“Gibanica” Mladena Hrvanovića u paviljonu Cvijeta Zuzorić

Reč je o manifestaciji koja, prema rečima organizatora, obuhvata niz izložbi, projekcija i programa dešavanja i koja će se odvijati u Beogradu, Zrenjaninu, Vršcu, Šapcu, Smederevskoj Palanci i Pančevu.

Kako su predstavili organizatori, izložba ima za cilj da široj i stručnoj javnosti predstavi izbor i presek aktuelnih i novijih tendencija na savremenoj umetničkoj sceni u oblasti proširenih umetničkih medija i svih drugih relevantnih intermedijalnih umetničkih formi.

Ova manifestacija, čiji se začeci mogu pratiti od početka devedesetih, a koja se u formi Bijenala/ Trijenala trijenala održava peti put,  otvorena je, tvrde organizatori, za sve aktuelne i nove umetničke koncepcije, pravce, pokrete i metode stvaralaštva i zalaže se za sistematsku primenu naučnih, informacijskih i komunikacijskih tehnologija u umetnosti, prihvatajući sve istinski kvalitetne i inovativne pristupe umetnosti.

Na Međunarodnom Trijenalu – rekonekcija 2019. učestvuje preko 200 umetnika iz zemlje i inostranstva. Među njima je i rad Mladena Hrvanovića, umetnika iz Beograda, koji se na ovoj izložbi predstavio radom “Portret moje rodne zemlje”. Reč je o video radu, koji u trajanju od oko sat vremena, prati pečenje gibanice u rerni.

U opisu rada rada naznačava se da je gibanica tradicionalno srpsko jelo nastalo od glagola gibati. “Reč je o gibanju kora, osnovnog sastojka gibanice. Gibati se, biti snalažljiv u istorijskom kontekstu (koje označava tradicionalnost) određenom, uglavnom, teškim materijalnim stanjem običnih ljudi, značilo bi obezbediti veći komfor i udobnost nego što to stvarnost sa svim svojim odrednicama omogućava.

Masna, debelih kora, između kojih se topi sir, gibanica asocira na zadovoljstvo specifičnim, teškim ukusom, ali i na sitost. Sitost kao privilegija usled gore pomenutih okolnosti, težine uslova života. Kao takva preteranost zbog prenaglašenosti kombinacije sastojaka, može se razumeti kao pretvaranje (opet, gibanje) u prikazivanju drugačijeg stanja od onoga kakvo realno jeste. Sa opet istim ciljem, doći do stepena sitosti, zadovoljstva, onoga što nedostaje. Stoga je gibanica, kao tradicionalno jelo, simbol opstanka, pokušaja prilagođavanja, sticanje moći i pribavljanje udobnosti, nesvojstvenih i neodgovarajućih posledica svemu što je prethodilo.

Pretvarati se u nekoga drugog je proces koji uglavnom odlikuje i preterivanje. Poput sastojaka i ukusa jela – gibanica. Na taj način, pretvaranjem u prividnu formu veće sile i moći pridobijaju se i društveni statusi, kao i određene pozicije države, zemlje na geopolitičkom planu. Specifično, onih manjih i slabijih, a ponosnih na sopstveni identitet, kao odličja određene naivnosti, karakteristične za podređene položaje”, navodi se u opisu rada Mladena Hrvanovića.