Gerginov: Mi smo sirotinja i nismo finalna destinacija

… jedan je od zaključaka sa jučerašnje konferencije „Migracije duž zapadnobalkanske rute: izvan krize – slučaj Srbije“, koju su organizovali „Grupa 484“ i fondacija Fridrih Ebert.

Ono oko čega govornici nisu saglasni su razlozi zbog kojih migranti ne žele da se zadržavaju u Srbiji. Dok Lena Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava tvrdi da je to zato što „Srbija nije izgradila funkcionalni sistem azila“, Emilija Joksić, šefica Kancelarije za azil MUP-a, primećuje da „oni traže bolji život u ekonomskom smislu“. Ovakvo objašnjenje jasno je istakao i Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice i migracije, navodeći da mali procenat tražioca azila nije pokazatelj lošeg azilnog sistema, već ekonomskih i socijalnih faktora.

– Nije procenat odziva ulaska u azilnu proceduru loš azilni sistem. Mi smo ljudi tranzitna destinacija, i to ćemo nažalost još dugo ostati i niko kod nas neće da se zadrži duže na socijalnoj pomoći od 60 evra kad je samo malo iznad socijalna pomoć 800 evra. Dakle, mi smo sirotinja i nismo finalna destinacija, naglašava Gerginov.

Na navode Miroslave Jelačić Kojić, projektne menadžerke Grupe 484, da „zakonodavstvo Srbije nije postiglo mnogo napretka za regulisanje pravnog statusa migranata na našoj teritoriji“, Gerginov odgovara da se očekuje da novi zakoni budu usvojeni do kraja godine.

Jelačić Kojić je ukazala na problem nerešenog pravnog statusa, navodeći različite kategorije migranata koji se ne mogu podvesti pod važeće zakone.

– Imamo famoznu kategoriju lica koja se nalaze u nekom od smeštaja za migrante, a koji se nalaze na tzv. „listi čekanja za ulazak u Mađarsku“, što definitivno nije kategorija zasnovana na propisima, ukazuje Jelačić Kojić. Za rešenje ovakvih situacija potrebna je i regionalna saradnja, koja prema rečima učesnika konferencije, trenutno nije na zadovoljavajućem nivou, već upravo suprotno, države iz susedstva donose jednostrane odluke, te su česta i „proterivanja migranata“.

Proterivanje

– Kolektivna proterivanja migranata dešavaju se gotovo na nedeljnom nivou iz Hrvatske i Mađarske u Srbiju. Kad kažem „proterivanje“ to znači bez individualne odluke i procedure, paušalno se utvrđuje da sve te osobe treba vratiti u susednu zemlju, ukazuje Lana Petrović. Ovo je posledica toga što ni Evropska unija nema ujednačene prakse i procedure, te se neke države vode nacionalnim interesima a neke u skladu sa političkim dogovorima, saglasni su učesnici panela.