Odbrana Draga Nikolića tvrdila je juče pred Haškim tribunalom da u Srebrenici u julu 1995. nije počinjen genocid nad Muslimanima, za koji je Nikolić optužen zajedno sa još četiri tadašnja oficira Vojske Republike Srpske.
U završnoj reči, branioci su, međutim, priznali da bi Nikolićeva delimična individualna odgovornost za zločin u Srebrenici mogla proizaći iz činjenice da je on bio u blizini poprišta masovnih ubistava zarobljenih muslimanskih muškaraca u Orahovcu kod Zvornika, 14. jula 1995.
Prema optužbi, u Orahovcu je VRS streljala 1.000 zarobljenika. Odbrana nije izričito zatražila da Nikolić bude oslobođen, niti je predložila kaznu.
Nikolićev branilac Stefan Burgonj tvrdio je da dokazi izvedeni tokom trogodišnjeg suđenja pokazuju da su u Srebrenici počinjeni teški zločini i etničko čišćenje nad Muslimanima, ali da to nije bio genocid. Kao jedan od dokaza da VRS nije imala nameru da uništi srebreničke Muslimane kao etničku grupu – što je nužan uslov za genocid, Burgonj je naveo da je kolonu od nekoliko hiljada muslimanskih muškaraca 16. jula 1995. propustila iz obruča ka Tuzli.
Odbrana je negirala i da je Nikolić – tada načelnik za bezbednost Zvorničke brigade VRS u činu potporučnika – znao, ili bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo proterivanje muslimanskog stanovništva iz Srebrenice i ubijanje svih zarobljenih muškaraca.
Branilac Burgonj je, međutim, priznao da iz izvedenih dokaza proizlazi da je Nikolić 14. jula 1995. bio u školi u Orahovcu gde su dovedeni i pritvoreni zarobljeni Muslimani koji su te večeri streljani.
Nikolić je, po odbrani, dan ranije dobio zadatak od nadređenih Beare i Popovića da zarobljenike smesti, ali on nije znao za nameru da se oni zatim streljaju, sve dok 14. jula uveče nije saznao da su ubistva u toku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
