Gde smo danas u Pupinovom sistemu vrednosti

Napadali su ga njegovi sunarodnici da je lažni pronalazač, austrijski špijun, da je niko i ništa, optuživali ga za proneveru novca, kada je bio spreman da celo svoje bogatstvo da za Srbiju. Sa bolom u duši na to je prijateljima govorio: „Nikada ne mrzite one koji vas napadaju.

Spas nam je svima u tome da se pokajemo i oprostimo“. Takav čovek, veliki hrišćanin, bavio se ozbiljno i privredom. Zalagao se za Inovacijsko društvo u kojem dominira kreativnost radnika u neposrednoj proizvodnji i za obrazovni sistem koji od mladih stvara čestite ljude i dobre radnike. Kad završe škole oni ne postaju gospoda, već sluge i to sluge dobrog gospodara, a taj gospodar je rad.

Radnici treba da su najviše nagrađeni, posebno oni koji rade u direktnoj proizvodnji i stvaraju Tehnološke inovacije. Inovacije su moćno sredstvo koje oplemenjuju uvezene tehnologije i strana ulaganja, rešavaju problem nezaposlenosti, i postižu viši životni standard.

Kao što nema ukrasa na voćki bez plodova, tako nema stabilnog privrednog razvoja bez Tehnoloških inovacija. Na taj način se stvara bogato društvo gde ljudi svojim poštenim radom mogu dobro da žive.

Gde smo danas u Pupinovom sistemu vrednosti?

To nam najbolje govore podele u društvu gde se ogromna energija troši na žestoke sukobe umesto da je udruženi koristimo za ekonomski oporavak zemlje.

Trebalo bi prvo da budemo čestiti i pravični, da se uzajamno poštujemo, da uvažavamo drugo mišljenje, da nikoga olako ne optužujemo i ako to radimo da reči budu blage a argumenti jaki. Sve je ovo Pupin naučio od Linkolna od koga potiče snažna Amerika. Linkoln koji je i sam bio pronalazač čija politička vizija omogućava milione pronalazaka je govorio: „kao što ne želim da budem rob, tako ne želim ni apsolutno da vladam.

Želim da budem samo sluga svom narodu, ne praveći razliku između onih koji su za mene ili protiv mene. U politici mogu da postignu dobre rezultate samo oni, koji u prvi plan stavljaju ljude i bolji život.“ Pupin ceni političke lidere koji su ekonomski reformatori i koji dižu životni standard.

Znao je Pupin da kritikuje predsednika Kalvina Kulidža zato što nedovoljno ceni velike stvaraoce, ali i da hvali predsednika Herberta Huvera što je obezbedio 1929. veličanstvenu proslavu u SAD-u, 50 godina od pronalaska sijalice. Cela Amerika je slavila to kao nacionalni praznik, a na dan pronalaska sijalice, 21. oktobra, 2 minuta je bila u mraku. Predsednik Huver posebnu pažnju ukazuje pronalazaču Tomasu Edisonu koji je tad imao 84.

Kada je u pitanju obrazovni sistem i položaj radnika u proizvodnji daleko smo od Pupina. Veliku nam štetu nanose agresivni rijaliti programi na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, kao i priča o kupovini diploma.

Za neke teškoće koje imamo danas mnogo je kriv i neoliberalni koncept kapitalističkog razvoja na globalnom nivou. Taj koncept je doprineo povećanju siromaštva u našoj zemlji stvarajući bogatu elitu koju ne interesuju siromašni ni socijalna pravda u državi. Zakoni tržišta su za njih iznad svega a ekstra profit je po svaku cenu najvažniji.

Oni ignorišu sopstvene kreativne snage, posebno u proizvodnji, jer forsiraju privatizacije, strana ulaganja, međunarodne kredite, donacije i poreze. U takvim uslovima nema inovacija pa ni boljeg života.

Fondacija „Mladen Selak“ je preko 1500 đaka i studenata pomagala što i danas čini, koliko joj mogućnosti dozvoljavaju. Dodeljivala je posebno nagrade: jednu od 3000$, dve od 2000$ i tri od 1000$ za mlade preduzetnike i pronalazače koji su na sopstvenim patentima razvijali firme.

Svake godine Fondacija dodeljuje tradicionalne nagrade uglednim društvenim radnicima i novčane mladim talentima. MZ Idvor proglašava dva nova počasna građanina Idvora.

Centar za mlade talente iz Pančeva dodeljuje posebne nagrade učenicima. Izuzetno nas raduje priznanje koje smo dobili od Privredne Komore Srbije i Svetske organizacije pronalazača Arhimedos iz Moskve, povodom velikog Jubileja. Treba pripremati nove ljude kako se Susreti i Fondacija ne bi ugasili. Snagu mi daje sećanje na Mladena Selaka i to što sam imao privilegiju da upoznam velike ljude od kojih su mnogi postali moji prijatelji.

Molim se Gospodu da mi da snage da završim treće izdanje moje knjige „Mihajlo Pupin najveći hrišćanin među naučnicima“. Ona će pokazati da jedino ako poštujemo sistem vrednosti koji je izgradio Mihajlo Idvorski Pupin Srbija može da ide napred.

Delovi referata podnetog na 40. oktobarskim susretima, u organizaciji Fonda „Mladen Selak“, u Idvoru 9. oktobra ove godine