Foto: BETAPHOTO/ DRAGAN GOJICBrojne primedne iznose građani Zrenjanina na stanje gradskog saobraćaja u ovom gradu, kažu da nisu dobre linije kojim autobusi saobraćaju, da se ne poštuje red vožnje kao i da su stajališta zapuštena.
Jedna Zrenjaninka se požalila da je krajem decebra prošle godine obezbedila godišnju kartu ali da njenim krajem nije saobraćao gradski autobus.
Ovim povodom reagovalo je i udruženje građana Zrenjaninski socijalni forum, koje je analiziralo rad komunalnih preduzeća i došlo do zaključka da je Zrenjaninski gradski prevoz najlošiji u Vojvodini.
“Javni gradski prevoz u Zrenjaninu funkcioniše sa velikim brojem problema jer su mnoge linije, pogotovo prigradske, neisplative zbog malog broja putnika a uz to ovu komunalnu delatnost obavlja privatno preduzeće kojem je to povereno na osnovu ugovora. Totalna privatizacija kao spasonosno rešenje za sve društvene probleme dovela je do katastrofalnih rezultata”, upozorio je Miroslav Samardžić, aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma.
Zrenjanici nemaju dobro iskustvo sa poveravanjem obavljanja komunalnih delatnosti privatnim firmama, za razliku od gradova u kojima gradski i prigradski prevoz putnika obavljaju javna saobraćajna preduzeća čiji osnivač je grad, kao na primer u Beogradu i Novom Sadu.
“Smatramo da bi trebalo otvoriti raspravu o osnivanju javnog gradskog i prigradskog saobraćajnog preduzeća u Zrenjaninu čiji osnivač bi bio grad. To preduzeće bi trebalo da obezbedi i bolju saobraćajnu povezanost sela sa gradom, naročito kada su u pitanju linije koje nisu komercijalno isplative i za koje privatni prevoznici nisu zainteresovani. Na taj način doprinelo bi se zaustavljanju propadanja sela koja su do pre tri decenija bila ekonomski i socijalno održiva”, objašnjava Miroslav Samardžić iz Zrenjaninskog socijalnog foruma.
On ukazuje da grad Zrenjanin ima 22 seoska naselja a da zbog malog broja linija i retkih polazaka gradskih autobusa Zrenjaninci sve više koriste usluge taksija, koje više uopšte nisu jeftine.
U još težem položaju su stanovnici sela, jer oni koji nemaju sopstvene automobile moraju da koriste “linijski taksi a ova delatnost se, uglavnom, obavlja neleglano.
“Komunalne usluge ne smeju biti organizovane isključivo na osnovu komercijalne isplativosti. Radi se o delatnostima koje su od vitalnog značja za stanovništvo i moraju se obezbediti angažovanjem lokalne samouprave. Ukoliko se tako ne postupi, nastaju socijalni problemi i materijalna šteta koja daleko prevazilazi visinu budžetskih sredstava koje treba angažovati da bi komunalne usluge neophodne za noramlno funkcionisanje svakodnevnog života bile obezbeđene”, kaže Samardžić.
On ističe da se ogroman deo javnog novca, namenjen unapređenju komunalne infrastrukture, koristi za obezbeđivanje privlačenja investirora, mahom stranih. Oni, pak, u Srbiji posluju samo dok dobijaju subvencije, a kad one presahnu, odlaze na primamljivije lokacije. Oslanjanje privrednog razvoja na privlačenje stranog kapitala ne poboljšava život naših ljudi.
Usluge lošije na selu
Zbog slabe saobraćajne povezanosti sa gradom život u udaljenijim naseljima postaje sve teži, a vrednost nekretinina je u stalnom padu, upozorava ZSF i navode da su i druge komunalne usluge u ruralnim naseljima znatno lošije nego u gradu.
U teškom položaju su đaci koji svakodnevno putuju u Zrenjanin i prinuđeni su satima da čekaju na polazak autobusa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
