrika pala lokomotive. Ande kaja fabrika kerdape remonto pala sa e lokomotive andar purani Jugoslavija, Si vi duj, trin bistardine parne lokomotive. Sa si purano thaj muklino ande goda forosko kvarto savo akhardape „Kalo drom“.
Anav e kvartosko si dindo pala čhudino ćišaj katar čuče lokomotive savenca sesa pučardine e vulice thaj sokakura andar goda kotor e forosko Niš. O drom indjarel thaj džal pe rromane caxre „Stočni trg“, jekh katar maj purane kotora e forosko. Goda si kvarto ande savo dživdisarde maj baro numbri šampionengo ando bokso ande purani Jugoslavija. Melalipe!
Sa maj anglune vaj I akanutno pala budžeto e forosko Niš pala 2023 breš ni den šaipe te kava kotor e forosko buxljarelpe. Karfin naj čaladino ande majpalutne 30 breša. Godolese kaj pala urbano buxljaripe kadale kotoresko e forosko „naj love“. Vaj šaj avel godolese kaj ande kava kvarto bešen 4.000 Rroma. Von si čače Nišoske forutne. Po pijaci ni kindem khanči. Phirdem paša šukar thaj čuče rromane khera save đele andar o Niš thaj andar e Srbija.
Vaj naj sa bršndalo thaj čučo. Semas po tradicionalno kidipe pe kurkeski raći.Vizita pala familija doktoreski Živković. Niško neurologo thaj themesko sastarno. Vov si maj baro dijagnostičari pala fudbal. Biš thaj maj but breša, svako kurko kana po TV džal emisija „Utisak nedelje“ ćidasamen thaj xas lačhe xamata amare rromnjengo. Maj zala dikhas i emisija vaj maj but xas thaj keras dijagnoza pala socijalne fenomenura thaj fenomenura andar o Nišo. E sastarne (doktore) savo akharelpe Mića sasa pharo djes. Phabilo lesko kazano kana ćerda raćija. E raćija „ka keras“ vaj slobodno REM phares!
Luj, 12-to decembri
Morro djes teljarel mesažosa katar o manuš savesko kher phabilo ando municipalo Osečina. Rodel varesavo žutipe. Nasvalo si thaj lel sama pala piro unuko. Naj les zor. Minicipalo bičhalel les pe rromane organizacije saven si love.
Anglal i kancelarija YUROM centrosko duj manuša adžukaren. Gaja si svako djes ande maj palutne 25 breša. Germanikane organizacijasa GIZ, HELP thaj Rromane Ligasa keras bući po projekto žutipasko e Rromengo save aven palpale anda EU. E manušenge save si readmisantura thaj čorre Rromenge žutis pala sanacija kherengo thaj pala korko-bućaripe, das len mašine te šaj keren bući.
Gasavo direktno žutipe čorre manušenge si vareso so si but importanto so keras. E manuša si lošale thaj vi amen lenca. Danke Dojčland!
Marcin, 13-to decembri
Dešušov brešengo Rrom, terno Rromorro, Kostas Fragulis, mulo ando foro Solun katar dukha. Jekh andar i grupa policajcurengo marda andar i puška ando šoro e Kostake. Terno ni pokinda pe pumpa 30 Euro o benzino. Gasavo kazo si jekh katar deš ande Grecija ande maj palutne deš breša.
Rroma andar e Grecija organizuaisardepe thaj kerde protesto kontra policijaki violencija savo trajil lungo vrama. Ande Grecija bešel fašistikani organizacija „Sumnakuni detharin“. Si len politikane ambicije thaj kava si konsekvence pala tolerancija fašizmosi ande Europa. Kava si tradipe e Rromengo thaj lengo politikano programo!
Tatradji, 14-to decembri
Bršnd perel duj djesa thaj ni ačhel-Ramov teksto rromane organizacijengo pala trubulipe te lelpe sama pala jag ande rromane komunitetura thaj trubulipe te lelpe sama pala paj savo šaj mudarel, lićharel ande rromane komunitetura. Amen Rroma keras khera paša e lena thaj ande amare komunitetura bešen but manuša. Svako breš si viktimura katar i jag thaj materijalne doša. Maj anglal deš breša mule dešuduj manuša katar bare jaga.Kaj si sano gothe phagavelpe!
Žoj, 15-to decembri
Lijem than thaj ašunav lačhe panelistura pe konferencija ando Beograd savo organizuil Fondacija Centro pala demokratija. Tema si phandini pala ekonomikane, socijalne thaj laburistikane xakaja. Lačho butjaripe!? Moderatori pala i konferencija si Ljubica Gojgić savi lake pučipenca del nevi dimenzija pala svako problemo thaj socijalno fenomeno. Voj del inspiracija!
Vaćardem pala Rroma thaj sivo zona andi savi keren bući, pala godola 60 milje save korkore arakhle drom pala pire problemura. Von bućaren vaj naj len bućarimasko than! Pe Srbijake umalina, pe thana kaj kerenpe zgrade ando Beograd, Niš, Novi Sad… Bi bućarimasko-čačimasko protekcija, bi penzijako, bi socijalne dikhimasko. Vaj bare dignitetosa! Sar kana traden inato trajoske thaj raštrake bi sistemosko. Jekh katar e participantura phenda kaj trujal 100.000 purane Srbijake raštrara dživdinen bi pokinimasko. Goda si jekh pherdo stadiono.
Autori si prezidento Rromane Ligako thaj direktori pala YUROM centro
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Mi, Romi“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
