Gingričev kambek

Na startu ovog svojevrsnog maratona, u Ajovi, on je bio je samo četvrti, posle toga, u Nju Hempširu, bio je još slabiji (peti), da bi preksinoć, u Južnoj Karolini, jednom od centara konzervativne Amerike, demolirao preostale suparnike Mita Romnija, Rika Santoruma i Rona Pola i vratio u opticaj svoju kandidaturu na jedan gromoglasan i veoma impresivan način.

Gingričev kambek postao je ovog vikenda apsolutno dominantna politička tema u Americi i tako će nesumnjivo ostati do utorka 31. januara, kad će se o svom predsedničkom kandidatu izjašnjavati registrovani republikanci sa Floride. Do pre par dana bivši guverner Masačusetsa Romni predstavljao je velikog favorita, ali je Gingrič, prošle nedelje, počeo da dovodi u pitanje te prognoze agresivnim populističkim istupanjima u par nacionalnih TV debata.

Sad, posle subote, već je vrlo izvesno da su njih dvojica praktično preostali kao glavni (i jedini) kandidati Republikanske partije za eventualno novembarsko preseljavanje Baraka Obame u mauzolej predsednika SAD. Gingrič je trenutno u ekspanziji, ali – bez obzira na njegov medijski optimizam, kojim nas dodatno zasipa od subote uveče – nije baš uputno istrčavati se sa nekim velikim prognozama u njegovu korist pre 31. januara i sledećeg čistilišta na Floridi. U trećoj po veličini američkoj državi, kad je reč o brojnosti i prošaranosti izborne baze, za koju se pouzdano zna da nije ni blizu toliko politički i religiozno konzervativna, kao što je to slučaj sa Južnom Karolinom.

A, u međuvremenu, dok republikanska vrteška dobija na ubrzanju, izabranik demokrata i branilac titule Barak Obama već uveliko priprema teren za predsednički megdan 6. novembra. Posle novogodišnjih praznika – pored dogradnje političke platforme – on i njegov štab dodatno su se i maksimalno posvetili štekovanju dolarskih miliona neophodnih za kampanju obezbeđivanja još jednog mandata. U toj operaciji, bar zasad, u Beloj kući ne registruje se neko primetnije obraćanje pažnje dilemi da li će sadašnjem šefu države izići na crtu Romni, Gingrič ili, možda, neko treći od kandidata suparničkog tabora.

S druge strane, veoma je evidentno da će nedavno pokrenuta kampanja za reizbor Obame u sledećih desetak meseci potući sve dosadašnje rekorde u prikupljanju fondova koji svake četvrte godine predstavljaju posebnu priču ove ove operacije dovođenja na vlast predsednika najmoćnije sile sveta.

Poseban štab Obaminih ljudi svih mogućih profila, u sadejstvu sa rukovodećim Nacionalnim komitetom Demokratske partije, počeo je da hvata zalet na tom terenu još prošle jeseni – u sveobuhvatnoj marketinškoj kampanji nazvanoj „Obama za Ameriku“. Od onoga što im je bio glavni posao, godinu 2011. završili su sa impresivnim fondom od prikupljenih 220 miliona dolara, što nagoveštava da će do novembra biti uveliko premašen dosadašnji rekord od 750 miliona dolara, koliko je bilo obezbeđeno za njihovog pulena pre četiri godine. Kad se Obama, negde u ovo isto vreme, prvo borio protiv Hilari Klinton za partijsku predsedničku nominaciju, da bi potom, u završnom izbornom obračunu, slistio republikanskog suparnika Džona Mekejna.