Gimnastika za Rektorat

Kako Danas nezvanično saznaje, članovi NNV su se po sećanju i savesti izjašnjavali kako su glasali u oktobru 2018. i potpisane „izjave sećanja“ predali dekanu Zoranu Rankoviću.

Rezultati ovog retroaktivog „glasanja“ pokazali da od juče svi članovi Saveta iz NNV imaju neophodnu zakonom predviđenu apsolutnu većinu glasova, koju je pre godinu i po dobio samo jedan od 15 članova ovog tela – vanredna profesorka engleskog jezika Ivana Knežević.

Danasovi izvori spekulišu da su neki od profesora odbili da učestvuju u „izjavama sećanja“, dok su ih juče navodno potpisali i neki od članova NNV koji 2018. nisu ni bili na sednici na kojoj je biran Savet PBF.

Prvi zapisnik sa izbora Saveta iz 2018. dopunjen je zapisnikom sa jučerašnjeg glasanja i biće poslat u Rektorat UB.

To bi, kako navode izvori našeg lista, trebalo da reši problem nelegitimnosti predstavnika NNV u Savetu PBF, na koje je prošle nedelje i zvanično na sednici Senata UB ukazala rektorka Ivanka Popović. Izveštaj prosvetne inspekcije do jučerašnje sednice Veća nije stigao na PBF, potvrđeno je Danasu iz više izvora.

Sednici je prisustvovao, kako je rečeno našem listu, i član Svetog arhijerejskog sinoda SPC episkop bački Irinej (Bulović), koji je u „crkvenoj vladi“ zadužen za PBF, a istovremeno je i član Saveta ovog fakulteta ispred Kabineta Ane Brnabić. Vladika Irinej je, kako se spekuliše, Ivanku Popović pomenuo kao inicijatora ideje o naknadnim izjavama na ranijim sastancima Sinoda, PBF i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Na jučerašnju sednicu NNV je, kako tvrde Danasovi izvori, iz Zagreba došao i predsednik spornog Saveta mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić).

On je, navodno, tvrdio da su „izjave sećanja“ jedini način da se Savet legalizuje, iako je, kako se priča, na prethodnoj sednici Veća bio skeptičan prema instituciji „sećanja“. Sednici su prisustvovali i oni profesori koji nelegitimnim smatraju i dekana Rankovića i sazivanje Veća, jer su očekivali da se otvoreno razgovara o nagomilanim problemima na PBF-u.

Umesto toga, kako se spekuliše, aktuelna uprava PBF prozivala je rektorku Ivanku Popović i medije, uključujući i Danas, zbog pisanja o problemima na najvišoj obrazovnoj ustanovi SPC.

Utisci profesora PBF sa jučerašnjeg NNV su podeljeni. Jedni misle da je reč o pomirljivim rešenjima, za koja se priča da su neka vrsta preporuke Univerziteta i Ministarstva prosvete.

Tokom sednice se, navodno, pročulo da su neki od predavača PBF juče prošli izbor u zvanje na UB. Drugi deo profesora smatra da je jučerašnja „kozmetika“ na NNV bila još jedan protivzakonit čin i da se kriza nastavlja.

Iako je dekan Ranković posle rektorkinih upozorenja najavio da će se razgovori o situaciji na PBF nastaviti sa Ministarstvom prosvete, u ovom resoru našem listu juče je nezvanično rečeno da od toga nema ništa pre narednih sednica Senata UB.

Ministarstvo prosvete je proteklih meseci bilo neka vrsta posrednika između Sinoda, PBF i UB.

Na poslednjoj sednici Senata rektorka Popović dala je rok PBF da do početka juna i narednih senatskih sednica dovede rad u zakonske okvire, jer se zbog problema sa Savetom ne potpisuju diplome ovog fakulteta i najavila da bi uskoro more mogle da se primene i na izbor u zvanja i doktorske disertacije.

Iako je aktuelni dekan Ranković, kome nije verifikovan mandat na UB, posle sednice Senata preko saopštenja za javnost relativizovao i negirao rektorkina upozorenja, studenti su pre jučerašnje zasedanja NNV uputili pismo ovom telu tražeći istinu o problemima na fakultetu. Između ostalog, zahtevali su da im se kaže da li im se poslednjih nekoliko meseci ne izdaju diplome zbog navodne „štamparske greške“ ili nelegalno izabrane uprave i ko laže – uprava PBF ili Univerzitet.

Studenti ove visokoškolske ustanove ocenjuju da se „njihova zajednička kuća pokazala kao nezrelo dete koje histerično insistira da nastavi da tera po svome i okrivi nekog drugog za svoje probleme“.

Konstruktivna većina i manjina

Na Veću, kako je „procurelo“, juče nije prošlo usvajanje zajedničke izjave u kojoj se konstruktivna većina u NNV ograđuje od svojih kolega u manjini, koji svesno ili nesvesno rade protiv fakulteta. Tekst te izjave članovima NNV predočen je na samoj sednici, a njegovo usvajanje je na kraju odloženo.

Zašta su krivi mediji

Prvi problemi, pre svega bogoslovski, na PBF počeli su posle izgradnje nove zgrade i izmene nastavnih programa iz kojih je isključen arhimandrit Justin (Popović), zbog čega već nekoliko decenija mnogi srpski arhijereji svoje bogoslove radije školuju u Grčkoj i Rusiji nego u Beogradu. PBF se sredinom prošle godine u žiži javnosti našao zbog zahteva Sinoda SPC da otkaze dobiju dvojica predavača – episkop zapadnoamerički Maksim (Vasiljević) i docent Marko Vilotić. Potom je obelodanjen i problem sa Savetom fakulteta. Pred jučerašnju sednicu NNV na pojedinim crkvenim sajtovima pojavili su se tekstovi u kojima se odgovornost za situaciju na fakultetu prebacuje na „drugosrbijanske medije“ zato što su „usmerili fokus problematizacije crkvene prosvete posle vanrednog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora u novembru 2018, kad je Sinodu je data dužnost da intenzivnije prati i nadgleda situaciju u prosveti, kao i da povlači konkretnije poteze jer je od povratka PBF na UB počeo tihi pritisak obescrkovljenja ove institucije“. Mediji se prozivaju i što je u „dobro ispraćenim slučajevima episkopa Maksima, Marka Vilotića i sveštenika Vukašina Milićevića Sinod prikazan kao progonitelj, a Univerzitet kao svetli zaštitnik“.