Gde su samohrani roditelji u sistemu socijalne zaštite

Država takođe nema evidenciju o broju samohranih roditelja, na osnovu koje bi kreirala programe pomoći, što vodi zaključku da ova grupa u sistemu socijalne zaštite uopšte nije prepoznata kao posebno ugrožena kategorija.

Samohrani roditelj u pravnom smislu jeste roditelj koji se sam stara o detetu zato što je drugi roditelj preminuo, ili je nepoznat, ili je lišen roditeljskog prava. S druge strane, samohrani roditelj u faktičkom smislu jeste roditelj koji se sam stara o detetu u okolnostima u kojima je drugi roditelj živ i nije lišen roditeljskog prava, ali iz nekog razloga ne obavlja roditeljske dužnosti – ne daje alimentaciju ili ne ostvaruje kontakt sa detetom. Ova druga grupa je ujedno i najbrojnija. Ona čini oko 80 posto od ukupnog broja samohranih roditelja, koji premašuje 300.000, i među njima je najviše majki.

Međutim, oni ne mogu, na primer, da ostvare pravo na dečji dodatak, jer Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom prepoznaje samo prvu grupu, što neizbežno vodi diskriminaciji faktički samohranih majki i očeva.

Udruženja samohranih roditelja su u svojoj praksi prepoznala niz drugih problema, među kojima su neplaćanje alimentacije, nerešeno stambeno pitanje, nezaposlenost, nedostatak novca, odsustvo podrške. Kad je reč o stambenom pitanju, prema studiji „Zaštita samohranih roditelja u Srbiji“ NVO Jelek, očevi koji su sami s decom su u prednosti, jer njih 50 posto poseduje sopstvene nekretnine naspram 27,2 posto samohranih majki.

Kao glavne probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju, majke koje same brinu o deci a koje su intervjuisane za potrebe ovog istraživanja, navode usamljenost, nedostatak novca, teškoće u vezi sa pronalaženjem i zadržavanjem posla, stambene probleme, kao i nedostatak podrške i pomoći. Adekvatna zakonska rešenja u socijalnoj zaštiti, kako smatraju specijalizovana udruženja, ne postoje, ili se ne primenjuju u potpunosti, a u takvom sistemu, kako se čini, najugroženije su upravo majke.

– Urušavanje socijalne države u postsocijalističkim zemljama rezultiralo je u neverovatnom cinizmu kada je reč o zaštiti najslabijih. Umesto da se problemi rešavaju na najefikasniji mogući način, uporno se održavaju mamutske birokratije koje imaju za cilj neverovatno komplikovanje procedura i u suštini iznurivanje onih koji su najslabije karike u lancu. Definisanje, pa regulacija, samo su neumesna opravdanja za nedostatak sistematske podrške koja je neophodna. Cinično je govoriti o bilo kakvim merama populacione politike kada tolika deca rastu u siromaštvu, a toliki broj samohranih majki podiže svoju decu uz ogromne napore i lične žrtve – kaže za Danas Marina Blagojević Hjuson, naučna savetnica u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja. Prema njoj, poseban problem predstavlja „patrijarhalnost institucija i mizoginičnost mnogih koji su u njima zaposleni“. O tome i o položaju samohranih roditelja Blagojević Hjuson je pisala u studiji „Mnogo odgovornosti, premalo podrške – sami roditelji na Zapadnom Balkanu“, koja takođe sadrži intervjue sa majkama i očevima koji se sami staraju o deci, ali i sa zaposlenima u institucijama nadležnim za socijalnu zaštitu.

NJihov najčešći odgovor da „ne postoji odgovarajuća definicija“ ukazuje na nepostojanje svesti o ovom problemu, a navodi se kao legitiman razlog za nepreduzimanje zaštitnih mera. Tako jedan od zaposlenih u Ministarstvu za socijalna pitanja tvrdi da „ako bi se samohrani roditelji izdvojili kao posebna vulnerabilna kategorija, bio bi otvoren veliki prostor za manipulaciju. LJudi bi se razvodili i lažno predstavljali svoj bračni status, samo da bi mogli da ostvare neke privilegije i korist“. Postoji, dakle, mišljenje da bi se ljudi namerno razvodili kako bi ostvarili pravo, recimo, na dečji dodatak, koji iznosi 2.675 dinara.

S obzirom na nizak nivo socijalnih davanja, ova izjava je, kako tumači Hjuson, veoma cinična, a odnos prema onima kojima treba pomoć krajnje je zabrinjavajuć.

