Gde su postavljali spomenike u Beogradu pre 80 godina?

Dnevne novine Vreme od pre tačno 80 godina prenose anketu uglednih Jugoslovena o pitanju obnove Beograda. Postavilo se pitanje podizanja novih spomenika, a da bi pronašli najbolji način, vlast je anketirala 58 poznatih književnika, umetnika (vajara, slikara i arhitekti).

Vreme ipak piše da od ankete nije bilo – ništa.

“Pisalo se radi pisanja, da bi se pokazalo da je opštini stalo da se problem reši”, piše list. “Ankete, odnosno mišljenje ulice može dati zanimljive predloge, ali ulica nema načina da problem i reši”.

Novine su i pre 80 godine ukazivale na nedostatak organizacionih struktura i nepostojanje Komiteta za urbanizam, a Vreme navodi i brojne primere za neuređenost u Beogradu.

“Za dokaz služe svakodnevne urbanističke greške koje se prave u Beogradu”, piše list. “Jedna od takvih je skroz pogrešno postavljanje spomenika Vuka Karadžića.”

Jedan arhitekta je čak, navodi novinar, toliko otišao daleko da je predložio da spomenik Njegošu bude – na sredini na trgu Slavija.

“Književnici, umetnici i filozofi postavljaju se na diskretnim mestima tj. u parkovima ili pred univerzitetskim zgradama”, misli tada novinar i dodaje da bi spomenik Karađorđu i Milošu trebalo postaviti na najuglednijim trgovima.

Tu je i tekst o veštačkoj polarnoj svetlosti koja je napravljena u laboratoriji. U delu za nauku prenosi se i tekst o tome kako će izgledati grad budućnosti. U pitanju je zapravo najava izložbe u Njujorku o tome kako će izgledati gradovi. Najinteresantnija građevina biće ogromna lopta čiji prečnik iznosi 61 metar i koja će biti visoka kao jedna zgrada od 18 spratova. Ulaz u loptu nalazi se na visini od 18 metara.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Dnevni list Pravda od pre tačno 80 godna donosi tekst o 60 najbogatijih porodica u Americi, za koje list piše da “drže skoro čitavo bogatstvo Amerike u svojim rukama”.

U pitanju je zapravo izjava ministra unutrašnjih poslova SAD. Procenjivalo se da je bogatstvo Amerike vredno 360 milijardi dolara, a da ove porodice imaju ukupno – 250 milijardi.

“Protiv ovih porodica započeo je borbu Ruzvelt u cilju sprečavanja daljeg nagomilavanja kapitala na štetu opstalog američkog stanovništva”, prenosi Pravda.

Ipak list piše da se bogatstvo američkih milionera često precenjuje.

“Do sada ni jedan američki bogataš nije umro, a da je ostavio celu milijardu u dolarima”, kaže novinar. “To dolazi i otuda što bogataši iz fiskalnih razloga rado dele svoj imetak. Veliko je iznenađenje bilo kad je umro Rokfeler i ostavio svega 25 miliona dolara, iako se celo bogatstvo porodice cenilo na jednu milijardu, a u doba privrednog prosperiteta čak na dve i po milijarde dolara.

U tekstu se dalje pobrajaju najbogatiji u Americi, među kojima je bio i Ford, porodice Melon i Dipon. List piše da oni svojim bogatstvom manipulišu jer omogućavaju da se usvajaju zakoni koji im idu na ruku i samo im povećavaju bogatstvo.

Tu je i tekst o “problemima” filmskih zvezda u Holivudu, kojima su postavljeni veliki porezi. Zato, da ne bi državi previše plaćale – one premalo i rade. Među tekstovima sa zabave je i jedan o borbi za nasledstvo egipatskog tadašnjeg princa.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.