Gibson: Novinarstvo rizičan posao i u EU

Poslednja ubistva pokazuju da je biti novinar veoma rizičan posao i u mnogim EU državama, i pitanje je ko će da ustane i da ih zaštiti, kaže u intervju za Radio slobodna Evropa Tom Gibson, predstavnik za Evropsku uniju Komiteta za zaštitu novinara (Committee to Protect Journalists/CPJ).

Kada je reč o EU institucijama, Gibson ukazuje da one kritikuju zemlje izvan EU, ali kada je reč o unutrašnjosti samog bloka, nemaju kompetencija da kritikuju članice svog kluba, te smatra da je to je jedna od stvari na koju treba da se odgovori.

Predstavnik CPJ kaže da će novinarske organizacije nastaviti da pritiskaju i EU i druge institucije da se osiguraju uslovi za slobodan rad novinara, ali i ukazuje na opasnosti od populističkog trenda unutar EU i potencijalnu promenu politike nakon izbora za Evropski parlament iduće godine.

Uz ocenu da i sami građani sve češće nemaju poverenja u rad novinara, podseća i kako su opštoj atmosferi doprineli američki i češki predsednik slanjem indirektnih neprijateljskih poruka.

Na pitanje kako je doživeo ubistvo četvoro novinara na tlu EU Gipson ističe da je Zajednica za slobodu štampe uključujući, i njegovu organizaciju Komitet za zaštitu novinara (CPJ), je veoma zabrinuta zbog ovog trenda koji pokazuje rastuće teške uslove za rad novinara, i naravno opasne.

– Mi smo veoma svesni da novinari unutar EU i u susednim zemljama rizikuju pretnje zbog svog rada. Takođe, treba da gledamo i na širi problem, a to je da se novinari susreću sa mnogo izazova u medijskom okruženju koje se veoma brzo menja. Što znači da su mnogi novinari pod pritiskom, ne samo fizičkih pretnji, već psiholoških pretnji i sajber zastrašivanja (cyber bullying), prenosi RSE.

Novinari se osim toga suočavaju sa zakonskim pretnjama, pod ekonomskim su pritiskom i stoga su često prisiljeni da primene autocenzuru da bi se zaštitili.

Živimo u rastućem neprijateljskom okruženju za novinare, unutar i van EU, i to je duboko zabrinjavajuće i nešto se mora učiniti. Ova ubistva pokazuju da je biti novinar veoma rizičan posao u mnogim EU državama. I pitanje je ko će da ustane i da ih zaštiti, rekao je Gibson.

Odgovarajući na pitanje kakvu poruku ubistva novinara unutar EU šalju manje demokratskim društvima kao što su na Balkanu, gde još imamo brojne nerasvetljene slučajeve napada i ubistava, kao i pretnji novinarima na dnevnoj bazi, uključujući i sa najviših zvaničnih adresa, Gibson je naveo da, misli da je veoma važno i da treba da obratimo pažnju na to i da se borimo da se evropske institucije uključe i vide kako one same mogu podržati novinare. U svakom od slučajeva koje ste pomenuli na početku, mi smo imali saopštenje EU lidera koji su snažno osudili ubistva, ali mi zapravo znamo da mnogo novinara u članicama EU rade u veoma teškim uslovima. Preti im se i izloženi su kao što sam rekao, raznim vrstama pritisaka, a suštinsko je pitanje kakvu podršku dobijaju.

Ako se osvrnemo, na primer, na slučaj Daphne Caruane Galizie, znamo da se pre smrti suočavala sa pretnjama smrću, zakonskim pretnjama, vlada je kreirala kampanju mržnje prema njoj, bila je hapšena, stavljana na bilborde kojima su je omalovažavali. Znamo pod kakvim je pritiskom bila, bila je u jednoj veoma izolovanoj poziciji, i nije imala niti podrške, niti zaštite. Kako kaže ona je samo jedna od mnogih novinara koji su u istoj situaciji. Tako da je pitanje kako EU institucije u Briselu mogu bolje podržati te novinare i da li su zaista voljni da budu kritični prema EU članicama. Jer u ovom trenutku mnogo EU institucija mogu da kritikuju zemlje izvan EU, ali kada je reč o unutrašnjosti samog bloka, onda oni nemaju kompetencije da kritikuju, i to je jedna od stvari na koju stvarno treba da se odgovori.

Evropska komisija, u periodičnim izveštajima o napretku za balkanske države zahteva od svake države pojedinačno, kandidata ili aspiranta za članstvo, da razreši napade na novinare i da osiguraju poštovanje slobode medija i to su postavili kao jedan od glavnih kriterijuma na putu ka EU. Predstavnik za Evropsku uniju Komiteta za zaštitu novinara uputan da li misli da je to dobra strategija i da li misli da postoji još nešto što bi mogli, ili trebali, kaže da se to stavi u okvir pristupanja.

