Foto: M. PudarSrbija nudi raznovrsne mogućnosti za letovanje, od prelepih planinskih predela poput Zlatibora i Kopaonika, do slikovite obale Dunava koja krasi mesta poput Donjeg Milanovca, međutim većina turista u julu i avgustu prednost ipak daje morskim destinacijama. Dopisnici Danasa potrudili su se da saznaju kakvih sve skrivenih bisera ima „na lokalu“, pa posle čitanja ovog teksta možda neko dobije odgovor na pitanje „Gde letovati u Srbiji?“ i prekroji svoje planove za leto.
Zrenjanin: Uz obale Tise i na Peskari
Uz obale Tise kriju se peščane plaže, znaju to Zrenjaninci koji se leti rashlađuju na gradskom kupalištu kod Žabaljaskog mosta, gde je smešten i kamp za one koji žele da se duže zadrže.
Na ovom izletištu postoji marina za brodove, pa se čamcima i brodovima može lako do obližnjih, prirodnih plaža ili nizvodno do obližnjeg Titela.
Može se brodom i uzvodno, do Novog Bečeja, gde je uređen štrand a usput je i izletište Babatovo, gde se isto može kampovati i kupati u ambijentu vrba i panonske idile.
Svako izletište na Tisi ima ugostiteljske objekte, uglavnom rečnog ambijenta i sadržaja, bez nekih velikih pretenzija. Sve je opušteno.
U samom Zrenjaninu na raspolaganju su tri jezera, dva za kupanje i jedno pecaroško.
Glavna atrakcija i najposećenije jezero je Peskara, nastalo iskopavanjem peska, i na njemu su uređene, besplatne peščane plaže, sa slamnatim suncobranima, tuševima, parkingom, spasilačkom sližbom i kafićima.
U blizini je Malo jezero, koje nudi odmor na travi u zelenilu, kao sa impresionističkih slika Eduarda Manea ali na banatski način. Ovo jezero ima svoj restoran a u vodu se ulazi preko talpe i stepenica.
Odmah pored ovih jezera je smešten pecaroški raj i za njega je potrebno članstvo u Klubu sportskih ribolovaca Banat ili rezervacija.
Jezero Čepel je uređeno, ima 18 pecaroških pozicija, njegova prosečna dubina je oko 5 metara, poseduje restoran i parking. Na jezeru je formirano ribolovačko kampiralište, za šaranski ribolov.
Čepel je prva a ujedno i jedina državna voda u Srbiji na kojoj važi režim ribolova uhvati –pusti, obezbeđujući tako stalni optimum ribljeg fonda u jezera.
Subotica: Od roze jezera do grada iz vremena secesije
Subotica je nadaleko poznata po svojoj arhitekturi secesije koja je krasi, a neki od najlepših primeraka su svakako Gradska kuća, zgrada nekadašnje Štedionice i Palata Ferenca Rajhla u centru grada.
Posetiocima je na raspolaganju i veliki broj ustanova kulture, koje su takođe smeštene u objektima od vrednosti, poput Savremene galerije, Gradskog muzeja, Muzeja porcelana, Galerije “Dr Vinko Perčić”, Narodnog pozorišta Subotica, Pozorišta “Kostolanji Deže”, Gradske biblioteke, te Art bioskopa “Aleksandar Lifka”.
U Subotici se može posetiti i veliki broj sakralnih objekata, kao što su hram Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, katedrala Svete Terezije Avilske, Franjevačka crkva, Sinagoga i Muhadžir džamija, a takođe ima i mnoštvo trgova idealnih za predah i uživanje.
Palić
Osim remek dela secesije, u kojem su izgrađeni čuveni Vodotoranj, Velika terasa, Ženski štrand i Muzički paviljon, Palić odlikuju još Park Prirode i jezero. Duž šetališta uz obalu nalaze se klupe za odmor, gostionice i restorani za posetioce, a takođe poseduje i Zoološki vrt, u okviru kojeg je smešten i Avantura park.
Letnja pozornica je rezervisana za kulturna dešavanja, od koncerata preko predstava do Festivala evropskog filma Palić. Na samom kraju Muškog štranda je i uređena Peščana plaža sa suncobranima od trske, terenom za odbojku na pesku i nekoliko kafića uz obalu.
