Glad u svetu posledica ljudskog faktora

Robert Zilik, predsednik Svetske banke, upozorio je da rast cena hrane i nafte predstavljaju ozbiljnu pretnju za siromašni sloj stanovništva širom sveta, te je zatražio od predsednika SAD Džordža Buša i ostalih svetskih lidera, koji će sledeće nedelje prisustvovati samitu Grupe osam u Japanu, da obećaju dostavu novih paketa humanitarne pomoći za više desetina ugroženih država sveta u cilju suzbijanja tamošnje gladi i uspostavljanja političke stabilnosti. „Ono čega smo mi svedoci nije prirodna katastrofa – tihi cunami ili oluja“, naveo je Zilik u pismu koje je poslao glavnim liderima Zapada, „U pitanju je katastrofa koja je posledica ljudskog faktora, te je kao takvu moraju suzbiti ljudi“.
Predsednik Svetske banke je uz pismo priložio i opsežnu studiju o tome u kojoj meri porast cena hrane, goriva i životnih potrepština utiče na siromašne u svetu. SAD i još nekoliko zemalja su proteklih nedelja učvrstile obećanje da će obezbediti hranu za siromašne u 50 najugroženijih zemalja sveta. Međutim, Zilik je u svom pismu naglasio da Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i Svetski program za hranu treba da u kratkom vremenskom periodu obezbede 10 milijardi dolara.
Nezavisno od Svetske banke, Međunarodni monetarni fond je objavio izveštaj o kobnim posledicama koje bi visoke cene goriva i nafte mogle da ostave na narod i ekonomiju u zemljama u razvoju. Analize ukazuju na činjenicu da “ pojedine zemlje jedva izlaze na kraj – ukoliko cene hrane budu i dalje rasle, a cene goriva ostale iste, neke vlade više neće moći da prehrane svoj narod i istovremeno održavaju stabilnost u ekonomiji“, izjavio je Dominik Štros Kan, direktor Fonda. Sedam zemalja je problem visokih cena rešilo zajmovima uz snižene kamate, što im je omogućeno specijalnim programom Međunarodnog monetarnog fonda, koji je osnovan za države koje imaju veoma nizak prihod.
Kako predsednik Svetke banke procenjuje u svom pismu, visoke cene hrane, goriva i ostalih životnih potrepština predstavljaju „šok“ za ekonomiju najsiromašnijih zemalja sveta, zbog čega je njihov bruto nacionalni dohodak smanjen za između tri i deset odsto. Zilik, takođe, zahteva da više od dvadeset zemalja ublaže restrikcije na izvoz hrane, jer prema njegovom mišljenju, one doprinose porastu cena. Zabrana izvoza otežava dostavljanje hrane zemljama širom sveta na velikim destinacijama. Na duže staze, predsednik Svetske banke zahteva od SAD i drugih zemalja da ukinu subvencije i tarife na goriva koja se proizvode od žitarica i drugih namirnica. Svetska banka će, takođe, pružiti veću finansijsku podršku za naučna istraživanja u oblasti hrane i poljoprivrede da bi pomogla zemljama da budu produktivnije i zadovolje svoje potrebe za hranom, rekao je Zilik.