– Zemlja je aplicirala za članstvo, EU je postavila set kriterijuma koje treba ispuniti da bi se priključili Evropskoj uniji, jedan od njih je zaštita slobode medija i to je izvesna poluga prednosti koju EU može imati. No, moja poruka koju sam pomenuo ranije je kad se zemlje priključe EU one postaju dio kluba, i onda postaje mnogo teže za institucije u Briselu da budu kritične. Tako da je to ono što vidimo u jednom broju zemlja EU, a Bugarska je jedna od njih gde smo imali slučaj ubistva novinarke Viktorije Marinove. Ovo je veoma važan slučaj i sačekaćemo da vidimo šta će se dogoditi, mada u ovom trenutku nijesmo potpuno sigurni da li ubistvo ima ili ne veze sa novinarstvom. Ali ono što je najvažnije je pravda za nju i njenu porodicu, ali je takođe važno da vidimo uslove sa kojima se novinari susreću, rekao je Gibson. On je dodao da postoji velika tržišna medijska koncentracija, da je to teškoća za nezavisne novinare, jako je teško novinarima da rade istrage, to je i veoma korumpirano društvo, sa velikim nivoom rizika od fizičkih napada i velikim nivoom rizika od pshihološkog pritiska.

– Ono što mi, kao zajednica za slobodu medija, treba da činimo jeste da nastavimo da budemo solidarni, da radimo zajedno, da nastavimo sa pritiskom na vlade da bi uspješno procesuirali ova ubistva. Ali, takođe i da zaštitimo novinare, i da se postaramo da ljudi razumiju ulogu koju novinarske akcije čine za društvo – da one imaju moć pozivanja na odgovornost, građanima osiguravaju informacije. Mi znamo da su u mnogim državama, uključujući i na Balkanu, novinari redovno meta zastrašivanja, stalno imaju problema, a i nemaju uvek podršku građana. I pored navedenog, istovremeno oni rade veoma osetljive istrage a to je veoma važan posao, ističe gibson za RSE.

Prema njegovim rečima same novinarske asocijacije, kao CPJ, mogu da učine da bolje zaštite novinare to što će Komitet nastaviti da istražuje i dokumentuje slučajeve pojedinačnih hapšenja, napada i ostale probleme, nastavićeno da budemo zagovornici ovdje u Briselu, ali takođe i u Vašingtonu i UN.

O važnosti saradnje sa institucijama EU i drugim institucijama na Zapadu, Gibson navodi da  EU nastavlja da igra veoma važnu ulogu u zaštiti slobode medija i ljudi gledaju na EU širom sveta kao na instituciju koja može braniti novinare, zaštiti slobodu štampe i novinare kada su pod rizikom. I stoga je veoma važno da nastave da vrše pritisak na EU da bi osigurali da ona ispuni svoju obavezu zaštite novinara. Tako da je traženje podrške u Briselu, za koje sam ja zadužen, jedan aspekat, ali takođe kao dodatak tome, veoma je važno da čujemo glasove novinara širom Evrope, i da se njihovi glasovi pojačaju kroz izveštavanje organizacija za slobodu medija, kao i da ih ljudi u Briselu čuju, slušaju i deluju.

Upitan do koje mere neprijateljsko ponašanje prema medijima, generalno tako popularno sada čak i na Zapadu, kao i rast ekstremne desnice i populizma, doprinose tom užasnom trendu otvorenih napada na novinare, Gibson kaže da ono što vidimo u Evropi je potencijalna promena politike.

– Znamo da sledeće godine imamo izbore, evropske izbore i izgleda da ih može obeležiti rast populističkih stranka, kao što smo videli da su određene partije uspele dobiti kontrolu u Mađarskoj, Poljskoj, Italiji. A ove partije često zauzimaju poziciju da podržavaju izveštavanje koje njih favorizuje. Naravno ono što mi želimo da nastavimo da radimo je da podstičemo sve novinare da izveštavaju na način koji se traži, a to je nezavisno izveštavanje, bez pritiska na njih da predstavljaju određene stavove, da nema miješanja vlade u njihov rad. Mislim da je ključ pronaći prostor da novinari budu kritični. Mi još uvijek kažemo da će novinari unutar EU uvek imati prostora, koji će im dozvoliti da rade svoj posao slobodno bez miješanja, navodi Gobson i dodaje da su u zemljama kao što je Mađarska i Poljska novinari pod pritiskom, a postoji i polarizacija u novinarskoj zajednici, primera radi u Poljskoj. Na jednoj strani su novinari koji zastupaju provladine pozicije, a na novinare koji imaju drugačije mišljenje se gleda kao na antinacionaliste i opoziciju vladi. I to je veoma opasan trend zato što stvara klimu „oni“ i „mi“. A to nije svrha novinarstva. Novinarstvo je istraživački rad, izveštavanje o činjenicama, i kao što sam rekao, ranije pozivanje na odgovornost onih u čijim je rukama moć, kaže za RSE.

Na pitanje gaji li nadu u vezi sa slučajem nestalog saudijskog novinara Džamala Kašogija iz konzulata Saudijske Arabije u Istanbulu, Gibson je rekao da ne može  dati nikakvu ocenu, da li se nada ili ne.

– Ono što sada radimo je da pritiskamo vlasti koliko god možemo da obezbede informacije o tome gde se nalazi i to ćemo nastaviti raditi sve dok ne dobijemo čvrst odgovor, rekoa je Gibson.