Ludaško jezero
Uz naselja Šupljak, Hajdukovo i Nosa, prostire se specijalni rezervat Ludaško jezero, koje odlikuje niz prirodnih vrednosti, poput različitih vrsta biljaka, insekata, riba i ptica, a takođe ima i sačuvane kulturne vrednosti, arheološka nalazišta, te seosku i crkvenu arhitekturu.
Međutim, ono što ovo jezero čini posebnim je lepota pejzaža prožeta visokim trskama. Ludaško jezero pripada prvoj kategoriji zaštite i to kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Srbiju, a od 1977. godine nalazi se i na spisku Ramsarskih područja, odnosno kao močvarno područje od svetskog značaja.
Pačir banja
Kompleks Termalne banje u Pačiru je poslednjih godina doživeo veliku popularnost zbog svoje ružičaste vode, koja na suncu poprima boju ciklame, dok u hladu odaje nešto tamniju nijansu ljubičaste. Voda izvire na oko 1.400 metara ispod zemljine površine i na samom izvorištu dostiže temperaturu od 72 stepena Celzijusa, a kako se približava površini se postepeno hladi, pa je u jezeru oko 30 stepeni Celzijusa.
Sadrži visoku koncentraciju natrijum-hlorida, te nije samo topla, nego i slana, što je čini pogodnom za lečenje raznih oboljenja. Jezero je okruženo lepo uređenom plažom sa sitnim kamenjem, uz koju su raspoređene i ležaljke sa suncobranima, tu su stolovi i stolice pod nadstrešnicom, a iza njih i velika zelena površina za sunčanje na travi. Kompleks raspolaže i sa dva zatvorena bazena koja su takođe termalna.
Novi Pazar: Golija lepotica među planinama
Šumovita, prostrana i čista. Urbanistički još neuređena i po malo “divlja”. Na njoj se sreću i ukrštaju Kraljevo, Novi Pazar, Taška, Ivanjica i Sjenica. Njihov je turistički biser, koji moraju svi da vide i dožive sve njene blagodeti.
To je Golija. Lepotica među planinama u Srbiji. Dominira jugozapadnim delom zemlje i od “komšije” Kopaonika, skoro dva puta, veća je po površini.
Za razliku od razvijenog, prestižnog i bučnog komšiluka, Golija je tiha i spora u razvoju. Turistički putokazi prema njoj okrenuti su pre nekoliko decenija. Prvo su počeli da je, onako, bez reda i preko reda, osvajaju vikendaši. Počele su da “ niču” velike i male zidane kuće, da se nastanjuju brvnare. Ugostitelji su stigli na kraju sa etno kafanicama, koje su počele da prerastaju u restoranes a porodičnim imenima, a onda u motele i hotele.
Smeštajni kapaciteti su, i dalje, skromni. Hotelski i smeštaj u vikendicama i brvnarama se nadopunjuju. Etno i oprema po savremenim standardima uklopljeni kako treba. Na meniju tradicionalna jela iz ovog kraja.
Cene boravka podnošljive za džep. Gosti kažu da nisu “bezobrazne” i “razuzdane”. Kao tamo negde, gde jedna kafa košta koliko ovde skoro tri ili “za sitne pare” smeštaji u hotelima i motelima, pedesetak evra polupansion ili tridesetak evra po danu iznajmljivanje vikendica i brvnara.
U netaknutoj prirodi su guste visoke šume, brojni prostrani proplanci i pašnjaci, bistri izvori hladne planinske vode, tri jezera, verba šumskih plodova i više od stotinu lekovitih trava.
Prostor te planine veliki je izazov za planinare, bicikliste i pešake. Za ve njih su “definisane” staze sa postavljenim nastrešnicama i klupama za odmor. Za sve njih poseban je izazov da se stigne do Jankovog kamena, vrha planine na 1.834 metra nadmorske visine.
Domaćini ne propuštaju priliku da ukažu na lekovitost velikih mravinjaka “kao plast sena”, koji “pod garanciju leče” reumu i još neke boljke, ali i na izvorsku vodu dobru “za rad bubrega i skidanje kamenca”,
Do Golije se, sa svih pet strana, stiže dobro asfaltiranim putem. Od Beograda je udaljena 230 km, Novog Sada 317 km, Niša nešto više od 220 kilometara. Od svih pet gradova i opština, koji se graniče na ovoj planini, najbliži je Novi Pazar sa 32 km udaljenosti.
Vlada Srbije je Goliju, 2001.godine, proglasila Parkom prirode, a pod zaštitom UNESCO je rezervat biosfere “Golija – Studenica”.
Niš: Lepa priroda, problematičan smeštaj
U bližoj ili daljoj okolini Niša moguće je letovati na više lokacija, ukoliko volite banje, planine ili jezera, a ne zahtevate smeštaj od “pet zvezdica”. Problem su nedovoljni smeštajni kapaciteti i (ne)kvalitetna komunalna infrastruktura.
Izvesno je da bi u turizam niške regije, koja nudi prilično izdašne prirodne i druge “lepote”, trebalo značajno više ulagati, ali da se to poslednjih decenija ne čini.
Niška Banja
Ova banja, koja je inače jedna od pet gradskih opština Niša i udaljena 14,5 kilometara od centra Niša, jedan je od najvećih turističkih potencijala ovog dela Srbije, a pritom u najvećoj meri neiskorišćen.
Više većih hotela u Banji nije u funkciji, zbog problematičnih privatizacija, zuba vremena ili požara. Smeštaj je moguće pronaći u manjim hotelima, motelima, apartmanima i sobama
Banja ne nudi zanimljive zabavne i druge sadržaje, izuzev tokom retkih festivala i drugih manifestacija.
U Nišku Banju se dolazi uglavnom zbog takozvanog zdravstvenog turizma, odnosno lečenja i rehabilitacije kardioloških, reumatskih i ortopedskih bolesti, čemu doprinose kvalitetne termomineralne vode, prirodno mineralno blato i lekoviti gasovi. U stacionaru “Radon” postoji spa centar.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih pet meseci ove godine Nišku Banju je posetilo svega 1.827 domaćih i stranih gostiju.
Situacija će se možda promeniti kada bude izgrađen veliki akva park na ulazu u Banju, na prostoru od 5,4 hektara, koji će gostima ponuditi bazene, spa centar. restorane, kafiće i druge sadržaje, na otvorenom i zatvorenom. Niški zvaničnici su najavili da bi izgradnja akva parka trebalo da bude završena do kraja ove godine.
Sokobanja
Situacija u Sokobanji, koja se nalazi na 62 kilometra od Niša, a jedna je od omiljenih destinacija Nišlija, potpuno je drugačija. Banja je “veoma živa”, a prema podacima RZS u prvih pet meseci posetilo ju je 39.385 domaćih i stranih turista, po čemu je druga u Srbiji, odmah iza Vrnjačke Banje.
Sokobanja ima akva park, kao i hotele, motele, spa centre, vile i ostali privatni smeštaj. Promo argument u turističkim prospektima je da su u ovoj banji- u koju se “dolazi star, a odlazi mlad”, kako glasi jedan od njenih slogana- boravili Ivo Andrić, Branislav Nušić, Meša Selimović, Isidora Sekulić, Stevan Sremac i drugi.
Bovansko jezero
Bovansko jezero se nalazi na 11 kilometara od Sokobanje, 20 kilometara od Aleksinca i 47 kilometara od Niša. Dugačko je osam kilometara, najveća širina je 500 metara, a dubina 50 metara.
Turisti se mogu smestiti u vilama, apartmanima ili vikendicama. Na plažama se mogu iznajmiti pedoline i čamci. Ovo veštačko jezero je bogato ribom, pa je dobra destinacija za ribolovce.
Izvesno je da je prilikom pravljenja jezera potopljen stari sokobanjski drum, a među lokalnim stanovništvom već dugo opstaje priča da je potopljeno i jedno selo i crkva, koji se navodno mogu videti na njegovom dnu.
Važi za jedno od najlepših jezera u zemlji, a povremeno se pomalo pretenciozno naziva “Bovanskim morem” ili “Srpskim morem kod Niša”.
Oblačinsko jezero
Oblačinsko jezero je prirodno jezero na 20- tak kilometara od Niša, u blizini planine Mali Jastrebac. Prostire se na površini od oko 23 hektara, dugačko je oko 550 i široko 450 metara, a njegova najveća dubina je svega pet metara.
