Foto: EPA/ BAS CZERWINSKI POOLPokušaja kopnene invazije NATO snaga 1999. godine nije bilo, niti je Vojska Jugoslavije odbila njihov napad iz pravca Albanije, saglasni su sagovornici Danasa, komentarišući tvrdnje penzionisanog generala Vladimira Lazarevića, koji je bio osuđen u Haškom tribunalu za ratne zločine na Kosovu i odslužio kaznu zatvora.
On, naime, u izjavi za jedan beogradski tabloid tvrdi da je pokušaj invazije NATO snaga trajao od 9. aprila pa sve do 9. juna 1999. godine i potpisivanja Kumanovskog sporazuma, te da je prvih 10 -15 dana pokušaja invazije front bio dug oko 15 kilometara, a cilj je bio proboj državne granice iz pravca Albanije.
Vojnopolitički komentator LJubodrag Stojadinović ubeđen je da kopnene intervencije NATO nije bilo i kaže da se tako nešto može pouzdano utvrditi. On navodi da i sam Lazarević vrlo dobro zna da je tako nešto bilo nemoguće bez višemesečne pripreme, to jest dovlačenja velikog kontigenta vojnih snaga na tu teritoriju.
– U ovom slučaju se radi o „post – ratnom marketingu“, o jednoj vrsti medijskog preterivanja. Kopnene intervencije NATO-a nije bilo i to je jasno svima koji makar malo poznaju kretanje jedinica, organizaciju trupa i načina na koji se izvodi jedna takva intervencija. Takav napad nije mogao biti sproveden na jednom pravcu. Da se zaista dogodila, to bi bila totalna ofanziva sprovedena na više operativno – strategijskih pravaca – objašnjava Stojadinović.
Aleksandar Radić, vojni analitičar, takođe smatra da ne postoji nijedan dokaz koji bi potkrepio tvrdnju generala Lazarevića da je 1999. godine bilo prodora kopnenih snaga NATO-a. On navodi da je sasvim sigurno da su tada na teritoriji naše zemlje bili prisutni ljudi koji su bili zaduženi za prikupljanje informacija i radi navođenja, dok prema njegovom mišljenju, priča o tome da je Vojska Jugoslavije sprečila kopnenu intervenciju NATO snaga lepo zvuči i služi za samopromociju.
– U vreme nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, niko od tih generala nije govorio o sprečavanju pokušaja NATO intervencije. Sada se, odjednom, posle toliko godina, pojavljuje informacija da se tako nešto dogodilo – kaže Radić i ocenjuje da se radi o najnovijem talasu mitomanije.
Podsećanja radi, penzionisani general Lazarević izjavio je za jedan beogradski tabloid da je malo poznato da su pripadnici snaga NATO, osim svakodnevnih vazdušnih napada i bombardovanja teritorije Kosova i Metohije, 9. aprila 1999. godine, pokušali i kopnenu invaziju.
– Odbranili smo se i zaustavili napade nakon višečasovne borbe. Hrabro i viteški suprotstavili smo se brojčano jačem neprijatelju na pojasu od petnaestak kilometara duž srpsko-albanske granice. Odbili smo sve njihove napade i nasrtaje – kazao je Lazarević i dodao da je „u borbi prsa u prsa poginulo oko 100 naših vojnika, ali je granica odbranjena“. On je tada istakao da nikada posle toga pripadnici NATO snaga nisu pokušali da ponovo krenu kopnenim putem na njih i dodao da je alijansa imala više gubitaka od Vojske Jugoslavije.
General Vladimir Lazarević je u vreme bombardovanja 1999. godine bio na čelu Prištinskog korpusa Vojske SR Jugoslavije.
Devetnaesta godišnjica od ulaska KFOR-a na Kosovo
Juče se navršilo 19 godina od ulaska snaga KFOR-a na Kosovo, nakon što je 9. juna 1999. godine u Kumanovu potpisan sporazum između snaga NATO-a i tada jugoslovenske vojske. Sporazum su potpisali general Majkl DŽekson, prvi komandant KFOR-a na Kosovu i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, general Nebojša Pavković, koji je u Hagu optužen za ratni zločin i genocid. Ulaskom NATO snaga na Kosovo, počelo je postavljanje privremene misije pri Ujedinjenim nacijama, UNMIK-a, koja će upravljati Kosovom u određenom vremenskom periodu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
