Gladac i jadac

Prema proceni, ostvarenost Strategije održivog razvoja je oko 70 odsto. Najslabiji rezultati vezani su za zaštitu životne sredine i korišćenje prirodnih resursa, a najbolji u poljoprivredi. Veliki je pomak i u infrastrukturi. Smanjena je stopa nezaposlenosti. To bi bila sažeta konstatacija.

Prijepolje je bila prva opština u Srbiji koja je pre desetak godina osvojila ovakav dokument i većina ciljeva definisana je upravo tada. Kako tada, rekli bi smo, tako i sada, mada je ne sporno da su pomaci u pojedinim oblastima vidljiviji tokom prethodnih pet godina.

*Više zaposlenih, manje nezaposlenih

Svakako najvažniji opšti cilj je unapređenje ekonomskog razvoja kroz razvoj malih i srednjih preduzeća. Od 2011. do 2015. godine povećan je broj zaposlenih (2011. bio je zaposlen 5.391 radnik, a 2015 radilo je 6.344 osoba). To je rast od 15 odsto. To je odličan podatak, s obzirom da je na nivou Zlatiborskog okruga zabeležen rast zaposlenosti od svega 1,81 odsto, a na nivou države je došlo do pada zaposlenosti od 2,2 odsto. I nezaposlenost beleži pad u ovom periodu i to za 16,4 odsto, pa je tako bez posla oko 5.600 osoba, što znači da je stopa nezaposlenosti sa 41,34 smanjena na 34,5 odsto.

Međutim, broj privatnih radnji i preduzeća se smanjuje. Da je neuspešna privatizacija donela katastrofalne posledice već je konstatovano pre deceniju ali se gotovo ništa nije promenilo. Samo nekoliko preduzeća je uspešno privatizovano, što znači da imaju zaposlene radnike koji obavljaju delatnost, dok ostali čekaju privatizaciju ili su neuspešno privatizovani, pa ne rade i nemaju radnika, a većina je u stečaju ili u procesu likvidacije.

U izveštaju o ostvarivanju Strategiji održivog razvoja opštine od 2011-2015. godine navode se promene kad je reč o privlačenju stranih investitora. Reč je o nekoliko ljudi koji su poreklom iz ovog kraja i koji su pod povoljnim uslovima koje su ponudile opština i država, pokrenuli poslove. Zaposlili su 500 radnika, a kako se navodi, ukupni efekti dosadašnjeg ulaganja su 12 miliona evra.

Svakako da je jedan od kapitalnih projekata bio Industrijska zona. Cilj je bio da se stvore infrastrukturni uslovi kako bi se omogućilo investitorima da kroz dugogodišnji, više nego povoljni zakup, pokrenu proizvodnju. Infrastrukturno opremanje zone počelo je ulaganjem sredstava USAID kroz program MEGA. Odobreno je 97.000 dolara. Potom je nastavljeno uređenje kroz finansijska sredstva Evropske komisije od čak 643.000 evra. Za sada sedam od 12 parcela je stavljeno u funkciju, ali plan nije ostvaren. Proizvodnje nema u Industrijskoj zoni, reč je pre svega o uslužnim delatnostima. No, ono što je najporaznije je činjenica da je bilo ugovorom obavezujuće da svi, koji su pod povoljnim uslovima dobili parcele sa urađenom infrastrukturom, zaposle tačno određen broj radnika za tri godine. Umesto 119, do kraja 2015. godine zaposleno je samo 52 radnika ali nema informacija kakve će konsekvence biti preduzete za preduzetnike koji nisu ispoštovali uslove iz ugovora.

*Maline ili poljoprivredni bum

Razvoj poljoprivrede beleži najbolje rezultate u prethodnom petogodišnjem periodu. Sredstva su dobijana iz raznih izvora. Opština je za subvencioniranje opreme izdvojila oko 27 miliona dinara. Kroz donatorski program Humanitarne organizacije HELP iz Nemačke obezbeđena je oprema u vrednosti od 10 miliona dinara. Turska razvojna agencija TIKA finansirala je nabavku 20 plastenika sa 2,5 miliona dinara. Kroz program prekogranične saradnje Evropske unije realizovan je projekat „Pčelarstvo delatnost za budućnost“ za koji je opredeljeno 87.000 evra. Nabavljene su i tri meteorološke stanice ukupne vrednosti od 6.500 evra. Za nabavku junica Ministarstvo za poljoprivredu i opština uložili su 15 miliona dinara. Subvencije individualnim gazdinstvima u poljoprivredi iznose čak 300 miliona dinara i dobijena su iz Ministarstva za poljoprivredu.

Malinarstvo je postalo najvažnija grana poljoprivrede. U 2014. godini malina je zasađena na 286 hektara, a 2015. godine udvostručene su površine pod zasadom ovog voća (520 hektara). Otkup se povećao sa 1200 tona na 3250 tona, pa su prihodi sa milion i 800 hiljada, porasli na čak pet i po miliona evra. Porastao je i broj otkupljivača voća sa hladnjačama za zamrzavanje i skladištenje malina.

Izrada prostorno planske i tehničke dokumentacije u poređenju sa planom za period od 2011-2015. godine je ipak na samo“zadovoljavajućem nivou“. Za projektno tehničku dokumentaciju uloženo je više od 53 miliona dinara. U ovom periodu konačno je usvojen Prostorni plan opštine kao i Plan generalne regulacije što je bilo neophodno za ubrzano izdavanje građevinskih dozvola, sprečavanje „procena“, zaustavljanje nelegalne gradnje ali je i dalo podlogu za izradu detaljnih planova regulacije. Do sada, ipak, nije urađen Geografsko informacioni sistem za opštinu jer je potrebno izdvojiti 15 miliona dinara.

U razvoj infrastrukture u proteklih pet godina uloženo je oko 608 miliona dinara. Ono što kvari sliku koja bi mogla da se nazove zadovoljavajućom su nerešena pitanja deponije i javnog parkirališta. Naravno, smetlište na ulasku u grad je pitanje svih pitanja kad je reč o elementarnoj zaštiti životne sredine i ne nazire se rešenje, iako se već deset godina ulažu sredstva za Regionalnu deponiju koja nisu problem ni ublažila, a kamoli približila rešenju.

Prijepolje je usvojilo i Strategiju održivog razvoja do 2020. godine. Realizacija ciljeva u mnogome će odrediti budućnost ovog kraja. Prijepolje je i dalje jedna od najnerazvijenijih opština, sa velikom migracijom i ima status devastirane opštine. Živi pod senkom onog tužnog mota:“Napolju gladac, unutra jadac“.

Sport i kultura

U ovom periodu rekonstruisani su i brojni sportski objekti. Samo za sanaciju gradskog stadiona i uređenje savremene atletske staze izdvojeno je više od 25 miliona dinara. Nije se štedelo ni na obnovi velike i male sale Doma kulture sredstvima Turske razvojne agencije. Reč je o čak 20 miliona dinara.