Kažu da se vidi sa visine od 10.000 metara. Jezero ima nedovoljne turističke kapacitete- tek pokoji motel, restoran ili vile za smeštaj.
Poznatiji je po letnjim fudbalskim kampovima, koji nude različite sportske sadržaje.
Vlasinsko jezero
Ovo akumulaciono jezero se nalazi na 116 kilometara od Niša, na području opštine Surdulica. Njegova površina je oko 15 kvadratnih kilometara, a dubina do 35 metara.
Ima hotele, motele, bungalove, apartmane i sobe, ali, kažu, sa nedovoljnim kapacitetima. Krakteristično je po nekoliko plovećih ostrva, koja su se otkinula od dna jezera, i plutaju po njemu.
Jezero je pratila legenda o jezerskom čudovištu, koje se skriva u njegovim tajanstvenim dubinama, nastala nakon što su ljudi i domaće životinje propadali i nestajali u vlasinskom blatu i močvarnom terenu. Prema dostupnim podacima, u Prvom svetskom ratu je u Vlasinskoj tresavi u blatu za tili čas nestao ceo bugarski konjički puk.
Mit o jezerskom čudovištu počeo je da bledi posle izgradnje zemljane brane 1954. godine, koja je otklonila rizik za ovakve događaje.
Planina Rtanj
Rtanj, planina “u obliku piramide”, sa najvišim vrhom od 1565 metara, udaljen je nešto više od 70 kilometara od Niša. Na Rtnju i u neposrednoj blizini postoje hoteli, pansioni, apartmani i etno sela.
Pogodan je za planinarenje i biciklizam, a mogu se obići manastiri, kapele, izletišta i vodopadi. Unutar ove planine, koja je specijalni rezervat prirode, nalaze se ogromne prostorije, a speleolozi su otkrili 17 pećina.
Značajne biljke koje se vezuju za nju su Rtanjski čaj i Ramonda serbica. Za nju se vezuje i veliki broj misterija o vanzemaljcima, zvezdanoj kapiji ili vremenskoj kapsuli, a može se čuti i da je ona “sklonište od smaka sveta”. Veruje se da najviši vrh Šiljak i svetilište Vrelo isceljuju bolesti.
Među ljubiteljima mistike kruži i priča da planina krije dvorac prepun zlata i dijamanata.
Stara planina
Nišlije vole da odu na odmor i na Staru planinu, koja je od ovog grada udaljena oko 87 kilometara. Ova planina, koja još uvek slovi za najčistiji deo jugoistošne Srbije, ima solidne smeštajne kapacitete- veliki hotel, vile, aparmane, etno kuće.
Najviši vrh Stare planine u Srbiji je Midžor (2169 metara). Na planini se nalazi Zavojsko jezero, duboko do 70 metara, kao i više od 20 vodopada, te kanjoni, klisure, vidikovac, pećine, vrelo.
Ova planina je dobra destinacija za sve koji uživaju u prirodi, avanturama, planinarenju, kupanju, ribolovu. Pogodnija je, ipak, za zimovanje, jer se sneg na njoj zadržava i do pet meseci u godini.
Na vrhu Babin zub, inače zaštićenom prirodnom rezervatu, nalazi se istoimeni skijaški centar, a na planini postoji i 13 kilometara uređenih staza za skijanje, ski lift „Sunčana dolina“, te žičare „Konjarnik“ i “Markova livada”.
Novi Sad: Jezero tirkizne boje i Maldivi na Dunavu
Građani Novog Sada najviše vole da ističu gradsku plažu Štrand kao najlepšu na čitavom toku Dunava. Ne moramo da idemo toliko daleko, ali ova plaža zaista ima sve što je potrebno jednoj porodici za celodnevno opuštanje. Dunav, pesak, lep pogled na Frušku goru, te razne sadržaje za decu i odrasle. Ko ima tu sreću da dobije i kabinu na Štrandu može se reći da je uspeo u životu i lagodno uživanje u omiljenoj gradskoj plaži je zagarantovano.
Pedesetak kilometara dalje u Bačkoj Palanci nalazi se još jedno omiljeno dunavsko kupalište, popularno jezero Tikvara. Nastalo je na južnom obodu grada pomeranjem rečnog toka prema jugu i sa 100 metara širokom prevlakom odvojeno od Dunava gde se nalazi još jedna plaža. Na ovo kupalište dolaze ljudi iz okoline Bačke Palanke, ali i šire. Poznato je i po prelepom pogledu na Iločku tvrđavu u susednoj Hrvatskoj.
