Glas za mame preduzetnice

Već više od decenije Unija poslodavaca Vojvodine i druge organizacije koje se bave položajem žena u preduzetništvu ukazuju na potrebu izmene propisa koji preduzetnice stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na druge majke, kako u pogledu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva tako i tokom odsustva radi nege deteta i za vreme trudnoće.

Nažalost, ni izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ovoj grupi majki se nije izašlo u susret.

Zakon, i pored uvedenih izmena i dopuna, kao i drugi propisi (Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakon o zdravstvenom osiguranju) koji dovode majke preduzetnice u neravnopravan položaj u odnosu na zaposlene majke i dalje krše Konvenciju o zaštiti materinstva i predstavljaju jedan vid diskriminacije.

Ukratko, preduzetnica, kada odluči da postane majka, nailazi na mnoge probleme koji su posledica primene pomenutih zakona. Njena prava su manja ili ih nažalost uopšte i nema, u odnosu na druge zaposlene majke:

– Trudnica preduzetnica za vreme privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, ukoliko se odluči za nastavak poslovanja svoje preduzetničke agencije/radnje, dobiće samo 50 odsto naknade od države za trudničko bolovanje;

– Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (za preduzetnice koje nisu u statusu zaposlenog lica u svojoj radnji/agenciji) i posebne nege deteta se obračunavaju tako što se njena bruto osnovica zarade ostvarene u prethodnih 18 meseci deli sa 1,5 (ako je zarađivala 60.000 dinara, sada će biti kažnjena sa umanjenjem od 20.000 dinara);

– Takođe, država joj neće uplatiti doprinose u toku porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta. To znači da preduzetnice od već umanjene sume, veći deo moraju same da uplaćuju na račun doprinosa ili im u suprotnom neće teći staž tokom porodiljskog bolovanja;

– Za rođeno treće i svako naredno dete ona nema pravo na odsustvo u trajanju od dve godine kao druge zaposlene žene, već samo godinu dana;

– Preduzetnica koja nije zasnovala radni odnos u svojoj preduzetničkoj radnji ne može da prenese na partnera pravo odsustva sa rada radi nege deteta, kao što to može zaposlena žena.

Ako nam je stalo, a na sva zvona tvrdimo da jeste, do svakog novorođenog deteta, onda je jasno šta treba učiniti. Ako podstičemo i roditeljstvo i žensko preduzetništvo – moramo se postarati da ženama koje se osmele da se upuste u preduzetničke vode ne otežavamo nijedan aspekt života. Naročito ne period trudnoće i materinstvo.

Rešavanje ovog pitanja nije samo stvar izmene jednog ili više zakona već je potreban sveobuhvatni, širi pristup do postizanja cilja: ravnopravnost majki preduzetnica sa ostalim zaposlenim majkama.

Naši zahtevi mogu se tumačiti kao mere nediskriminatorne politike u oblasti zaštite trudnica i porodilja ali i kao pronatalitetne mere. Zato je važno da se o ovoj temi raspravlja i na pokrajinskom i Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije kao i da šira javnost podrži inicijativu za ravnopravan položaj onih mama koje stvaraju novu vrednost, zapošljavaju i pune budžet Republike Srbije.

Stavovi izrečeni u tekstu pripadaju isključivo autoru i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji