Georgiev: U Srbiji nema mesta za novinarstvo uopšte, a kamoli za istraživačko

Georgiev je rekao da novinarstvo mora da bude četvrta grana vlasti, jer se bavi javnim interesom i zato „ima moć“, ali kako je on ocenio, Srbija to nikada nije imala.

„Mi nismo uspeli da obezbedimo poziciju za medije. Još nismo ni na početku, a pitanje je da li ćemo i biti u ovakvom političkom sistemu“, rekao je on na panelu „Zašto je sve manje istaživačkih novinara“ u Dorćol Platzu.

On je ocenio da novinarstvo teško može da se razvija u trenutnoj političkoj atmosferi u zemlji.

Glavni urednik Balkanske istraživačke novinarske mreže (BIRN) Milorad Ivanović kazao je da je istraživačkog novinarstva „sve manje“, jer je sve manje ljudi koji dolaze iz porodica koje imaju moralnog integriteta.

„U današnjem društvu je problem što se obični ljudi ne bave svojim poslom, ali postoje hrabri pojedinci“, rekao je on.

Direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Branko Čečen rekao je da društvo u Srbiji „suzbija“ slobodu medija i da nedostaju mediji koji bi pomogli istraživačkim novinarima.

Međutim, kako je on ocenio, „ne može“ da kaže da istraživačkog novinarstva „ima više“ danas u Srbiji, ali da ono napreduje.

„Daleko od toga da će da istraživačko novinarstvo da nestane, to će biti jedino ako nas fizički spreče da radimo“, rekao je Čečen.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić rekao je da su osobine dobrog novinara skepticizam, poštenje, integritet, empatičnost i hrabrost.

Skepticizam je „prvi korak“ ka istini i preduslov slobode, koju je „teško osvojiti, a lako izgubiti“, rekao je on.

„Poštenje jer je novinar okrenut javnosti i brani javni interes, a osoba sa integritetom brani svoje stavove i uvažavaju tuđa mišljenja“, rekao je Radonjić.

On je dodao da su empatičnost i hrabrost bitna osobina za novinara, jer „borba za istinu“ zahteva empatičnost, a hrabost preuzimanje odgovornosti.