Glas za abortus ruši autoritet crkve

Čekaonica ginekološke klinike „Los Akros“ u španskom gradu Badajozu, na granici s Portugalom, bila je prepuna žena čija su tmurna lica kazivala da im nije bilo lako da se odluče na abortus. U ovoj klinici godišnje oko 4.000 žena iz Portugala prekine trudnoću. U svojoj domovini one mogu abortirati jedino u ilegalnim bolnicama, rizikujući trogodišnju zatvorsku kaznu.
„Dugo sam razmišljala o ovome i nije mi lako da abortiram, ali znam da nisam spremna da imam dete“, kaže Rita (29), igračica iz Lisabona, jedna od 30 žena iz Portugala koje su u „Los Akrosu“ abortirale ove nedelje. Ona se nada da će biti jedna od poslednjih Portugalki koje su prinuđene da abortiraju u inostranstvu, krijući se ne samo od zakona, već i od društva koje je dugo pod snažnim uticajem Rimokatoličke crkve.
Portugalci u nedelju imaju priliku da na referendumu obore jedan od najoštrijih zakona protiv abortusa u Evropi. Na biralištima će se glasati o predlogu da dobrovoljni abortus ubuduće bude moguć tokom prvih deset nedelja trudnoće. Ishod je teško predvideti, budući da se 90 odsto Portugalaca još uvek izjašnjavaju kao katolici, ali samo trećina njih redovno odlazi u crkvu.
Istraživanja pokazuju da je većina za promenu zakona, ali omladina, kojoj je do toga najviše stalo, izgleda da nije suviše orna da se pojavi na biračkim mestima. Glasanje za abortus označilo bi tektonsku promenu u portugalskom društvu i pokazalo da je crkva izgubila viševekovnu vlast nad dušom naroda. Portugal bi time napustio i „klub“ evropskih država, a koji još čine Irska, Poljska i Malta u kojima abortus nije samo greh, već i krivično delo.
Na referendumu pre devet godina Portugalci su zadržali zakon koji je 40.000 žena naterao da trudnoću prekinu u inostranstvu ili na ilegalnim klinikama. Abortus u „Los Akrosu“ Ritu je trebalo da košta između 375 i 625 evra. Mnoge žene u najsiromašnijoj državi Zapadne Evrope sebi ne mogu da priušte relativnu sigurnost koju pruža ova španska klinika. „Svake nedelje bar jedna žena mi govori o svojoj želji da abortira“, kaže socijalni radnik Žoze Pinto, čija je kancelarija u Kampanji, prigradskoj opštini Porta.
Većina njih, navodi Pinto, rodila bi kada bi to sebi smele da dopuste. „Te žene su nezaposlene, ili su im partneri u zatvoru, ili nemaju krov nad glavom. Novac za putovanje u Španiju svakako nemaju“, kaže Pinto. Beda, neznanje, nepismenost i nepostojanje ustanova za planiranje porodice čine da žene iz Kampanje postanu lak plen ilegalnih klinika, gde abortus košta oko 150 evra.