Glas za ekstremiste proćerdan glas

U utorak 16. januara Mari-Žorž Bife, sekretar francuske Komunističke partije (PCF) i kandidat za predsednika države, odlučno je odbila najnoviji, i najverovatnije poslednji, pokušaj dogovora francuske ekstremne levice o zajedničkom kandidatu rekavši: „nema više vremena za razgovore… Vreme je za borbu protiv Sarkozija i Lepena…“. Slično se čuje iz Lige revolucionarnih komunista (LCR) koja ne može, ili ne želi da se dogovori s PCF i Mari-Žorž Bife.
Ekstremnu levicu, koja sebe naziva antiliberalnom, čine Radnička borba (LO), Liga revolucionarnih komunista (LCR) i Komunistička partija (PCF). Otkako je u Francuskoj započela kampanja za izbore za predsednika države i odmah u nastavku za Skupštinu, ekstremna levica je više puta bezuspešno pokušavala da se dogovori oko zajedničkog kandidata. Nudio se čak i Žoze Bove, anarhista, zemljoradnik i medijska zvezda. Poznat je, jer je mimo suda ili bilo koje institucije uzimao „pravdu“ u svoje ruke, za šta je bio kažnjavan i zatvorom. Demolirao je s grupom pristalica samoposluge koje su prodavale uvozne poljoprivredne proizvode, kidao uzorke genetski modifikovanih kultura na oglednim poljima, rušio ambare privatnika koji je uzgajao takve proizvode. Odbili su ga bez mnogo razmišljanja i komunisti i LCR.
Komunistička partija, ne mogavši da se dogovori s drugim ekstremistima s levice, niti da nađe zajednički jezik sa socijalistima i njihovom kandidatkinjom Segolen Roajal koju optužuju za „blerizam“, odredila je svog nacionalnog sekretara Mari-Žorž Bife za sopstvenog kandidata na predsedničkim izborima. Ekstremna levica se razilazi sa socijalistima i oko EU na referendumu za prihvatanje Ustava EU.
Na prethodnim predsedničkim izborima takođe nisu mogli da se dogovore.
Kao da svi ekstremisti nalikuju jedni drugima. Bilo da su na levici ili desnici, vođeni strastima i kompleksom „malih razlika“, nesposobni su za kompromise. Poput ekstremne levice, i ekstremna desnica je razjedinjena između Lepena i Filipa d’Vilijea (4,74 odsto 2002).