GIZ: Oko 12 odsto populacije u razvijenim ekonomijama čine migranti

U slučaju naše zemlje, zvaničan pristup definisan je kroz Strategiju o ekonomskim migracijama Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine u kojoj se ističe spremnost za sistematsko rešavanje pitanja ekonomskih migracija.

„Sistematsko i kontinuirano praćenje migracija omogućava uvid u promene koje se dešavaju kroz godine. Radi se o dinamičnom procesu koji zahteva veliki utrošak vremena i resursa, ali zauzvrat državi koja je pomno uključena u praćenje daje priliku da iz toga prosperira i crpi značajnu korist. Upravo zbog toga, emigraciju i imigraciju ne bi trebalo posmatrati kroz negativnu prizmu, već bi trebalo jačati kapacitete relevantnih aktera da koriste pozitivne efekte i šanse za razvoj koje migracioni tokovi mogu da imaju na državu“, navodi GIZ u svom saopštenju.

Na putu Srbije ka efikasnijem upravljanju pitanjima ekonomskih migranata, podršku pruža Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, kroz savetodavne usluge u oblasti migracione politike, jačanje državnih i nedržavnih aktera i promociju dijaloga između Vlade Srbije i dijaspore, kao i kroz bespovratna sredstva za projekte poslovnog povezivanja i razmenu znanja sa dijasporom.

Tokom 2019. i 2020, program PMD pružio je podršku Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u kreiranju i sprovođenju politika o ekonomskim migracijama i praćenju migracionih tokova.

Pored toga, PMD obezbeđuje obuke za sve zainteresovane strane u cilju jačanja kapaciteta i dodatnog proširivanja znanja o upravljanju migracijama. Kroz Program, kvalifikovane i visokokvalifikovane osobe koje su znanja stekle u Nemačkoj, imaju logističku i finansijsku podršku za zapošljavanje u Srbiji i dalji doprinos društvu i ekonomiji matice.

Jedna od takvih obuka „Sistem upravljanja migracijama sa posebnim osvrtom na ekonomske aspekte“ održana je 9. juna u Beogradu u prisustvu Ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, prof. dr Darije Kisić Tepavčević i vođe programa „Migracije i dijaspora“ u Srbiji, Marije Bogdanović.

Okupljen je veliki broj državnih institucija koje se bave ovom među-sektorskom temom, imajući u vidu da je koordinisan pristup i saradnja aktera ključna za sveobuhvatno sagledavanje izazova i predlaganje pravih rešenja u oblasti ekonomskih migracija u Srbiji.

Zaključak obuke, usmerene na poboljšanje razumevanja i proširivanje znanja o upravljanju migracijama, pre svega tipovima kretanja tretiranim u Strategiji o ekonomskim migracijama Republike Srbije, je da programi kao što su „Migracije i dijaspora“ nadležnim institucijama u Srbiji daju priliku za efikasnije upravljanje procesom migracija u cilju društveno-ekonomskog razvoja zemlje.

Praćenje migracionih trendova i fenomena je ključno za njihovo razumevanje, naročito kada se uzme u obzir da je broj ekonomskih migranata u razvijenim državama značajno porastao u proteklih nekoliko godina, podsećaju iz GIZ-a.

Razlozi zbog kojih se ljudi sele su brojni, migracije su stare koliko i ljudsko društvo, ali u današnje vreme nesumnjivo dominiraju ekonomske migracije.

U korist tome svedoči podatak Međunarodne organizacije za migracije da se među 290 miliona međunarodnih migranata nalazi 2/3 onih koji su se na migraciju odlučili zbog egzistencijalnih, odnosno, ekonomskih razloga.

Prema istom izveštaju, ova grupa ljudi ostvaruje 9 odsto svetskog BDP-a, što ilustruje veliki finansijski doprinos migranata u današnjem dobu.

Trenutno, oko 12 odsto populacije u razvijenim ekonomijama čine migranti, što je uvećanje od 5 odsto u odnosu na 1990. godinu.

Uvidevši ovakav razvoj situacije, države usmeravaju značajne resurse za kreiranje migracionih politika, pre svega zbog činjenice da dobra državna politika i integracija migranata i njihovih postignuća u društvo doprinosi makroekonomskom napretku.

Izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ukazuje da migracije podižu svetski BDP, odnosno prihod po glavi stanovnika u svim zemljama.