Generalu Dikoviću odbijena viza za SAD

Prema tvrdnjama naših izvora bliskih vrhu vlasti, Amerikanci su pozvali Dikovića da održi vojna predavanja u SAD, ali su potom odbili da mu izdaju vizu zbog toga što je prisustvovao rusko-beloruskoj vojnoj vežbi u septembru prošle godine.

U američkoj ambasadi u Beogradu su na naše pitanje da li je tačno da generalu Dikoviću odbijena viza odgovorili da im Zakon o imigraciji i državljanstvu (INA) zabranjuje da komentarišu pojedinačne slučajeve u vezi sa izdavanjem viza.

Podsetimo, Diković je od 14. do 20. septembra bio u službenoj poseti Rusiji i Belorusiji, gde je, na poligonu „Lužskij“ u zapadnoj Rusiji, oko 100 kilometara istočno od granice s Estonijom, prisustvovao izvođenju vežbe ruske i beloruske vojske „Zapad 2017“. Diković je tada sa načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije, generalom armije Valerijem Gerasimovim, i s komandantom Zapadnog vojnog okruga, general-pukovnikom Andrejem Valerijevičem Kartapolovim, razgovarao o unapređenju vojne saradnje Srbije i Rusije, bezbednosnim pitanjima u svetu, i o proširenju saradnje Srbije sa Organizacijom ugovora o kolektivnoj bezbednosti.

Interesantno je da su neke članice NATO, uključujući baltičke države i Poljsku, posumnjale u namere Moskve zbog te vojne vežbe. Naime, strane agencije su prenele da su neke zemlje NATO ocenile da je u vojnoj vežbi bilo uključeno do 100.000 vojnika, dok su Rusija i Belorusija navele da je u učestvovalo 5.500 ruskih i 7.200 beloruskih vojnika. Takođe, neke NATO članice su izrazile zabrinutost da bi Rusija mogla trajno da razmesti trupe u Belorusiji, te da bi moglo da dođe do iznenadnog napada na baltičke zemlje. Šef Vojnog komiteta NATO, češki general Petr Pavel, izjavio je tada da se rusko-beloruske vojne vežbe mogu posmatrati kao „ozbiljna priprema za veliki rat“.

Ovakav stav Amerikanaca, odnosno odbijanje vize generalu Dikoviću ne iznenađuje, imajući u vidu nedavnu izjavu ministra odbrane Aleksandra Vulina povodom navoda da će Ministarstvo odbrane SAD izvršiti analizu vojne saradnje svih zemalja Zapadnog Balkana sa Rusijom.

– Ruska Federacija je naš prijatelj, sa njom sarađujemo dobro u svim oblastima, od ekonomije do vojno-vojne saradnje i tako ćemo nastaviti da se ponašamo. Nijedna zemlja, bez obzira koliko je mi poštovali, kao što poštujemo Sjedinjene Američke Države, nema pravo i nećemo joj dati pravo da umesto nas odlučuje ko su naši prijatelji ili neprijatelji, sa kime sarađujemo, kako sarađujemo, gde se naoružavamo, šta kupujemo, a šta dobijamo, rekao je krajem decembra prošle godine ministar odbrane Aleksandar Vulin. 

Diković bez odgovora Danasu

Na pitanje novinarke Danasa, inače upućeno SMS porukom, da li je tačno da mu je Ambasada SAD u Beogradu odbila da izda vizu za Ameriku, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković nam nije odgovorio.

Diković i Haradinaj i ratni zločini na Kosovu

Osim što su odbili da izdaju vizu generalu Ljubiši Dikoviću, Amerikanci su, po svemu sudeći, odbili da izdaju vizu i premijeru Kosova. Ako je Rusija razlog za Dikovića, izgleda da je za Haradinaja razlog to što se SAD oštro protivi namerama prištinskih vlasti da ukinu tek uspostavljeni tzv. Specijalni sud za zločine OVK.

Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da im je jedan zvaničnik iz Nacionalne garde u američkoj državi Ajova potvrdio da je poseta Haradinaja Americi otkazana. Ipak, iz kabineta kosovskog premijera za RSE je rečeno da još nije potvrđeno da je Haradinaju uskraćena američka viza. Haradinaj je 11. januara trebalo da prisustvuje događaju u organizaciji komandanta nacionalne garde u Ajovi, a na svom Fejsbuk profilu u nedelju je napisao: „Čekam vizu dok je dobijem. Vjerujem Kosovu, vjerujem Americi! Još sam u proceduri za vizu“.

Ono što povezuje Dikovića i Haradinaja su tvrdnje da su počinili ratne zločine na Kosovu. Fond za humanitarno pravo (FHP) već godinama unazad tvrdi da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković odgovoran za ratne zločine na Kosovu i u BiH. Kako ukazuje FHP, u zoni odgovornosti 37. brigade Vojske Jugoslavije na čijem je Diković bio čelu, 1999. na Kosovu (u Izbici, Ćirezu, Šavarinama, Rezali i drugim selima u oblasti Drenice) je ubijeno oko 1.400 civila.

Posmrtni ostaci jednog broja žrtava otkriveni su u masovnim grobnicama u Srbiji, a FHP ističe da ni Diković ni pripadnici njegove jedinice nikada nisu odgovarali za te zločine. FHP je tvrdnje u vezi sa odgovornošću generala Dikovića za počinjene ratne zločine objavio u dosijeima „Ljubiša Diković“ i „Rudnica“, kao i u filmu „Ljubiša Diković i 37. brigada na Kosovu“. General Diković ima podršku i ove, ali i prethodnih vlasti, kao i Tužilaštva za ratne zločine.

Ramušu Haradinaju, nekadašnjem vođi OVK, suđeno je u Haškom tribunalu za ratne zločine na Kosovu, ali je 2012. pravosnažno oslobođen svih optužbi. Potom je, po poternici Srbije, Haradinaj prošle godine uhapšen u Francuskoj. Srpsko Ministarstvo pravde je onda uputilo Francuskoj zahtev za njegovo izručenje uz svu prateću dokumentaciju o istrazi koja se protiv njega vodi, a koja je pokrenuta 2004. i koja je u međuvremenu proširena novim optužbama i novim dokazima koji su prosleđeni sudu u Kolmaru.

Međutim, Apelacioni sud u Kolmaru odbio je zahtev Srbije za izručenje Haradinaja, nakon čega je bivši lider OVK ubrzo pušten na slobodu. Inače, Srbija traži Haradinaja zbog sumnje da je izvršio krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva na Kosovu 1998. i 1999, a reč je, kako je zvanični Beograd saopštio, o delima koja nisu bila predmet suđenja pred Haškim tribunalom.