„Ukoliko ostanete čisti i odani onome u šta verujete – što su u mom slučaju čudovišta – možete sve da postignete“, rekao je reditelj Giljermo del Toro primajući nagradu Zlatni lav u Veneciji.
Meksički autor već dugo godina veruje da su svima nama potrebna čudovišta, jer samo kroz njih možemo da vidimo sve svoje nesavršenosti. Bili mi svesni toga ili ne, čudovišta su nam jako bliska, jer ova stvorenja za Del Tora nisu samo užasna i svemoćna bića već i tragične figure. Ona su u njegovim filmovima, iako strašna, često i simpatična. Del Torova omiljena čudovišta su Elijen, Godzila, Stvar i posebno Frankenštajnov monstrum. Zahvaljujući njemu, Del Toro je postao opsednut svetom filma i horora. „Kada sam kao dete pogledao film ‘Frankenštajnova nevesta’, bio sam toliko ponesen činjenicom da je to stvorenje tako nevino. Tu je postojala lepota koja kao da nije bila sa ovog sveta“, kazao je jednom prilikom reditelj. On je zatim pročitao knjigu Meri Šeli i otada postao gotovo opsednut idejom da snimi najbolju adaptaciju ovog dela ikada. Ovu nameru još uvek nije ostvario jer se, kako kaže, plaši da to učini, budući da će onda ispuniti svoj san a da nije uveren da li će biti zadovoljan.
„To je najvažnija knjiga mog života. Pa ako uspem da od nje napravim film, želim da to bude zaista dobro“, kaže reditelj, koji tvrdi da je Frankenštajn postao njegov fetiš do granica koje nisu dobre za njegovo zdravlje.
Iako kaže da ceo život snima jedan isti film, Del Torova filmografija nosi potpuno različite naslove, ali uvek vezane za žanr naučne fantastike i fantazije. Režirao je od strip adaptacija („Blejd II“, „Helboj“) do istorijskih horora. NJegova ostvarenja smeštena u Španiju za vreme građanskog rata i Frankove vladavine – „Đavolja kičma“ i „Panov lavirint“ – razlog su što je Del Toro javno prihvaćen kao jedan od najvažnijih autora današnjice. Iako pripadaju žanr filmu, ta ostvarenja nisu eskapistički otklon od stvarnosti. Naprotiv. Za Del Tora je bajka i horor način da se obračuna sa establišmentom, i to pre svega političkim i crkvenim. „Naći lepotu u profanom. Izdignuti banalno. Biti dirnut žanrom. Te stvari su važne za moj filmski stil“, kaže autor.
Zanimljivo je da uz spisak njegovih filmova (autor je deset naslova) postoji i poduža lista filmova koje je Del Toro odbio da režirao. Među njima je i „Hobit“ Pitera DŽeksona, od čega je odustao zbog čestog odlaganja početka snimanja. Uz Alfonsa Kuarona i Alehandra Injaritua jedan je od Tri amigosa filma, odnosno grupe meksičkih autora koji su tokom poslednje dve decenije pokorili Holivud, i pri tome su bliski prijatelji koji tesno sarađuju na svojim rediteljski potpuno različitim ostvarenjima.
Rođen je 9. oktobra 1964. Oženjen je i ima dvoje dece. Živi u Los Anđelesu u Sumornoj kući prepunoj artefakta vezanih za horor i SF žanr.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.