Geteova pisma u 38 svezaka

Ovim izdanjem odmenjuje se četvrti odsek tzv. Weimarer Ausgabe, koje je 1912. godine bilo okončano i koje je i danas jedino celokupno izdanje Geteovih pisama.

Naporedo sa istorijsko-kritičkom prezentacijom celokupnog do danas identifikovanog tekstualnog korpusa i nasušno potrebne revizije njihove hronologije, jedan od primarnih ciljeva ovog izdanja je i naučni komentar Geteovog epistolarnog opusa.

Svaka sveska sadrži osnovni tekst i jednu svesku sa komentarima.

Geteova korespondencija zahvata period od gotovo sedam decenija i dotiče se svih domena njegovog života.

Njihov genetički luk seže od Geteovog pisma kao 14-godišnjaka iz maja 1764, a okončava pismom Vilhelmu fon Humboltu od 17. marta 1832. godine.

U ediciji od više od 15.000 pisama, od kojih oko pet procenata još nije nikad objavljeno (štampano), ovo izdanje će brojati ukupno 38 svezaka.

Ovaj projekt bio je od 2003. do 2018. godine pod pokroviteljstvom Deutsche Forschungsgemeinschaft (DFG).

Blagodareći akademskom projektu PROPYLÄEN, kako se zove platforma za istraživanje Geteove biografije, ovo izdanje biće i u digitalnoj formi dostupno naučnoj javnosti.

U saradnji sa Saksonskom akademijom nauka u Lajpcigu i Akademijom nauka i književnosti u Majncu, ovo izdanje, po nalogu Klassik Stiftung Weimar / Goethe- und Schiller-Archiv, uređivaće Frider fon Amon (od 2020), Norbert Elers (do 2019) i Elke Rihter.

U julu 2020. kod De Gruyter Verlag objavljena je četvrta sveska Geteove korespondencije – Istorijsko-kritičko izdanje 1780-1781. (Tom 4 I / tekst, Tom 4 II A / komentar i 4 II B / komentar). To je deveti tom istorijsko-kritičkog izdanja pisama iz godina 1870-1781, koja su prvi put opremljena opsežnim naučnim komentarima.

Ukupno 557 pisama upućenih na adrese 51 lica otkrivaju raznovrsnost Geteovog interesovanja, kao i njegovu rastrzanost između ispunjenja službenih obaveza i njegove spisateljske revnosti kao pesnika.

Mimo partnera u korespondenciji kao što su Johan Kaspar Lavater, Karl Ludvig fon Knebel, Jakob Fridrih fon Frič, vojvoda od Saksen-Gote i Altenburga, kao jedna od najvažnijih je Šarlote fon Štajn, kojoj je posvećeno gotovo tri četvrtine svih Geteovih pisama.

Godine 1780/1781. spadaju u najintenzivniju fazu te korespondencije.

Za Getea početak 1780. godine markira jednu novu etapu njegovog života u Vajmaru.

Po povratku sa svog drugog putovanja u Švajcarsku u januaru 1780, on je položio temelje za svoje zbirke minerala i umetničkih dela i stao da se bavi osteologijom i anatomijom.

Ujedno je nastavio svoj rad na tekstovima Torquato Tasso i Wilhelm Meisters theatralischer Sendung.

Ova četvrta sveska obuhvata sva poznata Geteova pisma iz godina 1780. i 1781.

Akribični komentari su dopunjeni dokumentima i dosad neštampanim pismima Lavatera i Knebela. Edicija u 4. tomu nudi pisma u revidiranoj formi i mogućnost upoređenja njihove ranije periodizacije sa novom hronologijom.

Svako ko se ubuduće bude bavio Geteovom epistolarnim opusom, neće moći da zaobiđe ovo monumentalno referencijalno izdanje Geteove prepiske koje postaje ugaoni kamen u inače impozantno razuđenoj internacionalnoj Geteovoj filologiji.