– Prezir kojim se opisuju ljudi koji imaju socijalnu potrebu od strane onih koji su plaćeni da im je pruže, tj. da brinu o zadovoljenju te potrebe, krajnje je zabrinjavajući. Državni službenici se ovde javljaju u ulozi zaštitnika države od moguće zloupotrebe od strane građana, i to građana koji su u stanju socijalne potrebe – navodi Hjuson, koja na osnovu odgovora zaključuje da se pre radi o postojanju patrijarhalnih predrasuda nego o stvarnoj prepreci.

– Roditeljstvo u patrijarhalnom društvu, a naročito materinstvo, oblikovani su očekivanjem o „normalnosti žrtvovanja za decu“. Od samih majki se očekuje da učine sve za svoju decu i da se „ne žale“, jer je to njihova odgovornost, kao što se i pretpostavlja da je žena ta koja „sve treba da učini da se brak održi“, pa i da deca imaju kontakt sa ocem – ističe Hjuson.

Mašine za rađanje

– Ono što je zanimljiv obrt poslednjih godina, to je što vidimo u kojoj meri muškarci koji se nalaze na vrhu socijalne piramide svoje supruge žele da svedu na „mašine za rađanje“, i da ih jednostavno „izbace“ iz roditeljske uloge kada im to odgovara. Prisustvujemo opasnoj bifurkaciji. Decu siromašnih majki niko neće i niko o njima ne želi da vodi računa, dok istovremeno deca bogatih očeva postaju poželjan socijalni atribut i doprinose pozitivnom „imidžu“ uspešnih muškaraca. Uspostavlja se jedna tragikomična formula, po kojoj muškarci „na vrhu“ treba da dokazuju svoju „muškost“ sklapanjem serije brakova sa sve mlađim partnerkama, i nizanjem dece, za koju, naravno, nemaju i neće imati vremena. Ali, to im neće smetati da pokušavaju da ih „preuzmu“ od majki, po svaku cenu – ističe Blagojević Hjuson.

Ministarstvo na izmeni zakona radi godinama

Na osnovu istraživanja o samohranom roditeljstvu koje je sprovela NVO Jelek uz podršku 22 organizacije, Ministarstvu za socijalna pitanja je 2013. godine upućena Inicijativa o potrebi zakonskog definisanja samohranosti u nekom od krovnih zakona. Inicijativa, u kojoj se sumiraju problemi ove ranjive grupe i daju preporuke za unapređenje pravnog okvira, prihvaćena je i, kako nam je još u martu rečeno u Ministarstvu, nalazi se u radnoj verziji Zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona. Šta se s tim dešava, kao i sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici s decom, koji je prethodni ministar najavljivao nekoliko godina, čekamo odgovor.

„Treba da budem jaka“

O razlozima što sami odgajaju svoju decu, uslovima života, podršci i pomoći države roditelji kažu:

„Razvod braka, neslaganje. Jednostavno nije bio ona osoba za koju sam se ja udala. Možda ni ja njemu nisam bila. Nepodnošljivost. Eto tako. Trajno poremećeni odnosi“ (majka jednog deteta).

„Razvod je trajao oko dve godine, i moj bivši muž nije plaćao alimentaciju tada, niti je hteo da se viđa sa sinom. Živela sam sama. Radila sam kod privatnika stalno, mnogo sam napredovala, ali sam mnogo i radila. Ja sam sebi „dozvoljavala“ da se razbolim tek kad mi dete ode na rekreativnu“ (majka dvoje dece).

„Nema odnosa. Država nema pojma kako izgleda podizati dete. Od zdravstvene zaštite, do školovanja“ (majka jednog deteta).

„Najgore je kad čovek ne zna gde da ide. Sreća pa se uvek nađu ljudi da pomognu. Kad se pogura, sve se može. To je sada 8000 din. Ona je imala 12 godina staža“ (sam otac, jedno dete).

„Ja nisam želela da mi dete ostane samo i poslednje, i odlučila sam da plaćam siterku, ali mnoge žene to sebi ne mogu da priušte“ (sama majka, jedno dete).

„Pisala sam Viktimološkom društvu o tome kako moj proces traje 3 godine, odgovor sam dobila posle 6 meseci da ‘saučestvuju’ i da ‘treba da budem jaka’ (sama majka, jedno dete).

„Posle zvaničnog razvoda, dva puta se video sa decom, a nakon toga je nestao. Po zakonu on je dobio da plaća alimentaciju, ali nikada nije plaćao, niti CSR zna gde je on“ (majka dvoje dece).

„Ja sam mu i otac i majka i brat i drug“ (otac jednog deteta).

„Vide me kao heroja. Eto znaju me ceo život. Možda zvuči neskromno. Misle da preterujem, da sam se previše vezao za decu, da nemam svoj život“ (otac dvoje dece).

Priče su iz studije „Mnogo odgovornosti, premalo podrške“, koja je dostupna na internetu.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.