Geografski i Biološki fakultet u najtežoj situaciji

Za drugi ciklus akreditacije visokoškolskih ustanova, koji bi trebalo da počne 1. marta, prijavilo se sedam fakulteta Beogradskog univerziteta i to: Fakultet političkih nauka, Farmaceutski, Šumarski, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Arhitektonski, Rudarsko-geološki i Biološki fakultet. Procenjuje se da će, za razliku od privatnih i drugih državnih visokoškolskih ustanova, fakulteti Beogradskog univerziteta lako ispuniti akreditacione standarde kada je reč o kvalitetu studijskih programa i broju nastavnika, ali da bi budućnost nekih fakulteta mogla da bude neizvesna ako ne obezbede dovoljno prostora za rad.
Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević kaže da su u najtežoj situaciji Biološki i Geografski fakultet i da bi bila prava katastrofa ako bi neki od ovih fakulteta bio ugašen. Pominje se da bi država mogla da obezbedi plac od pet hektara na Novom Beogradu za izgradnju zgrada pomenuta dva fakulteta. Međutim, dekan Geografskog fakulteta Srboljub Stamenković kaže za Danas da je mnogo izvesnije da će Geografski fakultet dobiti zgradu u Ulici kneza Miloša.
– Rektor Kovačević me je obavestio da je na nedavnom sastanku s ministrom prosvete, direktorom Republičke direkcije za imovinu, državnim sekretarom Ministarstva prosvete i gradskim sekretarom za urbanizam, predloženo da se Geografskom fakultetu dodeli zgrada u Kneza Miloša koja je u izgradnji, a da se Biološkom fakultetu omogući da sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana završe zgradu u Botaničkoj bašti. Nama odgovara svaka varijanta koja rešava problem prostora. Prema akreditacionim standardima, fakultet treba da obezbedi četiri kvadratna metra po studentu, a prostor kojim mi raspolažemo je svega 0,9 kvadrata. Nemamo vlastiti prostor, a 1.700 studenata Geografskog fakulteta sluša nastavu na pet lokacija. Koristimo prostor Hemijskog i Fizičkog fakulteta, dekanat je na Filološkom fakultetu. Očekujemo da će država reagovati, jer postojimo 115 godina i nije reč samo o geografiji, već imamo pet studijskih programa – ističe dekan Stamenković.
Za razliku od profesora i studenata Geografskog i Biološkog fakulteta koji očekuju da će konačno dobiti svoj krov nad glavom, zaposleni na Filološkom fakultetu strahuju za opstanak velikog broja studijskih grupa. Profesor Filološkog fakulteta Ljubiša Rajić upozorio je nedavno da čak 80 odsto grupa na osnovnim studijama ne ispunjava propisane uslove. Ako se striktno budu poštovali kriterijumi za akreditaciju broj nastavnika bi trebalo da bude enormno povećan, jer se strani lektori koji predaju na ovoj visokoškolskoj ustanovi ne priznaju kao stalno zaposleni.
– Najveći problem za nas su propisani standardi Komisije za akreditaciju, odnosno Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje koji odgovaraju biomedicinskim i tehničkim naukama, ali ne i humanističkim, a posebno ne filologiji. Mi smo kao fakultet veoma specifični, smatramo da filologija treba da bude tretirana kao umetnički fakulteti. Potrebni su nam fleksibilniji standardi – kaže za Danas prodekan za nastavu na Filološkom fakultetu Petar Bunjak.