Kada smo već na zapadu Bačke, malo severno od Tikvare nalazi se još jedno popularno jezero, Provala, pored Vajske. Nije veliko ali je ušuškano, lepo i čisto. Uvek se treba zaustaviti i obići ga, ako je prilika.
Južno od Novog Sada, nekih tridesetak kilometara, na Fruškoj gori je naselje Bešenovački Prnjavor, poznato po Bešenovačkom jezeru. Bistro i čisto, leti pod jakim suncem voda poprima tirkiznu boju, pa je ovo kupalište nastalo u jami rudarskog kopa, već duži niz godina prava Instagram zvezda. Nema ko nije poželeo da ovekoveči svoju letnju liniju okružen kamenom i prelepom vodom sa Bešenova. Oprez za one koji ne vole baš sunce, jezero nema baš hlada i voda je obično toplija.
Ko ima čamac može da stigne i do srpskog Koh Chang-a kog meštani ovog dela Vojvodine znaju i kao Karlovačko ostrvo. Međutim, ovaj sprud preko puta Sremskih Karlovaca zbog svoje divljine, nepregledno dugačkih plaža i peska bele boje, poslednjih godina obasipan je nazivima dalekih i popularnih turističkih destinacija, pa ga zovu i Dunavski Maldivi.
Do njega može stići čamcima koji kreću sa karlovačke obale. Ima par improvizovanih kafića koji su se odlučno ukopili u atmoferu domaćeg Koh Chang-a.
Istočna Srbija: Đerdap, Lepenski Vir, raj za arheologe
Veliki broj naših sugrađana ovo leto provešće u zemlji. Ovo su samo neka od mesta, koja se mogu posetiti u istočnoj Srbiji.
Kladovo i Đerdap
Kladovo je grad koji se nalazi na krajnjem istoku zemlje. Ovaj deo Istočne Srbije, kao i Kladovo, jedan je od istorijski i geografski najzanimljivijih regija u zemlji.
Možete videti Klisuru “Kazan”, Vodopad “Blederiju”, mesto gde je nekada bio Trajanov most, tvrđavu Fetislam, Trajanovu tablu i tvrđavu Dijana. Takođe, u gradu ima prelepih plaza.
Nedaleko od Kladova, kada Đerdapskom magistralom krenemo ka Golupcu, nalazi se Donji Milanovac – naselje na obali reke Dunav. Milanovac se nalazi u središnjem delu Đerdapa, a od Zaječara je udaljen 80, od Kragujevca oko 200, a od Beograda oko 180 kilometara. Naselje Donjeg Milanovca čine prostrani park i prelepo šetalište pored reke Dunav, koje se trenutno rekonstruiše.
U centru nalazi se pristanište i granični prelaz za međunarodni rečni putnički saobraćaj. U gradu se nalaze svi potrebni sadržaji kao što su sportski tereni, objekti za privatan smeštaj, pošta, banka, turistički info centar, restorani, prodavnice i kafe barovi.
Lepenski vir
Pored reke Dunav i Nacionalnog parka Đerdap, u neposrednoj blizini Donjeg Milanovca turistima je na raspolaganju Arheološko nalazižte Lepenski vir.
Takođe, celo područje okruženo je prelepom prirodom koje je idealno za odmor i obilazak prirodnih atrakcija što ga, uz lov i ribolov, čini idealnim mestom za turizam.
Borsko jezero
Borsko jezero nalazi se u istočnom delu Srbije, na 17 kilometara od grada Bora, u podnožju planine Crni Vrh. Temperatura vode u letnjim mesecima dostiže 25 stepeni celzijusa, što je idealna temperatura za kupanje.
Jezero je okruženo listopadnim i četinarskim šumama, zelenim proplanicma i livadama. Svake godine u vode jezera se ubacuje nekoliko tona riblje mlađi, sa ciljem da se obogati i poveća riblji fond, pa je idealno za ribolov.
Na obalzi Borskog jezera nalaze se četiri veće plaže i veliki broj manjih. Najposećenije su Glavna plaža, Tropski bar, Savača, kao i plaža u kampu. Najinteresantniji sadržaji na vodi uglavnom su na Glavnoj plaži, dok plažu Tropski bar najčešće posećuju turisti mlađih generacija.
