Gde su „volontirali“ ministri iz Đinđićevog kabineta?

To su bili: Žarko Korać, tadašnji potpredsednik Vlade; Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave; Branislav Lečić, ministar za kulturu; Vojislav Milovanović, ministar vera i profesor Dragan Veselinov, ministar poljoprivrede, koga ovih dana pominjemo po tome što je objavio knjigu „Moj Bog – pitajte popa“, o čemu u intervjuu za Danas kaže: „Mi profesori trujemo samo omladinu, a popovi ceo ceo narod„.

Svi ostali ministri iz ondašnje Vlade Srbije, bili su kako navodi Danas, angažovani u upravnim odborima, neki čak i unekoliko njih.

Božidar Đelić najzaposleniji

Sa druge strane, čini se da je tadašnji ministar finasija Božidar Đelić bio najzaposleniji, ako se gleda po broju funkcija koje je obavljao.

Prema informacijama koja su se u to vreme nalazila na zvaničnom sajtu Vlade Srbije, a koje su postavljene u sklopu projekta „otvorena Vlada“, neka od mesta u upravnim odborima nisu profitabilna, odnosno članstvo se ne plaća.

„Tako je u Fondu za razvoj, čiji je predsednik premijer Zoran Đinđić, a među članovima su i potpredsednik Vlade Jožef Kasa, ministar Goran Pitić, Marija Rašeta Vukosavljević, Goran Novaković, Dragan Domazet i Božidar Đelić, ministar finasija koji je s tri članstva u UO jedan od najzaposlenijih ministara po tom pitanju“, piše Danas.

Đelić je, osim u Fondu za razvoj, bio i član UO Građevinske direkcije (funkcija koja se ne plaća), a prihode koje je ostvarivao kao predsednik UO Beogradske berze (funkcija na koju ga nije imenovala Vlada), kako navodi naš list, davao je u dobrotvorne svrhe.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

„Ministra finasija Vlade Srbije je imenovala za predsednika u (saveznom) Fondu za finasiranje nezaposlenosti, a o tome da li i koliko prihoda ostvaruje na tom mestu – nema podataka. Naknadu ne donosi ni članstvo u Upravnom odboru Građevinske direkcije, čiji je predsednik potpredsednik Vlade Nebojša Čović, a među članovima su i potpredsednici Vlade Srbije Dušan Mihajlović i Momčilo Perišić i ministri Dragan Domazet i Dragan Šumarac“, navodi Danas u tekstu o zaradama državnih funkcionera u upravnim odborima i javnim preduzećima.

Tekst je objavljen 30. januara a, dva dana pre toga, Srpski pokret obnove (SPO) je prvo saopštio da Vladi ima ministara koji rade „sa strane“, tačnije da su osim ministarske i u još nekim foteljama upravnih odbora.

Prema istraživanju Danasa, Čović je tada bio i predsednik UO Akcijskog fonda što mu, prema podacima Vlade Srbije, takođe nije donosilo prihode, a u UO, kojim je predsedavao volontirala je i ministarka Marija Rašeta Vukosavljević.

„Prihode ne dobijaju nti članovi UO Republičkog zavoda za tržište rada među kojima su ministri Gašo Knežević, Slobodan Milosavljević, Dragoslav Šumarac i Aleksandar Vlahović“, navodi Danas.

Dušan Mihajlović je istovremeno bio i predsednik UO „Jugoimport SDPR“. Funkcija se ne plaća, a na nju ga je imenovala Savezna vlada pre nego što je postao ministar u Vladi.

Danas piše i da je ministar Aleksandar Vlahović davao u dobrotvorne svrhe zaradu iz UO Beogradske berze, na koju ga nije imenovala Vlada. U UO Beogradske berze, ali bez naknade bio je je i ministar Goran Pitić.

„On ne prima novac ni za članstvo u UO Beogradske otvorene škole i JUBA košarkaške organizacije, u koje je ušao bez uticaja Vlade. Dragan Milovanović je na isti način postao član UO IMT i tu funkciju obavlja bez nadoknade“, navodi naš list.

S druge strane, Slobodan Milosavljević je naknadu koju je, prema pisanju Danasa, dobijao kao član UO Više poslovne škole ustupao stipendistima.

Kako je bilo u EPS-u, RTS-u, Telekomu, JAT-u

„Potpredsednik Vlade Jožef Kasa je i predsednik UO JP „Srbija šume“, a decembarska plata člana tog UO bila je 3.822,75 dinara. Ipak, ta naknada mogla bi se učiniti smešnom spram primanja koja ostvaruje Radomir Naumov na mestu predsednika UO EPS – oktobarska zarada, koja prema podacima Vlade Srbije, nije isplaćena – iznosila je 56.637,50 dinara. Članovi UO ostvaruju pravo na manje naknade – oni koji nisu iz preduzeća 8.339,20 dinara, a oni iz preduzeća polovinu te sume – 4.169,60 dinara“, naveo je Danas u svom istraživanju.

Kako se dodaje, iako nisu bili navedeni podaci o isplati naknade, Dejan Mijač, predsednik UO RTS ostvarivao je pravo na 7.245 dinara mesečno, a članovi UO RTS 4.830 dinara.

Dragor Hiber potpredsednik GSS kao predsednik UO JP Telekom ima je pravo na naknadu od 45.000 dinara, a članovi UO su za decembar 2001. godine dobili po 39.000 dinara.

„Svega nešto malo manja su primanja koja ostvaruje predsednik JAT Miroslav Stefanović – 35.502,69 dinara za septembar dok članovi tog UO primaju 23.668, 46 dinara. Članstvo u UO NIS ne donosi prihode“, navodi naš list.

Minimalna zarada bila 3.250 dinara neto

U nedelji koju opisujemo, u Vladi Srbije, 29. januara potpisan je Sporazum o minimalnoj zaradi u Srbiji, prema kojoj je minimalna zarada za narednih šest meseci procenjena na 3.250 dinara neto.

Potpisali su ga republički ministar za rad Dragan Milovanović, predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković i predstavnici Saveza sindikata Srbije, UGS „Nezavisnost“ i ASNS.

Prema rečima potpisnika ovaj iznos je znatno povećanje u odnosu na predhodni period i iznosi 1.100 dinara više u bruto iznosu.

„Cilj nam je bio da odredimo zaradu koju će radnik dobiti u koverti i moći da nosi kući, kada se odbiju porezi i doprinosi. Ispod njega niko neće moći da ide, a on će biti i osnov za dalje pregovore između relevantnih sindikata i Unije poslodavaca o utvrđivanju granskih cena rada“, rekao je na konferenciji ministar Milovanović, a preneo Danas.

Sporazum je prvi dokument potpisan nakon prvog socijalnog dijaloga, uz puno uvažavanje svih učesnika pregovora, ocenili su učesnici.

Upitan kakve su kazne za one koji ovaj iznos ne budu poštovali, ministar Milovanović je tada naveo da veruje da se poslodavcima nepoštovanje ne isplati, s obzirom da je kazna 200.000 dinara.