Gde se pritiska za vodu

Nešto iz radoznalosti, a nešto iz ne velike nužde, potražio sam u novoj zgradi ono mestašce „gde i car ide peške“. Hol glavnog ulaza – mali, hladan, sa kafe automatom i prljavim podom, uz par prisutnih ljudi koji sede u prostoru za čekanje, velikim pultom za informacije sa dve ljubazne i raspoložene službenice koje mi pomažu da pronađem toalet za posetioce.

Međutim, brzo napuštam toalet, jer higijenski uslovi podsećaju na one koji nisu namenjeni ljudskim korisnicima. Pitam dakle iznova, da li postoji alternativa, ima je, kažu na kraju hodnika ka Urgentnom centru pa mi u pronalaženju pomažu dve druge službenice izrazito ljubazne i nasmejane – samo napred pa levo kroz čekaonicu, a onda desno pored televizora – tu je Vaš cilj.

I onda ulazim u pretprostor sa dva mala lavaboa, sa slavinom nepričvršćenom za umivaonik, a voda teče samo ako se drugom rukom, onako klimava, jače nakrivi pa se donekle voda izlije i po podu. Nema tečnog sapuna, nema sredstva za dezinfekciju ruku, a papira za brisanje ruku ili sušilice vazduhom nigde na vidiku, samo jedan kuhinjski sunđer i raskvašen sapun, ljigav do gađenja, a iz zida iznad lavaboa vire zamotani crni kablovi, ne zna se čemu služe.

U maloj niši u uglu pribor za čišćenje poda i zidova, vrlo sumnjive čistoće , a sredstva za čišćenje čuvaju se u klozetskoj kabini u običnim plastičnim flašama od soka, udenutih između cevi sušača za peškire (?!). Kako li se ovo održava čistim kad iza cevi sušača prolaze i cevi za hladnu i toplu vodu – neofarbane. Vrata klozetske kabine otvaraju se naunutra -što je u zdravstvenim ustanovama nedopustivo – jer kako otvoriti vrata, ako korisnik kolabira. 

Vrata se otvaraju uz užasnu škripu – nisu uopšte podmazivana, a pošto nemaju ni sistem za zaključavanje iznutra i prinudno otvaranje spolja, upadam nenajavljeno u mušku kabinu u kojoj je već neko na šolji. Brzo izlazim i idem u kabinu pored, gde WC šolja ima podignut poklopac, ali ne i dasku sa prorezom za sedenje i tek onda shvatam da se radi o ženskom toaletu. Kako li se one, jadnice, snalaze u ovoj grozoti, a kako li tek deca?

A kako izgleda toalet za muške posle samo pola godine korišćenja pokazuje slika 4. Daska napravljena od iverice ili kartona u raspadanju je, ali je izvanredan rasadnik bakterija i virusa. Sama šolja, kako se vidi, nije uopšte čišćena od montaže, a od kolega saznajem da oni ne ugrađuju konzolne šolje podignute od poda koje se lakše čiste, jer ih korisnici koriste radije kao čučavce te pritom stradaju i šolja i korisnik.

Mokri čvor za više stotina korisnika, što pacijenata, što posetilaca Urgentnog centra, sastoji se od pretprostora iz koga se direktno ulazi i u mušku, a i u žensku kabinu – bez zaključavanja, ali i bez toalet papira; nema pisoara, a nema ni optičke podvojenosti pretprostora. Smrad, prepoznatljiv, ali ne onaj od lizola, koga se sećam iz vojničkih dana, nego onaj uvezeni iz Evrope, preko „vrhunskog“ arhitektonskog projekta, loše ventilacije, „super“ izvedenih radova, ali sa najlošijim materijalom.

Na sreću zidovi još uvek nisu ukrašeni crtežima, prstom, kako se to ranije radilo u klozetima železničkih stanica – ali i za to treba malo strpljenja. Na crvenoj podlozi na vodokotliću kaligrafskom rukom neko savestan je ispisao uputstvo: „Ovde pritisni da pustiš vodu“ .

Ispisano ćirilicom da bi se valjda pokazalo kako Srbija ne uvozi nekritično novotarije iz Evrope, jer hrabro čuva i svoj identitet bar preko ćiriličnog pisma i prljavštine. Zašto je Srbiji trebalo da ide u Evropu po „apsolutno kompetentne ljude koji bi napravili institucije dostojne za Srbiju XXI veka“ – originalna izjava Vojina Vukovića, tehničkog direktora projekta izgradnje KC u Srbiji, od pre samo desetak godina kada je i započelo sistematsko uništavanje srpskog zdravstva lošim projektima. Kad smo neznanjem i prljavštinom već suvereno vladali.

Zato vas dragi srećnici upućeni na korišćenje ove zdravstvene ustanove, ima vas negde oko milion i po, pozivam da posetite ovo remek delo zdravstvene arhitekture i uverite se da li vas obmanjujem ja, ili visoki zvaničnici na čije se izjave valja još jednom podsetiti.

Šta su rekli

Aleksandar Vučić: „Sve izgleda vrlo impresivno. Bio sam u bolnici u Klivlendu, u Abu Dabiju, koja se smatra jednom od najboljih bolnica, a ovo je malo remek-delo za Niš, ljudi mogu da shvate da je pametno trošen novac i evo šta smo sve uradili. Sve je najbolje opremljeno najkvalitetnijom bolničkom opremom tako da će nova zgrada niškog kliničkog centra biti jedan od najsavremenijih u čitavom regionu“

Vladika niški Arsenije je izjavio da je nova zgrada centra najsavremenija od svih bolnica koje je obišao do sada i da treba da služi na ponos svima, ali i celokupnom stanovništvu Srbije

Delegacija Svetske banke i predstavnici Ministarstva zaključuju da je način na koji su upotrebljena novčana sredstva opravdao sva njihova očekivanja

A ministar Lončar izjavljuje gotovo proročanski: „Želim Vam da što manje koristite ovu zgradu (znajući kakvo kukavičje jaje podmeće narodu ), a da kad zatreba u njoj dobijete i najkvalitetniju uslugu“