Brestovačka banja
Brestovačka Banja nalazi se na sedam km od grada Bora. Banja poseduje termomineralne izvore vode koji pripadaju heteotermama i hipertermama, sa sadržajem kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, hlora, joda, sulfata, karbonata.
Užice: Od Zlatibora do Mokre Gore, do Kaluđerskih bara
U okolini Užica, koja je bogata prirodnim i kulturno-istorijskim atrakcijama, kraći ili duži letnji odmor, osim u hotelima i apartmima na obližnjem Zatiboru, moguće je provesti u seoskim domaćinstvima.
Interesovanje za boravak u seoskim domaćinstvima u okolini Užica je veoma veliko, pa turisti iz svih krajeva Srbije, a ima ih i iz inostranstva, svraćaju na nekoliko dana, radi uživanja u prirodi, domaćoj hrani i izleta do zanimjivih lokaliteta.
U samom Užicu ljudi svraćaju na dan ili dva i odlaze na Zlatibor i Taru. Međutim, u poslednje vreme, posebno tokom i nakon pandemije virusa korona, sve je popularnija Mokra Gora, živopisno selo između Zlatibora i Tare, na oko 45 kilometara od Užica, kao i obližnja Kremna, Kaluđerske bare na Tari.
Dnevni najam apartmana i kuća u Mokroj Gori košta od 2.500 do 9.000 dinara. Cene su slične u susednom selu Kremna, a na Kaluđerskim barama najam kuće ili apartmana je 40 evra i više, u zavisnosti od opremljenosti i veličine smeštaja.
Od kada je 2021. godine proglašna za najbolje turističko selo u svetu, Mokra Gora je dodatno postala atraktivna. Goste privlači pruga uskog koloseka Šarganska osmica, koja je nekada povezivala Beograd i Sarajevo i bila pravo graditeljsko čudo.
Ona je danas muzejsko-turistički kompleks koji dočarava prošla vremena. Parna lokomotiva, popularni „ćiro“, vuče vagone kroz 22 tunela i preko pet mostova. Na relaciji od 15,5 kilometara, od Mokra Gora do stanice Šargan Vitasi, pruga, u obliku broja osam, savladava visinsku razliku od 300 metara. Prugom, koja je rekosntruisana, moguće je stići do Višegrada.
Turisti pohode i Drvengrad, na brdu Mećavnik u Mokroj Gori, etno-turistički kompleks filmskog reditelja Emira Kusturice, u kome se priređuju kulturna dešavanja, a gostima se nudi smeštaj u brvnarama i korišćenje bazena.
Nadomak centra Mokre Gore, proteže se pešačka i biciklistička staza, koja ide obalom Kamešine. Tu su i izvori „bele vode“, za koju se tvrdi da je lekovita, ali i mnoštvo drugih izvorišta, prelepih predela, šuma, proplanaka, izletišta…
U obližnjem i magičnom selu Kremna, poznatom kao srpski Delfi, u kome su rođeni proroci Tarabići, kojima je posvećen spomen-dom koji se može posetiti, seoski turizam je, takođe, u procvatu.
Na Kaluđerskim barama na planini Tari, čiji deo teritorijalno pripada Užicu, odmor se nudi u hotelima Omorika, Javor i Beli bor, privatnim apartmanima i kućama.
Ipak, najveći broj turista za letovanje bira Zlatibor, najposećeniji turistički centar u Srbiji. U centru tog turistčkog mesta, koji je pretrpan višesparnicama, koje niču kao pečurke posle kiše, dnevni najam apartmana je od 25 do 150 evra.
Zlatibor gostima nudi pregršt atrakcija i sadržaja, brojna kupališta i bazene, ali i izlete do obližnjih turističkh, prirodnih i kultrno-istorijskih lokaliteta.
U mirnijem i ruralnom delu „zlatne planine“, smeštaj u seoskim domaćinstvima je od 1.500 do 6.000 dinara sa ishranom. Cene zavise od toga da li se smeštaj naplaćuje po osobi ili smeštajnoj jedinici, a posebno su popularna sela Rožanstvo, Sirogojno, Jablanica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
