Božidar Delić ostaće upamćen kao jedini general koji je gotovo dva puta, za dve godine, plakao pred novinarima, u srpskoj Skupštini, i to ne zbog vojničkog poraza, već zbog političkog razlaza. Prvi put je, napuštajući Srpsku radikalnu stranku I odlazeći za Tomislavom Nikolićem u Srpsku naprednu stranku, stvarno pustio suze, navodeći da je birajući između Šešelja i Srbije izabrao Srbiju .
Suze na oči mi je naterao radikal Dragan Todorović, koji se smejao pred kamerama, dok se stranka raspadala. Iz Todorovićevih poteza i reči shvatio sam da on i njegovi istomišljenici ne vole dovoljno stranku, jer nemaju hrabrosti da se suprostave nerazumnim odlukama koje je Vojislav Šešelj donosio u Hagu – objasnio je Delić.
Drugi put kada je zaplakao, to su bile suze radosnice. Saopštavajući juče da napušta naprednjake i Tomislava Nikolića i da se vraća starom jatu – radikalima, Delić je rekao “Ja samo želim da pošteni ljudi imaju šansu, a u SNS, šansu imaju samo prijatelji, kumovi i burazeri. Za ostale nema nikakve šanse ni prilike“, objasnio je juče Delić.
U SRS Delić je ušao tek tek 2006. godine, nakon svedočenja u Haškom tribunalu, u procesu protiv bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. U stranci je brzo napredovao, da bi za godinu dana dogurao do člana predsedničkog kolegijuma. Paralaleno sa stranačkim radom Delić je godinu dana pripremao i Šešeljevu odbranu. Bilo je dogovoreno da pred tribunalom svedoči kao vojni veštak u korist lidera radikala, ali do Haga I svedočenja nije stigao, jer je u međuvremenu okrenuo leđa Šešelju. Sada veruje da će mu Šešelj oprostiti tu „malu izdaju“. Ja imam obaveze prema svojoj državi, isto kao što to ima i gospodin Šešelj“.
Vojni poziv Delić, koji je rođen 1956. godine na Kosovu, odabrao je zbog porodične tradicije i „ razvijenog epskog osećaja prema guslama“.Vojnu akademiju završio je u Beogradu i tada je dobio čin poručnika. Službovao je širom bivše SFRJ, naravno napredujući neprekidno. Čin generala dobio je još 1999. godine , a penzionisan je, kako kaže na nezakonit način, 2005. godine u 49. godini života. Vrhovni sud je ocenio da je odluka o penzionisanju bila nezakonita.
Zanimljivo je i da je ovom generalu, koji je zbog Srbije, koja mu je na prvom mestu dva puta plakao u parlamentu , omiljena knjiga “Čovek koji se smeje”, Viktora Igoa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
