Slučaj Generalštab: Da li će neko završiti u zatvoru?

Verovatno da u Beogradu ne postoji vrednije građevinsko zemljište od onoga na kojem se nalazi kompleks zgrada nekadašnjeg Generalštaba JNA, a potom Vojske Srbije i Crne Gore, koji je dobrano izgranatiran za vreme intervencije NATO-saveza protiv Miloševićeve Srbije, 1999. godine.

Kompleks je smešten preko puta zgrade srbijanske Vlade i nekih ministarstva, u ulici koju nazivaju beogradskom „žilom kucavicom“, Kneza Miloša. Stručnjaci procenjuju da po tržišnim uslovima vredi cirka 100 miliona dolara, piše Nedim Sejdinović za Al Jazeera Balkans.

Već dve i po decenije ovaj urušeni monumentalni kompleks – koji je nastao po ideji čuvenog arhitekte Nikole Dobrovića i koji je je imao za cilj da vizuelno predstavi snagu Titove vojske i njegove vlasti, koja se u dobroj meri upravo zasnivala na kultu armije – dominira administrativnim delom grada.

Za neke je on, onako destruiran, simbol kraha miloševićevske ratne politike, u kojoj su ostaci JNA imale važnu ulogu, za neke autoviktimizirajući spomenik NATO agresije, a za neke slika i prilika društvenog i institucionalnog poretka „nedovršene države“.

Neki niži državni službenici su se hvalili kako koriste svaku priliku da zapadne diplomate dovedu da vide „svojih ruku delo“ i valjda da se pokaju, a istovremeno su se u ruševinama odvijali prirodni procesi. Recimo, tu su se u jednom periodu nastanile patke i gajile pačiće, čemu je svedočio i potpisnik ovih redova.

Već dve i po decenije se, bar s vremena na vreme, vode diskusije šta sa kompleksom treba činiti. Bilo je ideja da se on konzervira kao, recimo, polusrušena spomen-crkva cara Vilhelma u Berlinu, koja podseća na stradanje glavnog grada Nemačke za vreme savezničkog bombardovanja, a koje je označilo kraj hitlerovske ere.

Malo su se neki potom ugrizli za jezik, jer su shvatili da im paralela nacističke Nemačke i miloševićevske Srbije ne ide baš u korist. A i spomen-crkva na Kurfürstendammu ima za cilj da podseti pre svega na suludost Hitlerove politike, koja je logično i na žalost dovela i do rušenja nemačkih gradova.

Za vakta Vlade Vojislava Koštunice ovaj kompleks proglašava se kulturnim dobrom, odnosno stavlja pod zaštitu upravo iz autoviktimizirajućih razloga. U Srbiji je mahom zaboravljeno da bombardovanje nije tek tako palo sa neba, već da itekako ima veze sa onim što se u ime ove države radilo u regionu devedesetih.

Obnoviti, konzervirati, srušiti ili prodati Generalštab?

Potom je bilo reči da će se objekat potpuno obnoviti, pa onda da će se konzervirati, pa da će ipak morati da se sruši jer predstavlja opasnost po građane. Uvek je rasprava izazivala i emocije, a na ove neuspešne poduhvate, odnosno njihova planiranja, potrošene su prilične količine državnog novca.

A onda je stvar presekao predsednik Srbije i svevladar Aleksandar Vučić. Iako će reći da je on tek pomalo upućen u to što se dešava sa Generalštabom, svima je jasno da je odluka o tome da se kompleks pokloni američkom investitoru – njegova i samo njegova.

Na kraju, on je na nedavnom skupu naprednjaka jasno rekao da je „bog i batina“ i da svi u stranci imaju da ga slušaju, jer su bez njega niko i ništa. Vest o ovome je prvi saopštio opozicioni poslanik i lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta, onda ga je na čudan način demantovao Goran Vesić, praktično potvrđujući navode.

Na kraju su se oglasili i američki mediji, i stvar potvrdili. A onda je vest odjeknula svuda unaokolo.

Elem, ako se ne desi čudo pod pritiskom dela javnosti, a takva se čuda retko dešavaju u Srbiji – na mestu Generalštaba će se graditi luksuzni hotelski kompleks i more stambenih jedinica, koje će podići firma zeta Donalda Trampa Džareda Kušnera.

Biće tu i nekakav muzej, kojim će se valjda obezbediti autoviktimizirajući patriotski efekat. Sve ovo je potvrdio i sam Kušner, na društvenim mrežama je objavio kako će ovaj glomazni kompleks izgledati.

Inače, Kušner blisko sarađuje sa Ričardom Grenelom, koji je svojevremeno, za Trampova vakta, obavljao funkciju specijalnog američkog izaslanika za Balkan.

Njegova podrška autokratiji Aleksandra Vučiću bila je više nego očigledna, a mnogi su pretpostavljali da je i plaćen za to. Dobio je u februara prošle godine i odlikovanje od Vučića, proglašen je „istinskim prijateljem Srbije“.

Da li „istinsko prijateljstvo“ podrazumeva i generalštapsku akciju?

David Guetta podržava projekat

Mediji bliski vlasti u Srbiji su, dobrano i očekivano, stali u odbranu Vučićeve odluke o poklonu. Kažu, niko 25 godina nije imao hrabrosti da reši ovaaj problem i sada je predsednik „stisnuo petlju“. Velika je glupost, vele, to što je srušeni objekat ikada stavljen pod zaštitu.

Beograd postaje veliki svetski centar, i ovo je još jedna potvrda toga. Ima tu i nekih zanimljivosti.

Recimo, jedan tabloid čije se ime ne spominje bez preke potrebe, bavio se istraživačkim novinarstvom, te je otkrio i na sva zvona obelodanio da je jedan od najpoznatijih di-džejeva sveta Dejvid Geta lajkovao Kušnerovu objavu na kojem se vide hipertrofirane zgradetine koje će nići na mestu Generalštaba.

Lajkovanjem je, je li, podržao novi izgled Beograda, pa valjda i samog Vučića. Naravno, niko od režimlija ne spominje brojne kontroverze koje ovaj projekat prati, kao uostalom i mnoge druge velike naprednjačke velike projekte, koje se sprovode potpuno netransparentno i upućuju na koruptivne aktivnosti nebeskih razmera.

Deo opozicione javnosti puca van gola, lopta odlazi iznad tribina. Kukaju kako to baš Amerikanci da dobiju na poklon objekat koji su surovo izbombardovali.

Ovo je pucanj u prazno, prvo zbog toga što postoje mnoga važnija prethodna i potonja pitanja, a onda i zbog toga što se ne postižu bilo kakvi politički efekti. Muzej o kojem je reč, a koji će istovremeno podsećati na žrtve bombardovanja i promovisati srpsko-američko prijateljstvo (ako smo dobro razumeli), biće dovoljno patriotski čin za režimsko kontraspinovanje.

Osim toga, Kušner je Trampov zet, a Tramp je ovde itekako omiljen, setimo se da je čak i nekadašnji Vučićev šef, a sada poslušni sluga, Vojislav Šešelj nosio majicu sa njegovim likom. Onomad.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Al Jazeera Balkans